Zoran Pajić i Sandra Silađev: Dve decenije ljubavi || Hello Magazin!

Zoran Pajić i Sandra Silađev za "Hello!"

“Prijateljstvo se ne bira, ono biva ko zna zbog čega, kao ljubav”, napisao je svojevremeno Meša Selimović. Misao velikog književnika učinila nam se prigodnom za početak priče o prijateljstvu Zorana Pajića i Sandre Silađev, koje traje skoro dve decenije. Od kada su se sreli na prijemnom ispitu za Fakultet dramskih umetnosti, nisu se razdvojili. Oslonjeni jedno o drugo, prebrodili su mnoge teške dane, uživali u trenucima sreće, putovali i provodili se, odrastali i sazrevali. I nikada se za sve to vreme nisu udaljili, posvađali ili prestali da govore. Na zajednički intervju pristali su pomalo neodlučno, sa željom da bliskost sačuvaju samo za sebe, a onda su se složili da će im ovaj broj magazina “Hello!” jednog dana biti divna uspomena kojoj će se rado vraćati.

Pamtite li prvi susret?

Zoran: Upoznali smo se na prijemnom ispitu za glumu, 2000. godine. Dok smo u hodniku čekali da nas prozovu saznao sam da osim standardnih zadataka, kao što su drama ili recitacija, komisija traži da ispričamo i vic. Uhvatila me je panika, jer mi ta tema nikad nije bila posebno bliska. Išao sam okolo i molio ljude da mi pomognu, a Sandra me je umirila rečima: “Ne brini, znam ja nekoliko.”

Možemo li i mi da čujemo taj vic?

Zoran: Zaboravio sam ga čim sam ga izgovorio. (smeh)

Sandra: Njemu je i sama pomisao na pričanje vica delovala kao smak sveta. Ja sam ih dosta znala, jer je moj tata voleo da ih priča. U svakom slučaju, zahvaljujući vicu počelo je jedno divno prijateljstvo.

Pročitajte: Dragan Marinković Maca za “Hello!” o gubitku trojki - Ne dao Bog nikome tu vrstu iskustva

Sandra, kakav utisak je Zoran ostavio na vas?

Sandra: Odmah mi je bilo jasno da je mnogo dobar dečko. Širio je neku lepu energiju, što mu je, uz urođenu harizmu, bilo dovoljno da oko sebe okupi sve kandidate. To me je i podstaklo da priđem i vidim šta se dešava i zašto je u centru pažnje.

Zoran: Prva mi je priskočila u pomoć i ta simbolika prati naš odnos do danas. Kad je teško, tu je Sandra, ne moram ni da je zovem. Sećam se da smo posle dva meseca od upoznavanja imali jedan beskrajno dug razgovor. Celu noć pričali smo o svemu i svačemu, tad smo se upoznali do srži. I danas možemo da razgovaramo 24 časa bez prestanka.

Pročitajte: Zoran Pajić otkriva - Kako sam za dva i po meseca smršao 11 kilograma

Zoran Pajić i Sandra Silađev - Ružnu reč nikada nismo razmenili

Sandra: Studije glume su takve da ste stalno pod “procenom”, što profesora, što kolega. Mi smo jedno drugom bili podrška i oslonac. Mada, moram da priznam da je naša klasa bila dosta homogena. Mnogo smo se družili, najčešće kod Zorana. U početku nas je zvao u goste, a posle više nije mogao da nas istera. (smeh) Ponekad bi banulo nas desetak.

Zoran: Dešavalo se da me probude, ja samo otključam vrata i vratim se u krevet, a oni ostanu da prave doručak i kuvaju kafu. (smeh)

Pročitajte: Sandra Silađev - Dobra dela, iskrenost i poštenje otvaraju sva vrata, a reči mogu biti i lažne

Da li ste se nekad posvađali?

Sandra: Pred kraj fakulteta bilo je neke tenzije. Svi smo bili nervozni i umorni, a neprekidno smo bili zajedno. Tad smo znali da jedno drugom odbrusimo, u stilu “nemoj da me smaraš”, ali daleko od toga da su to bile svađe. Ružnu reč nikada nismo razmenili.

