Dušan Mandić: Na opasnom terenu korona virusa

Dušan Mandić iz prve ruke otkriva kakva je zaista situacija na severu Italije, koja je u karantinu zbog širenja korona virusa 

Sa Dušanom Mandićem, vaterpolistom koji već petu godinu igra u italijanskom klubu "Pro Reko“, razgovarali smo kad je sa reprezentacijom osvajao medalje, ali i kada su se u njegovom privatnom životu dešavale lepe stvari. Međutim, ovog puta pozvali smo ga kako bismo iz prve ruke čuli da li je situacija u Italiji zbog korona virusa do te mere alarmantna kao što se stiče utisak kada se prate vesti. Da li zaista preti apokalipsa? Dušan se nalazi u blizini Đenove, u Liguriji, i za "Hello!" je ispričao svoje viđenje čitave situacije.

- U odnosu na moj grad, u Milanu i celoj lombardijskoj regiji znatno je drugačije. U Đenovi, koja je od Reka udaljena pola sata vožnje, zatvoreni su fakulteti, škole i vrtići. Dva bazena rade, a nama je dobro što u jednom od njih treniramo, pa ne pravimo pauzu. S druge strane, takmičarski kalendar potpuno je poremećen. Odložena je utakmica prvenstva koja je trebalo da se igra prošle srede, za vikend je trebalo da se igra "Kup Italije“, skoro je sigurno da će biti pomeren i meč "Lige šampiona“. Problem je što baš ništa ne možemo da planiramo jer ne znamo kada će se odigrati propuštene utakmice, a kalendar takmičenja je vrlo zgusnut. Ako se ovako nastavi, kasnije ćemo igrati dan za danom, što je iscrpljujuće. U junu, baš ovde u Reku, trebalo bi da se održi finale "Lige šampiona“, a ako se prilike dotle ne poprave, moguće je da će i to biti odloženo. Čuli ste da se čak i "Olimpijske igre“ dovode u pitanje, mada do njih ima još dosta vremena. Nagađanja se nižu unedogled, a mi se nadamo da situacija neće ići u tom smeru.

Porodice svih stranih igrača trenutno su u Reku, pa tako i Dušanova supruga Slađa i šestomesečna ćerka Lenka.

Olimpijski šampion Dušan Mandić: Uz pomoć devojke lakše podnosim studenske obaveze

- Koliko sam shvatio, virus nije ekstremno opasan, a jedina potencijalna briga je - šta ako se situacija pogorša, pa zatvore granice? Kratkoročno, plaši nas mogućnost da se dospe u petnaestodnevni karantin, pa ćemo zato za koji dan u Beograd krenuti kolima. Trebalo je da Slađa i Lenka stignu avionom iz Milana, ali nismo hteli da rizikujemo. Čeka nas duga vožnja, jer od Reka do Beograda ima 1.176 kilometara – kaže proslavljeni vaterpolista, koji nam je takođe ispričao koliko je vremena trebalo njemu i supruzi da se naviknu na novi, roditeljski ritam života.

- Do završetka #Evropskog prvenstva“ one su bile u Beogradu, a ja sam bio tata koji svoje dete gleda preko "Skajpa“ i "Vocapa“. Otkako su došle u Italiju zaista nam je lepo, dobro se snalazimo. Manje se spava, manje je vremena za nas dvoje, a mnogo brige o Lenki. No, nismo ni prvi ni poslednji koji su dobili bebu. Prilagođavamo se i uživamo u svim divnim trenucima koje nam pruža. Svakog dana nas iznenađuje novim grimasama i glasovima, a nama je sve veoma zanimljivo.

Sigurno im je i nešto teže nego većini mladih roditelja, jer kraj njih nisu bake, deke, tetke i ostala rodbina, koja jedva čeka da pritekne u pomoć i pričuva bebu. Dušan se šali kako sumnja da će u skorije vreme, zbog korona virusa, neko poželeti da krene put Italije, ali da će, kad sve ovo prođe, napraviti raspored kad ko dolazi i koliko dana ostaje.

Dobro došla Lenka: Vaterpolista Dušan Mandić postao otac (foto)

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Dušan Mandić (@dusan.mandic3) дана 30. Јун 2019. у 2:38 PDT

Dok je živeo sam u Reku, pa i kada mu se Slađa pridružila, često je slušao pitanje da li mu je dosadno u gradiću, koji ima manje od deset hiljada stanovnika. Sada, kada je tu beba, situacija se potpuno promenila. U prvi plan došle su sve prednosti života u malom mestu, a njih je zaista mnogo.

- Ambijent mi potpuno odgovara, Italijani imaju vrhunsku hranu, sve je blizu, nema gubljenja vremena u saobraćajnim gužvama... Jedino na bazen idem kolima, ali to je pet minuta vožnje. Reko je na moru, što meni posebno prija, jer sam odrastao uz more. Klima je divna, temperatura se često i tokom zime kreće oko 15 stepeni, gotovo nikad ne pada ispod sedam. Mnogo je lakše funkcionisati u tako malom gradu, a verujem da će to još više dolaziti do izražaja kad dođe vreme da Lenka krene u vrtić.