Srđan Timarov ponovo solo: Nisam više u vezi, najlepši period života tek dolazi

Srđan Timarov otkriva zašto najlepši period života dolazi posle četrdesete

Imajući u vidu da se sa Srđanom Timarovim nismo videli najmanje godinu dana susret smo iskoristili da, pre svega, saznamo novosti u njegovom privatnom i poslovnom životu. Složili smo se sa tezom talentovanog glumca da slučajnosti ne postoje i zaključili da je ovaj razgovor tek uvertira za jedan ozbiljan intervju u narednom periodu. Ovog puta dotakli smo se nezaobilazne korone, uloge kneza Pavla u seriji “Kralj”, putovanja i hedonizma, emotivnog statusa, a za početak nas je interesovalo u kakvom raspoloženju je dočekao jesen.

‒ Prijala mi je pauza koju je doneo “korona režim”. Godinama sam radio bez predaha, dok je čitavo moje biće vapilo za vremenom koje bih posvetio sebi. Planirao sam da uzmem neplaćeno u pozorištu, a onda je krenula pandemija koja je, ako smem da primetim, donela i nešto dobro. Dobili smo priliku da zastanemo i preispitamo se šta je zaista vredno, da shvatimo šta nam nedostaje. Jedno od najvećih zadovoljstava koje čovek može da oseti je kada mu vrate nešto što mu je prethodno oduzeto. Obradovala me je vest o otvaranju pozorišta, mnogo sam ga se uželeo.

Glumci koji su već imali priliku da izađu pred publiku kažu da je čudan osećaj igrati s pogledom na prazna mesta i ljude koji nose maske.

‒ Mene to iskustvo čeka za nekoliko dana, kada ću na sceni “Teatra na brdu” igrati “Kerove” sa kolegom Aleksandrom Srećkovićem. Nema ništa lepše od pune sale; i za umetnike, i za gledaoce. Srećan sam što se vraćamo na scenu, makar i u ograničenim uslovima. Najgore što glumcu možete da kažete je: “Ne možeš da igraš”.

Pročitajte: Srđan Timarov - Jedina veza za ceo život je sa onim s kim imaš dete

Tokom leta, ipak, niste bili besposleni. Da li vas je za ulogu kneza Pavla u seriji “Kralj”, osim činjenice da ste odličan glumac, preporučila i fizička sličnost?

‒ Hvala Šotri što me je izabrao jer sam dobio priliku da saznam nešto više o istoriji koju nismo učili u školi. Laska mi što baš ja igram kneza Pavla koji je bio gospodin prefinjenih manira, pasionirani ljubitelj umetnosti, osnivač Muzeja savremene umetnosti, čovek koji je želeo da prosvetli narod. Zanimljiv je podatak da mu je venčani kum bio kralj Džordž VI, otac kraljice Elizabete.

Jeste li bili u prilici da razgovarate sa princezom Jelisavetom, Pavlovom ćerkom?

‒ Kada sam čuo da ću igrati njenog oca, preko zajedničkih prijatelja sam je zamolio za susret. Smatrao sam u najmanju ruku pristojnim da joj se predstavim, zamolim da mi kaže nešto više o ocu, unapred izvinim ako nešto ne bude kako treba. Ona je dama kakva se retko sreće, a istovremeno prijatna i neposredna osoba. Pokazala mi je parfem koji je pripadao knezu, prisetivši se da je imao običaj da dve-tri kapi stavi na maramicu koju je nosio u gornjem džepu sakoa. Pomirisao sam parfem i krenuo da joj vratim bočicu. Zaustavila me je uz reči: “Poklanjam vam ga.”

U takvim situacijama čovek mora da razmišlja o čudnim putevima sudbine.

‒ Uveren sam da vreme ne postoji i da smo svi mi jedna velika familija povezana na ovaj ili onaj način.

Slučajnosti gotovo da nema, postoji slobodna volja. Na nama je da verujemo u lepotu iskušenja i da sve što nam se dešava, lepo i manje lepo, shvatimo kao put koji duša želi da pređe. Naiđu trenuci kada napravim rekapitulaciju minulih dana, ne da bih video šta sam postigao već da bih otkrio vrednost toga i bio zahvalan.

Pročitajte: Srđan Timarov opet u gostima kod bivše supruge - Smišljam razne povode čekajući da dođem kod tebe

Ima li mesta sujeti kad pročitate tekstove u kojima hvale vašu odličnu formu, ali uz dodatak: “Iako je u petoj deceniji”?

‒ Peta decenija je fakat tu, i fenomenalna je. Ja sam od onih koji smatraju da za muškarca najlepši period života dolazi posle četrdesete. Nezgodno je kad od mladog čoveka roditelji očekuju zrele odluke, devojka stabilnu vezu, a on tek treba da uči i stiče iskustvo.

Da li je roditeljstvo ubrzalo vaš proces sazrevanja?

‒ Nekad se zapitam kako sam funkcionisao pre Lazarevog rođenja. Dete nije samo ljubav, to je magija. Neverovatno je kako jedno malo biće iz korena preokrene čoveku život, učini ga lepšim, svrsishodnijim. Ne mogu tako velike svetlosti da te obasjaju, a da te ne nateraju na preispitivanje.

Nataša Miljković kaže da je vaš desetogodišnji sin svestan koliko je po karakteru sličan vama i da misli da je nasledio vaš “gen za sreću”, zahvaljujući kojem ste se oduprli svemu ružnom što vam se desilo.

‒ To odupiranje nije bilo jeftino, ali svako se nosi sa teškoćama kako zna i ume. Svaka rečenica koju moje dete kaže o meni više govori nego da vam ja naširoko pričam ko sam i šta sam. Na život gledam kao na vredan poklon i veliko bogatstvo, to učim i Lazara. Svet je takav kakav je, na nama je iz koje perspektive ćemo ga posmatrati.

Za kraj i jedno tabloidno pitanje, da li je trač da ste okončali višegodišnju emotivnu vezu?

‒ Na tržištu sam, što implicira da nisam u vezi. (smeh)

Pročitajte: Srđan Timarov - Između sina i mene je najvažnije veliko poverenje

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +