Serija „Igra sudbine“ iz dana u dan ruši rekorde gledanosti, a „krivicu“ za to dobrim delom snose glavni protagonisti Luka Raco i Stevan Piale. Uloge Alekse i Luke, momaka čiji se život preko noći menja iz temelja, umnogome su uticale i na svakodnevicu glumaca koji ih igraju. S obzirom na to da su na setu po 12 sati, trpi privatni život - porodica, prijatelji, sport...
- Koliko je „Igra sudbine“ popularna zaključujemo po reakcijama na društvenim mrežama jer nemamo vremena za izlaske. Otkako se prikazuje, svi smo dobili po 20.000 novih pratilaca - priča Luka, koji je zahvaljujući seriji „Sinđelići“ još pre nekoliko godina prošao „zvezdani“ put. Njegov kolega Stevan Piale, iako iskusan na pozorišnim daskama, pomalo je zatečen novonastalom situacijom.
- Naporno je, ujedno i lepo. Dnevno dobijem na desetine poruka, ali još imam snage i entuzijazma da svima odgovorim. Trudim se da ne zapostavim najbliže. Stvarno ne bih voleo da neko pomisli, a kamoli kaže: „Vidi ovoga, misli da je jako bitan zato što snima“.
Luka Raco i Stevan Piale za Hello! govore koliko su im uloge koje tumače u seriji „Igra sudbine“ promenile život
Luka Raco, jedan od naših najpopularnijih mladih glumaca, zapravo je diplomirani ekonomista. Glumačko znanje sticao je upijajući savete bardova sa kojima je radio, a među kojima su bili Voja Brajović, Milena Dravić, Mira Banjac... S druge strane, Stevan Piale bio je na korak da postane fudbaler ili košarkaš. Komšija Tajson ga je, kaže, zarazio sportom, a „Crvenu zvezdu“ i danas obožava.
- Kad sam počinjao da se bavim glumom, pitao sam se šta ću raditi ako budem imao obaveze u vreme kad se igra derbi. Brzo sam shvatio da „izvinite, moram na utakmicu“ nije opravdanje koje prolazi, pa sam se prilagodio - priznaje uz osmeh Stevan, koji je glumu upisao iz trećeg pokušaja, kod profesora Ivana Bekjareva.
- Pre toga nisam prošao kod Peleta i Vlade Jevtovića, koji su bili apsolutno u pravu - ne samo što nisam bio dovoljno spreman, nego sam izgoreo u stavu „gluma ili ništa“. Kad sam se opustio i prepustio, sve je došlo na svoje mesto.
Ko je u okruženju vaš najrealniji kritičar, a ko vas podržava ma šta da uradite?
Luka: Roditelji su najverniji pratioci mog rada, ali ne mogu da kažem da su i najobjektivniji. Pogotovo ne mama. (smeh) Još od „Sinđelića“ imamo običaj da odem kod njih na večeru, a onda da zajedno odgledamo seriju u kojoj igram.
Stevan: Očekivao sam da će mama biti pristrasna, ali me je iznenadio brat, za koga sam mislio da je objektivan. Šta god da uradim, on prokomentariše „dobar si“. (smeh) Zato imam ženu koja je prilično direktna. Pre neko veče mi je, dok je gledala seriju, slala poruke: „Jao, Stevo, što si loš u ovoj sceni“, zatim „O, Bože, šta ti bi?“ Sreća da je treća poruka bila: „E, ovde si odličan, sviđa mi se“, inače ne znam kako bih preživeo taj dan. (smeh)
Znači li vam da pogledate ono što ste uradili?
Stevan: Kako da ne. Iza mene je 40 pozorišnih naslova, ali nemam mnogo iskustva pred kamerama. Nisam prezadovoljan kako sam startovao u „Igri sudbine“. Mislim da sam krenuo sa prenaglašenom gestikulacijom, ali s obzirom na to da igram lika sa ulice koji se s vremenom transformiše u uspešnog poslovnog čoveka, dobio sam prostor da se popravim i svedem ekspresiju.
Da li je za uloge Luke i Alekse održan kasting?