Zoran: Među nama nije moglo da dođe do svađe baš zato što smo o svemu mnogo razgovarali. Sličnog smo karaktera, vaspitani smo u istom duhu, delimo identičan pogled na svet i zbog toga se odlično razumemo i kada ćutimo. Naš odnos baziran je na međusobnom poštovanju, to je ključ.

Pročitajte: Zoran Pajić, Stefan Buzurović i Žarko Stepanov – fantastični trio iz “Istina i laži”

Obavezuje li status “najbolji prijatelji” da se te osobe svakodnevno vide ili čuju telefonom?

Zoran: Posesivnost nije opcija. Nijedno od nas ne voli tu vrstu gušenja, imamo uzajaman respekt za vreme i obaveze onog drugog. Na kraju krajeva, gde god da sam, ona mi je u srcu i mislima.

Sandra: Ako sam nervozna, neću da ga zovem i kvarim mu dan. I to je vid poštovanja. Ne javlja li mi se nekoliko dana, znam da ima nešto preče i da će zvati kad bude mogao. Nema potrebe da mi stalno referiše gde je bio i šta je radio, niti da mi na taj način potvrđuje da smo bliski. Oboje volimo lični prostor, slobodu i mir.

Zoran: U šali kažem da među nama postoji telepatska veza. Pamtim neke faze kada sam imao potrebu da se malo osamim od sveta i zatvorim u sebe. Svaki put je bio isti scenario, eto Sandre da me spase. (smeh)

Pročitajte: Sandra Silađev Dinja - Ja sam mama zaštitnica, čuvar i zezator

Zoran Pajić i Sandra Silađev - Prijateljstvo ispred svega

Kako jedno drugo oslovljate?

Sandra: Dala sam mu nadimak Zokan, tako ga sad svi zovu. A koji nadimak je on izabrao za mene, neka ostane mala tajna. (smeh)

Jesu li se među vama nekad pojavile emotivne varnice?

Sandra: Nikad. Na fakultetu sam svaki dan slušala “Zoran je najbolji frajer” ili “Prelep je, moram da ga smuvam”. Neprekidno sam se pitala kako je moguće da te devojke ne vide njegovu ličnost, već samo lepu pojavu. Meni se na klasi nije niko dopadao, a i već sam bila u dugoj vezi. I da nije bilo tako, Zorana bih uvek prevashodno birala za prijatelja, jer se čovek poput njega retko sreće.

Pročitajte: Zoran Pajić se ne libi da prizna - Dobro je da se čovek isplače, pročisti se duša

Zoran: Ja sam jedinac, pa sam Sandru uvek doživljavao kao sestru koju nikad nisam imao. I to sestru koja će da me sasluša, posavetuje, a u nekim situacijama kaže: “Ne brzaj, nije baš tako kako misliš da jeste”.

Zajedno ste odrastali, sazrevali, ali i izlazili. Kako su izgledali vaši provodi?

Zoran: Bilo je svega. (smeh)

Sandra: Najviše smo izlazili u studentskim danima, kao i nekoliko godina posle diplomiranja. To je bilo pravo ludilo. (smeh) Imali smo veliko društvo. Zborno mesto, naravno, bilo je u Zoranovom stanu. Odatle smo išli dalje. Mada, znali smo da ostanemo kod njega i dan-dva. Imao je ogromno platno na kojem smo gledali filmove, a on nam je, kao pravi stručnjak za tu oblast, govorio o istoriji kinematografije i preporučivao naslove koje ne smemo da propustimo. Sa nama na klasi bila je i Nataša Miljuš, danas Aksentijević. I tada je fantastično kuvala. Šta god bi nam pripremila, slatko ili slano, imalo je savršen ukus. Mnogo kasnije otkrila nam je da je u sve dodavala kašičicu meda. (smeh)

Pročitajte: Sandra Silađev Dinja - Naporno je biti samohrana majka

Zoran: Naš odnos bio je i ostao satkan od smeha. Nema te loše stvari koju ne možemo da preokrenemo na šalu, često i na sopstveni račun.

Sandra: U mlađim danima znali smo da se šetamo gradom i Zokijevom kamerom snimamo sulude reportaže. Tako je, zapravo, i krenula moja karijera na Jutjubu.

Pročitajte: Mirjana Karanović za “Hello!” - Kako sam sredila život i figuru

Zoran Pajić i Sandra Silađev - Zajednički planovi i snovi

Postoji li plan o nekom zajedničkom projektu?

