Milan Kolak za "Hello!" otkriva ko mu je ukrao srce || Hello Magazin!

Sa 27 godina Milan Kolak ubraja se u mlade glumce, ali iza njega su već sada uloge u izuzetno gledanim ostvarenjima. Bio je Milovan u seriji “Koreni”, Marinko Spasojević u filmu “Kralj Petar Prvi”, Stevan u “Južnom vetru”. Novu publiku dobio je kada je u “Urgentnom centru” obukao beli mantil i postao doktor Mešterović. U godini pred nama gledaćemo ga i u nekim do sada neviđenim izdanjima, a moć transformacije iz projekta u projekat najbolje svedoči o njegovom talentu. Diplomirao je u klasi profesora Nikite Milivojevića, potom stekao i master titulu. Veliku podršku pruža mu devojka Mia, koja se bavi istom profesijom. U Milanovoj biografiji izdvajaju se četiri grada, Kragujevac, Novi Sad, Beograd i Zrenjanin, a na početku intervjua izdvojio je po jednu reč koja ga asocira na svaku od tih adresa: Kragujevac – spokoj; Novi Sad – sloboda; Zrenjanin – igra; Beograd – akcija.

Da proširimo priču, po čemu su ti gradovi važni za vas?

‒ Kragujevac je grad u kome sam rođen i gde sam proveo najbezbrižnije godine. Upravo tamo sam se prvi put susreo sa pozorištem. Veliki je deo mene. Zbog potrebe za umetničkim usavršavanjem put me je odveo u Novi Sad, gde sam završio Akademiju umetnosti. Tokom studiranja otišao sam na kasting u Zrenjanin i tamo dobio ulogu u mojoj prvoj profesionalnoj predstavi “Romeo i Julija”. Još igram u zrenjaninskom pozorištu “Toša Jovanović”. U Beograd sam se preselio kada sam dobio ulogu na filmu, i tu ostao.

Pročitajte: HELLO! 663

View this post on Instagram

A post shared by Milan Kolak (@milan.kolak)

Zanimljivo je da su sve uloge koje ste ostvarili u dosadašnjoj karijeri, koja je praktično na početku, bile izuzetno zapažene.

‒ Skoro sve sam dobio na kastingu. Bilo je i nekih koje sam odbio. Kad rezimiram dosadašnji rad, mislim da sam napravio dobar izbor. Ali, imao sam i sreće. Važno mi je da mi to što radim nešto znači, da mi je inspirativno, da me pokreće. Verujte mi, igrati u projektu koji vas ne ispunjava prava je kazna.

Ovih dana gledamo vas u seriji “Urgentni centar”. Nove epizode rađene su u vreme korone. Koliko cela ova situacija sa epidemijom utiče na vašu profesiju?

‒ U velikoj meri. Pozorište najviše trpi, ali nadam se da će, kada se sve ovo završi, opet biti puno. Ljudi su se uželeli predstava. Što se tiče filma, produkcije imaju najviše problema. Mi glumci smo koliko-toliko zaštićeni. Naravno, lakše je kad ne morate da razmišljate i o tome.

Iskreno, da li vam je tokom snimanja teže palo strogo praćenje propisanih mera, držanje distance i sve što lekari savetuju ili učenje medicinskih termina?

‒ Dok sam čitao scenario imao sam utisak da je pisan nekim drugim jezikom. Srećom, moj rođeni brat je doktor, pa sam to iskoristio. Svakog dana sam ga zvao i tražio detaljna objašnjenja za određene medicinske izraze, a on je morao da sluša kako se gotovo bezuspešno borim sa stručnim terminima. Sve u svemu, mislim da je njemu bilo zabavnije nego meni. (smeh)

Pročitajte: Šta se dešava, Ivan Bosiljčić napustio Urgentni centar?!

View this post on Instagram

A post shared by Milan Kolak (@milan.kolak)

Da li vam je uloga doktora Damjana Mešterovića, osim belog mantila pred kamerama, donela izvesno praktično znanje? Kako biste se snašli da nekome zatreba prva pomoć, a vi ste u blizini?