Stevan: Jeste, s tim što sam ja prvo pozvan za ulogu Matije, koju je dobio Pavle Jerinić. Kad sam ga video, pomislio sam: „Džaba sam dolazio, nema šanse da prođem pored ovog dečka.“ (smeh) Na kraju su me zamolili da spremim čak četiri uloge: Luku, Aleksu, Strahinju i Matiju. To se dešavalo dva dana posle mog venčanja: sabirao sam utiske i čitao tekst. Najviše mi se svideo lik Luke, i drago mi je što ga baš ja igram.
Luka: Moja priča je malo kompleksnija. U sredu sam u Pirotu snimao neki projekat, plan je bio da naredna dva dana provedem kod rodbine koju imam u južnim krajevima, a zatim da u subotu odem u Niš, na dogovoreno slikanje za neki brend. Dok sam bio u Pirotu, javili su mi se iz jedne turističke agencije i pitali da li želim da idem sa njima u Meksiko. Pošto je moj odgovor bio „naravno“, morao sam odmah da se vratim kući kako bih sredio dokumentaciju. Na putu za Beograd dobio sam poziv za kasting, koji će se održati u ponedeljak, u devet ujutru. Da ne dužim, narednih dana nisam spavao, rastrzan između obaveza i učenja teksta. Mislim da je opuštenost s kojom sam otišao na probno snimanje presudila da me pozovu u drugi, pa treći krug kastinga.
Nastavak intervjua pročitajte na sledećoj strani...
Luka Raco i Stevan Piale iako se pre snimanja serije koja ruši sve rekorde gledanosti nikad nisu sreli, ni na kafi, ni u gradu, vrlo brzo su našli zajednički jezik
Ulogu ste dobili, a šta je bilo sa putovanjem u Meksiko?
Luka: Bio sam i tamo. Vratio sam se dva dana uoči početka snimanja, sve se idealno uklopilo.
Jesu li se vama dvojici ranije ukrštali glumački putevi?
Luka: Zanimljivo je da se nikada nismo sreli, ni kroz posao, ni negde u gradu. Vrlo brzo smo našli zajednički jezik, ne samo on i ja već cela mlada ekipa iz serije. Zajedno smo proslavili moj rođendan, a poznat sam po tome što tim povodom zovem tek uzak krug bliskih prijatelja. Po svemu sudeći, posle ovog projekta moje društvo postaće bogatije za još nekoliko kvalitetnih ljudi.
Stevan: Najlepše u vezi sa ovim snimanjem je što nema jednog čoveka u ekipi koji kvari atmosferu. Sujeta ne postoji, svi se lepo družimo, a što se tiče Luke mogu da kažem da je on za mene veliko i pozitivno iznenađenje. O njemu nisam znao ništa, osim što sam ga nekoliko puta video u „Sinđelićima“. Jako je fin momak.
Koju osobinu onog drugog biste voleli da imate u poslu, a koju u svakodnevnom životu?
Luka: Izuzetno mi je simpatična Stevanova sposobnost da se „isključi“ u određenim trenucima. Ume da odglumi ležernost, ne samo pred kamerama, već i privatno.
Stevan: Oduševljava me Lukina smirenost. Iako je najmlađi u ekipi, kad nastupamo pred novinarima, on nam je kapiten. Za razliku od mene koji se pogubim, Luka uvek zna šta hoće da kaže i kako da to lepo upakuje. Ono sa čim se ja tek susrećem, uključujući iznenadnu veliku popularnost, Luka je odavno prošao. Često ga pitam za savet, mada je četiri godine mlađi. I pravi je gospodin.
Kakva je majka Milica Milša?
Luka: Stevan i ja je zovemo “druga majka” jer bukvalno brine o nama kao o svojoj deci - da li smo gladni, da li nam je hladno... Kod kuće imam mama-Radmilu, na setu Milicu, a nikako ne smem da zaboravim ni Milicu Mihajlović, koja mi je bila majka u “Sinđelićima”. Imao sam sreću da steknem dve divne televizijske mame, brižne i drage.
Kog sina Ada Kanački više voli, Aleksu ili Luku?
Luka: Mudro se distancirala na samom početku, rekavši da smo joj obojica, bez obzira na sve, sinovi koje podjednako voli. Tu je završena svaka polemika.
U prirodi čoveka je da se predstavi u što boljem svetlu. Kojom mišlju se vodi glumac kada treba da prihvati ulogu koja će prikazati i neko njegovo drugo lice?
Luka: Za mene je izazov da igram osobu potpuno suprotnu od mene, čoveka koji ima neke sasvim drugačije kriterijume vrednosti. Teško je dočarati osobine koje ne posedujemo.
Stevan: Trudim se da napravim konkretnu priču i lik stavim u određene okolnosti koje bi mogle da opravdaju neke njegove postupke. Ne razmišljaju isto pisac, glumac i reditelj, tako da nije lako uvezati sva tri viđenja.
Verujete li u sudbinu?
Stevan: Vodim se devizom - kako radiš, tako će ti se i vratiti. Daj migavac i kad niko nije iza tebe. Budi dobar i kad znaš da te niko ne gleda. Siguran sam da trud i dobra namera uvek budu nagrađeni. Možda ne odmah, ali s vremenom svakako.
Luka: Bliska mi je ideja zakona privlačenja. Ukoliko smo maksimalno fokusirani na ono što želimo, siguran sam da će nam se u nekom trenutku to i ostvariti. Životne okolnosti nas uvek usmeravaju ka cilju kome težimo, a kako ćemo odreagovati zavisi samo od nas. Po meni, bitno je imati samopouzdanje, koje neće preći u egocentrizam.
Vaše ime često prati odrednica “miljenik žena”. Pretpostavljam da vam komplimenti prijaju, a koliko vas obavezuju da u svakoj prilici budete “savršeni”?
Luka: Pre svega, zahvalio bih novinarima što su mi dodali taj epitet. Ne bunim se, ali se i ne opterećujem. Lepo mi je kad pročitam komplimente, na drugima je da sude. Šta god da kažem, zvučaće pogrešno. (smeh)
Pitaju li vas mama i tata dokle planirate da uživate u statusu “najpoželjnijeg neženje”?
Luka: Kao svi roditelji, voleli bi da njihovo dete osnuje porodicu. Kad krenu sa tom temom, podsetim ih da su oni mene dobili posle tridesete, a tada sledi standardni odgovor: “Druga su to vremena bila”. Ako mene pitate, poenta je sresti pravu osobu, posle je sve lako.
Stevan: U pravu je, dok ne nađe pravu ne treba da žuri. Ja sam imao sreću da relativno rano upoznam srodnu dušu. Una je žena za poželeti. Ima puno razumevanje za činjenicu da veći deo dana nisam kod kuće, odnosno za posao kojim se bavim, iako je iz druge priče. Završila je engleski jezik i prevodi knjige.
Nastavak intervjua pročitajte na sledećoj strani...
Stevan Piale otkrio da ga početkom leta iščekuje najlepša životna uloga
Ima li supruga razumevanje i za scene u kojima ste u kadru sa drugim devojkama?
Stevan: Apsolutno. Do sada sam se u seriji ljubio sa tri devojke, a Una ne da nije bila ljubomorna već je iz ugla gledateljke komentarisala koja joj se najviše sviđa i za koju navija. (smeh)
Šta može da vam ulepša dan na svakodnevnom planu?
Luka: Putovanje, makar i na izlet. (smeh) Vreme provedeno sa porodicom i prijateljima.
Stevan: “Zvezda” i Zemun. Uvek sam bio lokalpatriota i na kraju sam se preselio na Dorćol, što je mojim drugarima iz kraja dalo opravdan povod da me prozivaju. (smeh) Planiram da se jednog dana vratim u stari kraj.
Šta bi ljudi kojima svako veče „ulazite u kuću“ trebalo još da znaju o Luki i Stevanu?
Luka: Velika sam spavalica, ali zbog posla ne mogu da ostanem u krevetu koliko bih želeo. Ako na televiziji deluje da sam naspavan, to je značajan uspeh, jer je pola scena snimljeno u ranim jutarnjim časovima.
Stevan: Meni je uvek bilo žao da spavam da ne bih nešto propustio. Stalno sam mislio da nisam dovoljno čitao, trenirao, družio se... Međutim, tempo života poslednjih meseci doveo je do toga da mi je svaki trenutak odmora postao dragocen.
Verujete li u srećne završetke?
Stevan: Svakako, zato smo tu.
Luka: Volim holivudski hepiend, nadam se da stvarno postoji.
Da završimo priču u duhu lepih vesti. Stevane, da li je tačno da ćete uskoro postati otac?
Stevan: Jeste. Supruga Una je u četvrtom mesecu trudnoće. Početkom leta postaćemo roditelji devojčice, za koju tek treba da smislimo ime. Radujem se novom poglavlju života.
