Eva Ras o večnoj boli: Istinu o ćerkinoj smrti nikada nisam saznala

Eva Ras doživela je toliko bola i tuge da bi one mogle da stanu u nekoliko života, a ne samo u ovaj jedan njen. Naučila je da živi sa patnjom, a u svom stanu na Vračaru sakrila je sve uspomene od sebe i pušta da trenuci sećanja odrede s kim će tog dana sedeti u dnevnom boravku. U svom domu u  kome živi priznata glumica nema porodičnih fotografija. I tako je oduvek.

– Nisam čovek od uspomena. Kada su moji umrli, pogotovo ćerka u 24. godini, otvorila sam ladice, prelistala sve knjige, izvadila fotografije, zalepila ih selotejpom i stavila u kutiju da ne bih svoju Krunu pretvorila u fotografije. Htela sam da oni naseljavaju ovu kuću onoliko koliko mi pamćenje nanosi sećanja na njih. Drugi ljudi rade suprotno i svoje pokojnike pretvaraju u fotografije, ali ja ne mogu – iskreno je svojevremeno rekla Eva Ras za domaće medije.

Pročitajte: Eva Ras o gubitku voljenih - Oni naseljavaju ovu kuću onoliko koliko mi pamćenje nanosi sećanja na njih

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Gloria Magazin Srbija (@gloriamagazinsrbija)

Posle šest godina braka sa Radomirom Stevićem Rasom, posle mnogo muka I problema, postala je majka devojčice Krune.

- Mi smo sve vreme hteli da imamo dete, ali sam ja gubila bebe. Jednom, baš kad sam imala spontani, snimala sam film "Čovek nije tica" u Boru. Pravo iz bolnice "Narodni front" sedam u kola i idem u borski rudnik, penjem se na dimnjak, vozim lokomotivu, a krvarim. Kruna je sa dve i po godine čitala titlove na televiziji. To je moja mama primetila i rekla nam. Nas dvoje u šoku, a ona gleda u nas i čeka šta ćemo mi reći. Ras joj kaže: "Čudimo se što znaš da čitaš". A ona mu odgovori: "Ja znam i da pišem." Pa kako to, pita je Ras. A ona mu kaže: "Pa vi znate, pa moram i ja da znam", ha-ha-ha.

Bila je odličan đak, obožavala je da ide u školu. Za vreme studiranja filmske režije dobila je stipendiju Francuske, jer je sa pet godina znala njihov jezik. Pitali su Gorana Paskaljevića zna li nekog ko bi studirao filmsku režiju kao gost-student u Parizu, i on se setio Krune, pa su je tako pozvali - sa ogromnom ljubavi I bolom u glasu priča Eva za “Kurir” i dodaje:

Pročitajte: Eva Ras se kaje što je odbijala uloge u mladosti

- Goran je bio očajan kad je Kruna preminula u Parizu. To je bilo strašno. Taj dan je trebalo da idem na premijeru u Suboticu i čekala sam kola da dođu po mene. Zvoni interfon, ja kažem da ću odmah sići dole, a oni odgovore: "Ne, mi ćemo doći kod vas." Tri policajca su došla u moj stan i pitaju me da li je moja ćerka bila u Parizu, a ja kažem: "Pa ona je sada tamo", a oni meni kao iz topa: "Pa ona je umrla!" Tako sam ja saznala. I, naravno, oni ništa ne znaju o tome, nego su me poslali da idem u Ministarstvo spoljnih poslova da mi oni kažu. Ali ni tamo ništa nisu znali. Pa su mi portiri rekli, onako, da me uteše valjda: "Ako niko ništa ne zna, možda je vaša ćerka i živa." To me je nekako držalo u nadi da zaista jeste.

Na kraju su mi u policiji u Ljermontovljevoj rekli da je umrla, posle tri dana. Bio je to 3. jul 1993. Jedva sam uspela, uz pomoć ministra spoljnih poslova i još nekih ljudi, da deportujem Krunino telo i da je ovde sahranimo. Uz kovčeg smo dobili i nalaz obdukcije, francuska policija ništa nije otkrila i zapisali su da je umrla prirodnom smrću. Ja sam kasnije pričala nekim mojim kumovima da se ona tamo u Parizu možda upetljala u neke mračne stvari, politiku, i da je zato francuska policija napisala onako u izveštaju. Onda mi je moj kum Milenko Vučetić, pisac, rekao da pričam radnju kao iz filma "Nikita" i da to nema veze sa realnošću. Ne znam, tako je Bog hteo.

Komentari (1)

Marija 18:27 12.12.2021

Odgovori

U pravu je Eva,sto se Tanje tice lici na dokonu zenu Koja I dalje zeli da je centar paznje a nije,I'ma lepsih,pa prica svasta,ona nije radila nista tesko I ne moze da se poredi sa raznim zanimanjima,inace ne voli mlade lepe devojke....

( 0 ) ( 0 )

svi komentari ostavi komentar +