‒ Pre početka snimanja prošli smo kroz osnovnu medicinsku obuku, ali je, naravno, bilo neophodno da konstantno radimo pod supervizijom doktora. Možda sam ponešto i naučio, ali svakako bih pozvao Hitnu pomoć i posavetovao se sa njima.

Draž glumačkog posla je i u tome što akterima pruža priliku da iskuse ne samo različite profesije već i različite životne okolnosti. U toku je snimanje filma „Toma“, u kome igrate Novicu Zdravkovića.

‒ Meni je posebno zadovoljstvo što sam deo te priče i što imam mogućnost da bar na trenutak osetim čar vremena u kome je Toma Zdravković stvarao, da zavirim u život koji je vodio. Film će u velikoj meri prikazati Tomu i ljude iz njegovog okruženja u situacijama u kojima nismo imali prilike da ih vidimo, o kojima ne znamo mnogo. To je priča o boemu, prijateljstvu, ljubavi, slavi i uspehu, ali i o ličnim patnjama i nesrećama. Tumačim Novicu, njegovog brata, čoveka koji ima burnu prošlost. On je, kao i Toma, otišao sa sela u potrazi za boljim životom. Postao je pevač i ne sluteći da bi time mogao da se bavi. Prošao je kroz različite faze svog, ali i Tominog života.

Da li ste bili u prilici da ga upoznate?

‒ Jesam. Kad sam saznao da ću igrati Novicu, odmah sam ga pozvao. Kasnije smo se upoznali. Dugo mi je pričao o svemu. Bilo je prilično emotivno. Neke stvari koje mi je otkrio bile su gotovo neverovatne, uostalom videćete u filmu i seriji.

Pročitajte: Nećete verovati čiji lik Vojin Ćetković tumači u filmu "Toma"

View this post on Instagram

A post shared by Milan Kolak (@milan.kolak)

U 2021. gledaćemo vas i u seriji „Drim tim“, zasnovanoj na neobičnoj priči o porodici koja je stvarno postojala, a kojoj je fudbal bio najvažnija stvar na svetu. Koliko ste vi lično upućeni u fudbalska, pa i sportska dešavanja?

‒ Srećan sam što sam deo tog projekta. Biće to jedna topla turbulentna komedija o malim ljudima velikih snova, o njihovoj ljubavi i zajedništvu. Zanimljivo je što je ideja nastala na osnovu nepotvrđene biografije zvezdarskog Maradone, čuvenog Ingeta. Verujem da će ta narodska priča uneti radost u domove, tim pre što se kod nas svi „razumeju” u fudbal. (smeh) Pratim sport, i kad god imam priliku, igram fudbal i basket. To mi pruža poseban osećaj zadovoljstva.

Kad niste pred kamerama ili na pozorišnim daskama, šta još zaokuplja vašu pažnju?

‒ Dragi ljudi, priroda, filmovi, knjige, pozorište, muzika.

Da završimo razgovor kao što smo počeli, u duhu asocijacija. Najtraženije odrednice uz vaše ime na „Guglu“ su, osim serija u kojima ste igrali, i roditelji, visina, devojka.

‒ Zahvalan sam Bogu što imam baš ovakve roditelje jer je to ipak nešto što ne možete da birate. Divim im se, poštujem ih i volim. Časni su, pošteni i veoma vredni ljudi. Nisu se bavili umetnošću, potičem iz radničke porodice, ali omogućili su mi da budem to što sam danas. Ako sam neke osobine nasledio od njih – imao sam sreće. Što se tiče druge stavke, nisam znao da nekoga interesuje moja visina, ali u redu. (smeh) Visok sam 180 cm. Na kraju, da kažem i to da imam divnu devojku koju volim. Zove se Mia Radovanović, bavi se istim poslom kao i ja, te mi je za sve što radim najvažnije njeno mišljenje. Sa njom sam spremio gotovo sve kastinge i uloge, velika mi je podrška i radost.