Ana Aleksander: Ostvaren američki san

Tridesetdvogodišnja Beograđanka Ana Katarina-Stojanović može da kaže da je ostvarila američki san. Mnogi iz Srbije bi želeli da otputuju u obećanu zemlju i naprave zavidnu karijeru, ima i onih koji su pokušali, ali je malo ko uspeo da skrenu pažnju na sebe. Kako bi što lakše krčila svoj put holivudskim stazama, Ana Katarina-Stojanović je promenila svoje ime. U Americi je poznata kao Ana Aleksander, ali gde god da se pojavi ističe svoje srpsko poreklo. Kao tinejdžerka sa roditeljima je napustila rodni grad i preselila se u Južnu Afriku. U Kejptaunu porodica Stojanović pronašla je svoj novi dom, a upornošću i mukotrpnim radom uspeli su sebi da obezbede mnogo bolji život nego što su imali u Srbiji. Ana se posvetila studiranju glume i manekenstvu. U Južnoj Africi je provela osam godina kada se sa željom da se kao glumica ostvari u Americi preselila u Njujork. U „velikoj jabuci“ nije se dugo zadržala i novu adresu je pronašla u Los Anđelesu gde i danas živi. Sreća joj se osmehnula kada je dobila ulogu u seriji „Dva i po muškarca“, u kojoj je glumila uz Čarlija Šina, a ubrzo je postala član ekipe dve veoma gledane serije „Istražitelji iz Majamija“ i „Istražitelji iz Njujorka“. Iako je sa ovim rolama postigla uspeh, srpska javnost ju je upoznala nedavno kada su se na internetu pojavile eksplicitne scene iz serije „Chemistry“, što nju nimalo nije obradovalo. U intervjuu za magazin „Hello!“ Ana Aleksander govori o životu u Americi, svojoj porodici i razvodu kroz koji trenutno prolazi.
Jedna ste od malobrojnih glumica iz Srbije koja je postigla uspeh u Holivudu. Koliko je bilo teško izboriti se za svoje mesto?
- U Holivudu je teško postići uspeh ako nemate nikoga da vam pokaže „ulicu i broj“. Mnogi zbog toga dugo lutaju. Potrebno je uložiti mnogo truda i rada, a najbitnije je da se uči. Velika suma novca se daje na školovanje, ali je to prava investicija. U odnosu na druge strance mnogo sam radila. Bavim se i manekenstvom, tako da mi honorari od angažmana na tom polju odlično dođu kada ne snimam serije. Radujem se što sam još uvek u Los Anđelesu i što imam posla.
Prve glumačke korake napravili ste u Srbiji kao tinejdžerka ulogom u filmu„Sekula i njegove žene“. Kakve uspomene vas vežu za taj period?
- Poznati glumac Radoš Bajić je naš porodični prijatelj. Ta uloga je dodeljena Katarini Gojković, kćerki Cuneta Gojkovića, ali se ona razbolela, pa je Radoš pitao moje roditelje da li bi dopustili da se ja pojavim u tom filmu. Sve to nam je delovalo zabavno i oni su dali svoj pristanak. Do tog trenutka nisam znala da imam glumački talenat, koji je Radoš odmah primetio. Sa angažmanom u filmu „Sekula i njegove žene“ moj život se u potpunosti promenio. Tog perioda se rado sećam, a za sve članove ekipe imam samo reči hvale, jer su bili divni prema meni. Žao mi je što se poslednjih dana u srpskim medijima ta moja uloga pominje u negativnom kontekstu. Scena u kojoj se malo vide moje grudi je zanemarljiva i ne razumem zašto je to sada, posle toliko godina, bitna stvar.
Kada ste shvatili da je gluma ono čemu želite da se posvetite?
- U osnovnoj školi želela sam da budem lekar. Bila sam odličan đak, pokazivala sam talenat za pisanje i pevanje, matematika mi je odlično išla. Mnogo sam volela sport i bavila sam se košarkom. Zahvaljujući Radošu zavolela sam glumu i shvatila sam da je to ono čemu želim da se posvetim. Moja majka je zamolila našu rođaku Seku Sablić da me testira i vidi da li sam zaista talentovana. Kada je dala potvrdan odgovor, upisala sam Akademiju. Tada sam imala samo šesnaest godina i bila sam najmlađi student u generaciji. Nažalost, sa Sekom koja mi je od malih nogu bila idol, ne čujem se često. Moja majka sa njom održava kontakt.
Zbog čega ste posle samo godinu dana studiranja napustili Srbiju i preselili se u Južnu Afriku?
- To je bila odluka mojih roditelja. Kao i veliki broj porodica sa prostora nekadašnje Jugoslavije, tako je i moja napustila zemlju u potrazi za boljim životom. Ni tada nisam odustajala od namere da postanem glumica, pa sam nastavila školovanje. Pošto mi nisu priznali prvu godinu Akademije koju sam završila u Beogradu morala sam da počnem sve ispočetka. Uporedo sa školovanjem bavila sam se manekenstvom i mogu da se pohvalim da sam u tom poslu bila uspešna. