Maja Žeželj prvi put o teškim danima || Hello Magazin!

Prošle nedelje javnost je u veoma emotivnom razgovoru Milana Kalinića i Anje Mandić plakala i prisećala se našeg glumca Milorada Mandića Mande. Ove nedelje u emisiji „Preživeli“ gošća je bila Maja Žeželj. Snažna, jaka i borbena žena pričala je o svojim najtežim životnim trenucima kada je jednog običnog dana pala u komu i nije se probudila punih četrdeset dana.

Pre tačno deset godina Maja Žeželj došla je na posao na „Radio-televiziju Srbije“ i sela da vodi „Dnevnik“, ali stvari su odjednom krenule po zlu.

‒ Normalno sam se spremala da počnem da vodim „Dnevnik“ i tačno se sećam trenutka kada ulazim u studio i počinje da mi bude hladno i sve gore. Još sam se šalila „jao vidite, preznojavam se“, što se u „Dnevniku“ nije videlo. Bilo mi je strašno hladno i donosili su mi toplu vodu da ugrejem ruke. Kad se sve završilo, bila sam iscrpljena i nisam mogla da se ispravim. Zvala sam supruga Ivana da me pokupi i on je bio iznenađen jer sam obično sve sama radila ‒ započela je Maja ispovest. U to vreme njena deca bila su veoma mala, jedno je imalo svega pet godina i drugo tri.

Pročitajte: Maja Žeželj - Trudim se da mi svaki dan bude bajka

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели K1 (@k1televizija) дана 21. Сеп 2020. у 1:37 PDT

‒ Mislila sam da je to virus i pazila sam da ne zarazim decu. Celu noć sam se mučila sa temperaturom koja je išla do četrdeset i ujutru sam otišla u bolnicu. Dugo nisu mogli da ustanove šta se zapravo dešava sa mnom. Mislili su da imam trombozu vene u početku. Radili su mi nove testove na svakih pola sata i tada su počele da mi se pojavljuju sitne tačke po rukama ljubičaste boje. U međuvremenu, sestre i doktori koji su prolazili čudno su me gledali, a ja nisam imala predstavu da je razlog bio taj što mi je lice skroz promenilo boju u ljubičastoplavo. Ustanovili su dijagnozu ireverzibilna sepsa ‒ ispričala je Maja i navela da su tada njenom suprugu saopštili da, ako ona dočeka jutro, ima samo dva do tri odsto šansi da preživi.

‒ Ne znam da li su me uveli u komu ili sam se sama pogasila, ali tada kreće neki moj drugi život oko četrdeset dana. U tom mom životu ja sam bolesnik i ne mogu da se krećem, u kolicima sam. Mozak hvata informacije i povezuje šta se dešava okolo i u mojoj glavi ja sam na privatnoj klinici, ali u isto vreme to je privatni vrtić i razmišljam što je super, kako bih mogla da tu dovodim svoju decu. Postoje stvari koje su se desile i za koje znam da nisu halucinacije jer su bile moj paralelni univerzum, a ovo je upravo jedna o njih

Pročitajte: Maja Žeželj - Teške životne epizode su me obogatile

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Najčitaniji magazin o slavnima (@story.srbija) дана 10. Сеп 2020. у 4:26 PDT

U jednom trenutku dobijem informaciju da se pluća bolje oporavljaju i Ivan mi kaže da je sastavni deo terapije vožnja brodom koji je nizak i blizak vodi i ide preko Švedske i Norveške ka Crnoj Gori i tu će se ukrcati deca pa se vraćamo na pristanište. Posle toga sedela sam u čekaonici i čekala taj brod. Tu su mi kao sestre uzele moj „mp3“ koji sam imala kod sobe i ja sam srašno nemoćna, nemam snage ni za šta, ali pokušavam da kažem da mi vrate „mp3“. Iznad mene je stolica na kojoj sedi čovek i nešto čita i kao da nije sa ovog sveta, tako je definisano. Pokušavam da mu kažem da mi vrate „mp3“, a on mirno odgovara: „Svakom po svom“ ‒ kaže voditeljka.

‒ Brod je zaplovio ka Crnoj Gori i mislim da tu kreće moje putovanje na onaj svet. Dolazimo do nekog pristaništa. Sve je crno, vlažno, svuda je neki beton. Sve vreme je mrak i nema sunca. Deluje da nemaš šta da izgubiš jer te sve vodi, a ti si sav bespomoćan. Međutim, mislim da sam ja vraćena zbog dece. Mislim da tu postoji neka lozinka kada treba da se pređe na drugu stanu, a pošto je moja bila „a zašto sad kad su tako mali“, ja sam vraćena. Da je bilo nešto drugo, verovatno nikada ne bih izašla iz kome. U trenutku kad izlazim iz broda Ivan me dočekuje i izvodi, a ja sam u kolicima.

Pročitajte: Maja Žeželj - Samo sam mislila šta će moja deca bez majke

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Petar Djordjevic (@gljebdjordjevic) дана 13. Сеп 2020. у 11:05 PDT

On me ostavlja i odjednom se nalazim ispred vrata lifta pozorišta „Buha“. Mislim da je to bila asocijacija jer je dečje pozorište i čekam da neko dođe po mene. Iza mene su vrata nekog magacina i daleko je nešto belo, kao u oblaku kad letiš avionom. Tu vidim ljude kako prolaze i ne pričaju, ali se razumeju i ne hodaju već lebde. Ja krenem tamo, međutim iz tog magacina izađe medicinska sestra Olivera i kaže: „Šta ćeš ti ovde, mi te čekamo tamo“. I ubaci me u magacin i tako me vrati na ovaj svet. Posle toga, kad god bih je srela, ja sam padala u trans od sreće, a ona prosto nije shvatala o čemu je reč. Ne mogu da tvrdim da li je to čistilište, reka Stiks, ja nisam toliko velika da mogu to da govorim. Znam samo da to nisu bile halucinacije ‒ zaključila je Maja.