Zoran: Imamo zilion ideja.

Sandra: Ako pođemo hronološkim redom, prvo smo želeli da otvorimo restoran, pa kafić, onda smo počeli da smišljamo televizijske projekte i predstave. Sve razmotrimo do tančina i više se tome ne vraćamo, kao da smo realizovali. (smeh)

Zoran: Voleli bismo da uradimo predstavu o dvoje prijatelja koji zajedno idu kroz život, ali da to ne bude puka zabava, već da ima plemenitu poruku.

Sandra: Oboje smo društveno angažovani. Empatični smo i spremni da pomognemo kad zatreba.

U zajedničkoj riznici uspomena bez sumnje je i mnogo teških situacija koje ste zajedno prebrodili.

Sandra: Bilo ih je, kako da ne. Zoran mi nije bio samo rame za plakanje, od njega su mi stizala pitanja “treba li ti novac”, “imaš li gde da stanuješ”... Ni sama ne znam koliko puta me je spasao.

Zoran: I da sam na kraju sveta, koja god sreća ili tuga da mi se dešava, prvo ću sa njom da podelim. Znam da će me ona najbolje razumeti, posavetovati ili utešiti.

Zoran Pajić i Sandra Silađev - Oboje smo vrlo stidljivi

Koliko se današnji Sandra i Zoran razlikuju od onih iz 2000, kad su tek počinjali da otkrivaju svet?

Sandra: Zoran je bio beskrajno dobar, da ne kažem naivan, a pojedini su to znali da zloupotrebe. Od njega su svi sve uzimali. Svaki dan je bilo: “Možeš li da mi daš jaknu, kameru, diskove...” Pošto sam malo starija od njega, zauzimala sam zaštitnički stav. Često sam one koji bi “zaboravljali” da mu vrate stvari zvala da ih opomenem, ali sam prestala kada me je zamolio da to ne činim. Uvek je imao miroljubiv pristup: “Nema veze, vratiće”.

Pročitajte: Sandra Silađev - Zoran mi nije bio samo rame za plakanje

Zoran: Verovatno moja velikodušnost ima veze sa činjenicom da sam jedinac. Ne umem da kažem ne.

Sandra: Sad znaš, nekad nisi umeo.

Zoran: Istina, Sandra me je naučila važnu lekciju - ne radi ono što ti ne prija i što nije dobro po tebe.

U kojoj meri je ova Sandra drugačija od one koju ste upoznali u holu fakulteta?

Zoran: U horoskopu sam dupla Vaga, a ona je Vodolija sa podznakom u Vagi. U mladosti smo oboje mnogo maštali i visoko leteli, ali nas je život “prizemljio”. (smeh) Sandra je postala racionalnija, hrabrija, na zemlji je s obe noge. Uvek je bila jaka ličnost, a s godinama je ta snaga došla do izražaja.

Sandra: Kad dobiješ dete, shvatiš da ne možeš da živiš od vazduha, već moraš da zarađuješ.

Pročitajte: Sandra Silađev - Biti majka znači roditi stvorenje koje te uči da ne živiš samo za svoje potrebe i da te voli takvog kakav si

Zoran: Predivna je majka. Dete treba vaspitavati tako što ćete mu stalno govoriti lepe stvari i stavljati mu do znanja da je voljeno. Sandra to ume. Ćerku uči da bude tolerantna, što je vrednost koja izumire u današnjem svetu, usmerava je da bude poštena i dobra, kao što je i sama. Podigla je čarobno dete.

Odajte nam neku tajnu o onom drugom, nešto što do sada nismo znali.

Zoran: Oboje smo vrlo stidljivi. Potrebno nam je mnogo vremena, pogotovo meni, da ljude koje upoznamo pustimo u svoj svet.

Sandra: Možda ovo ne bi trebalo javno da kažem, ali Zoran ne ume da se bori. Modernim rečnikom govoreći, ne ume da se “lakta” - ni za ulogu, ni za bilo šta drugo.

Zoran: Vaspitan sam da se ne namećem, da kažem nešto tek kad me pitaju, da radim najbolje što mogu, a neko će to već znati da prepozna i vrednuje. Nisam se obogatio od posla za koji sam se školovao, ali slobodno mogu da kažem da sam bogat čovek jer uz sebe imam prijatelja za ceo život.