Momčilo Otašević za "Hello!": Sin stiže u decembru

Momčilo Otašević priznaje da se iznenadio kada je saznao da će ponovo postati tata i da se raduje što će dobiti “muško pojačanje” u kući

Kada bi trebalo u jednu rečenicu sažeti sve novosti vezane za život Momčila Otaševića, rekli bismo - ponovo će postati tata i igraće u dve nove serije. Popularni glumac ispričao nam je da su on i njegova supruga i koleginica Jelena Perčin čekali da prođu ona famozna tri meseca pa da počnu da otkrivaju lepe novosti. Doduše, ne bi oni ni sada mnogo pričali da trudnoća nije nešto vrlo očigledno, a kad je već tako, bolje se javno radovati, nego pustiti ljude da nagađaju.

- Kad sam zimus saznao da ću doći u Beograd na kastinge, Jelena je u šali pitala: “A kada ćemo još jedno dete, dogodine? Nema veze, samo ti snimaj, imamo kad”. Sada raste stomak, raste Maša, a ja sam u Beogradu - smeje se Momčilo.

Jelena je nedavno izjavila da ste se iznenadili kada ste saznali da stiže beba.

- I ja sam se iznenadio kad sam to pročitao. (smeh) Nismo rekli “ajde da sada imamo dete”, već smo sledili logiku: “Da li je nama lepo - jeste. Da li bismo voleli da imamo još jedno - voleli bismo”. Nismo se pazili, i to je to.

Kada će vam se pridružiti novi član porodice?

- U decembru.

Pročitajte: Momčilo Otašević - Zbog ljubavi bih sve uradio

Računica nas dovodi do zaključka da to neće biti “karantinska beba”...

- Šalim se s drugovima da meni nije trebala korona da bih imao dete. Prvog dana kad sam došao iz samovoljne izolacije, samo što sam ih izljubio, Jelena mi je rekla: “Idi kupi test za trudnoću, drugačije osećam mirise.”. Test je bio pozitivan. Mislim da je to tada bio jedini pozitivan test kome bi se čovek obradovao. Onda je u maju “nifty” test pokazao da ćemo dobiti sina. Igrom slučaja, to smo saznali baš na „Dan nezavisnosti Crne Gore“. (smeh)

Da li je Crnogorcima i dalje važno da bude sin ili su to predrasude?

- Bojim se da nisu predrasude. Meni i mojoj porodici je stvarno nevažno, ali sigurno je da ima nešto i u produžetku loze. Moj deda Ilija imao je mog oca i strica, koji je umro pre tri godine, ali nije imao decu. Otac ima sestru i mene. Dakle, ja sam naslednik Ilije Otaševića i evo sad čekamo novog. Tako gledano, drago mi je što je sin, a s druge strane - red je da dobijem muško pojačanje u kući, pa da budu njih tri i nas dvojica. Bar će mi malo pomoći…

Momčilo Otašević - Naučio sam da u nenormalnim vremenima brinem o četvoročlanoj familiji

Koliko ste zbog Jelenine trudnoće morali da promenite planove?

- Pre no što sam krenuo na kastinge rekli smo daj da vidimo šta je sada najbolje. Jelenina ćerka ide u školu, pa njih dve moraju da budu u Zagrebu, a Mašu smo odveli na Cetinje. Đed i baba su je željni, ona će uživati u Njegušima trčeći za psima, gledajući kokoške, mazeći krave… Maši će biti lepo u prirodi, a Jelena neće morati da brine o malom detetu.

Nedavno je veliku pažnju izazvalo vaše vrlo emotivno recitovanje pesme “Ima jedno mjesto”,  posvećene Cetinju.

- Tokom korone naučio sam da u nenormalnim vremenima brinem o četvoročlanoj familiji i da kuvam, ali mi je koncentracija bila na minimumu. Čim bih uzeo knjigu, krenule bi misli kada će se sve ovo završiti. U takvoj atmosferi stigao mi je mejl od mog sugrađanina Moma Zekovića, člana grupe “Perper”, koji u poslednje vreme mnogo piše. Kaže: “Pogledaj ovo i reci mi šta misliš”. Možete misliti kako sam se osećao dok me je Maša držala za ruku, a ja čitao: “Hodam drugim mjestom i držim male prste, koji uče da naprave prve korake čvrste”. Odjednom sam osetio da mi suza klizi iz oka…

Pročitajte: Momčilo Otašević - Otkad sam oženjen Jelenom i otkad imamo Mašu, lepše se budim

Pozvao sam Momu i rekao mu: “Razbio si me.” Usledilo je pitanje: “Da li bi ti to izgovorio?” Čuj, da li bih... Uradio bih to trčeći! Otišao sam kod dobrog prijatelja Milana Čekića, koji radi ton za serije, i snimio iz prve. Pokušao sam još koji put, ali mi se nijedna verzija nije toliko dopadala, jer je ona prva bila iz srca, duše, iz stomaka... Ovo je moj dug Cetinju.

U pesmi postoji stih “Ludak koji nema gumicu da briše sećanja”. Koja sećanja nikada ne biste izbrisali?

- Ni jedno ne bih brisao, jer su sva moja. Ne kaže se tek tako “ko zna zašto je to dobro”.

Rekli ste da ste na tri kastinga dobili dve uloge. Gde ćemo vas gledati?

- Kad su me pozvali na kasting za film “Budi bog s nama”, rekao sam: “I da ne dobijem ulogu, samim tim što sam pozvan za film čuvenog Slobodana Šijana, računam da sam za ovih mojih trideset godina uspeo u životu.” Glumiću pesnika Vlajka Stajića, a kad sam počeo da se upoznajem s njegovim životom, na internetu sam otkrio zbirku pesama u kojoj je posveta Desanke Maksimović. Bilo je to baš onih dana kada se o njoj toliko pisalo i pričalo. Uz to, Stajić u filmu ima scenu sa Desankom. Drugo je uloga mladog novinara Boška u seriji “Beležnica profesora Miškovića”. To je uloga za poželeti, a odavno nisam bio toliko oduševljen scenariom. Liči mi na skandinavske ozbiljne serije, sa nadrealnim momentima. Jedva čekam da počne snimanje.

Pročitajte: Momčilo Otašević presrećan - Osećam se fenomenalno sada kao oženjen čovek!

Na „Prvoj“ kreće serija “Drugo ime ljubavi”, u kojoj imate glavnu ulogu. Po čemu pamtite  snimanje?

- To mi je već “davno prošlo vreme”, iako smo poslednje epizode završili pred proglašenje pandemije. Sve se brzo zaboravlja, jer kad radiš dvadeset scena dnevno, uveče ne znaš ni šta si snimio. Izbrišeš sve što je bilo, kako bi oslobodio memoriju za ono što te sutra čeka.

Pretpostavljamo da vam je, od svih serija u kojima ste glumili, najdraža ona na čijem ste snimanju upoznali Jelenu?

- Imamo mi nekoliko serija, jer je našoj ljubavi i braku prethodilo dvogodišnje veliko prijateljstvo, što je idealno. Upoznali smo se dok smo snimali “Zoru dubrovačku”, a potom smo zajedno radili “Kud puklo da puklo”.

Činjenica da se serije u kojima igrate prikazuju u celom regionu asocira na šalu da ste poslednji jugoslovenski glumac.

- To je smislio poznati hrvatski reditelj Ivica Kunčević. Koliko je duhovito, toliko mi je drago. Zajednički jezik nama glumcima ide u korist, jer uz malo vežbe možemo da igramo karakter bilo koje nacionalnosti. Možda sam i poslednja generacija rođena u SFRJ, a istovremeno sam jedna od onih novih koje smatraju da je nacionalizam bolest. Meni je lepo gde god odem.

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +