Zašto uopšte postoji potreba da se hejtuje? || Hello Magazin!

Internet je dostupan svakome, sloboda mišljenja i govora na globalnoj mreži dolazi do izražaja u punom smislu, ali - šta kada se pretera, a mrzitelji svega i svakoga postanu elementarna nepogoda

Kada smo nedavno na „Instagram“ profilu @hellomagazinsrbija objavili fotografije pop dive Šer kada je imala 29 godina i danas, s namerom da istaknemo minimalne vizuelne razlike, usledila je lavina veoma ružnih komentara, a ovo su samo neki od njih: ”Čist satanizam i bolest, ne znam šta bih drugo rekla”, “Jedna od sotona koje ubrizgavaju dečju krv”, “Botoks ovo ne radi, on samo poboljša lice; ovo su operacije ili crna magija”, “Adrenohrom - droga nastala mučenjem beba”, “Malo dečje krvi i rešen posao, čist satanizam i bolest”...

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели HELLO! Magazin (@hellomagazinsrbija) дана 28. Мај 2020. у 12:24 PDT

Iznenađeni onim što smo pročitali, pozvali smo psihologa Stefana Dimića i pitali ga da li bi mogao da se napravi “psihološki profil” hejtera:

- Iako su hejteri veoma učestali na internetu, pravljenje „psihološkog profila“ nije u potpunosti istraženo, ali postoje određene osobine koje su im zajedničke. Rađena su istraživanja u kojima su povezane osobine koje se često javljaju zajedno (mračna trijada) i potreba za “kačenjem” takvih komentara onlajn. Ona je posebno izražena ako su ove osobine kombinovane sa nedostatkom empatije.

Mračna trijada sastavljena je od tri nekliničke crte - narcizma, makijavelizma i psihopatije. Takozvani narcisi pokazuju sklonost ka egzibicionizmu i doživljaju sopstvene veličine, svojstven im je nedostatak empatije, traže pažnju i teško im je da prihvate kritiku. Osobe kod kojih je izražen makijavelizam sklone su da manipulišu drugima kako bi ostvarile sopstvene interese. Oni sa nekliničkim tipom psihopatije ne poštuju društvena pravila, pokazuju izrazit nedostatak empatije i osećaja krivice i skloni su impulsivnom ponašanju i “jurenju” uzbuđenja.

Pročitajte: Internet se usijao od negativnih komentara zbog verenice Denisa Kvejda

Budući da se empatija često pominje, ali da mnogi nisu potpuno sigurni šta sve ona podrazumeva, zadržaćemo se na trenutak na njoj. Empatija je naša sposobnost da prepoznamo šta druga osoba misli ili oseća i da na to odgovorimo adekvatnim emocijama. Ova nesumnjivo veoma važna sposobnost omogućava nam da „uronimo“ u tuđa osećanja ili njihov način razmišljanja. Zahvaljujući empatiji možemo da razumemo tuđe namere, predvidimo tuđe ponašanje, ali i doživimo tuđu emociju, odnosno emociju koja je inicirana tuđim osećanjima i doživljajima.

Internet nasilje - Muškarci češće troluju

Postoje dve vrste empatije - kognitivna i intelektualna. Kognitivna podrazumeva da možemo intelektualno da razumemo kako se osoba oseća, ali da ne osetimo isto što i ona. Afektivna komponenta nam pomaže da se emocionalno uživimo u stanje druge osobe.

Rezultati skorašnjih istraživanja ukazali su na to da su niži nivoi afektivne empatije povezani sa „hejterskim“ ponašanjem i „trolovanjem“. Isto tako, osobe koje imaju visoke skorove psihopatije koriste empatiju kako bi predvidele i prepoznale emocionalnu patnju svojih žrtava, dok ne doživljavaju lično ove negativne emocije. Ukoliko se osvrnemo na sve prisutnije nasilje preko interneta, možemo uočiti da su muškarci ti koji češće troluju. Kao i da u osnovi ovakvog ponašanja leže viši skorovi na crtama psihopatije i svakodnevnog sadizma.

Pročitajte: Nova haljina Eve Mendez okarakterisana kao ružna (foto)

Da li je hejter, kad nije anoniman, isti kao na internetu ili je, naprotiv, kukavica?

- Budući da je internet mesto gde se često može sakriti pravi identitet, i ne postoji mogućnost direktnog posmatranja i osude ponašanja, ove osobe mogu lakše da ispolje svoje agresivne sklonosti. Zbog toga onlajn hejter ne mora da bude hejter uživo. Ali svakako postoji veća šansa da jeste nego kad je reč o nekoj osobi koja nema te sklonosti. Pokazalo se da i kod sajber-nasilništva i kod onog uživo postoji nedostatak kognitivne i afektivne empatije.

Internet nasilnici u osnovi su veoma nesrećni

Zašto uopšte postoji potreba da se hejtuje?

- Sociolozi su decenijama istraživali nasilništvo, samo što su ga nazivali borba za dominaciju. Vrlo je zanimljiva činjenica da se verbalno nasilje, zapravo, svodi samo na borbu za nadmoć. To jest osećaj nadmoći. Kada počnete da se branite od tog nasilja, tačno možete da primetite da je to za hejtera “hrana”. On napiše pakostan komentar, a osoba krene da se brani i da mu objašnjava da nije u pravu. Međutim, to dovodi do još većeg broja negativnih komentara.

Ako želite da zaustavite hejtere, ili ćete ih ignorisati ili se čak slagati sa njihovim komentarima, ukoliko će to kod njih proizvesti osećaj dominacije. Ovo samo skreće pažnju koliko su internet (a i drugi) nasilnici u osnovi nesrećni. I imaju doživljaj neadekvatnosti ili bespomoćnosti čim im je potrebno da na taj način uzdižu sebe.

Pročitajte: Kako da razlikujete trenutnu anksioznost i poremećaj?

Komentari poput ovih koji su bili neposredan povod za razgovor navode nas da se zapitamo kao je moguće da veliki broj ljudi, iz zemalja različitih po mnogo čemu - od istorije, preko dela sveta u kome su, pa do političke situacije - vrlo lako prihvati priče o satanizmu, “dečjoj krvi” i sličnim užasima.

- Pandemija korona virusa bila je savršena podloga za razvoj mnogih tema koje su prilično upitne. Zašto su sada u tolikoj meri zastupljene priče o zloćudnoj vakcini za koronu, 5G mreži, čipovanju, agresivnim migrantima? Jednostavno, danas je kod ljudi primetna velika doza straha, a ovakve informacije se vrlo lako “primaju” kada je čovek uplašen. Izgleda da smo u veoma neizvesnoj situaciji, čim se ovoliko različitih, novih i, usudiću se da kažem, pomalo bizarnih teorija i informacija “lepi” na nas.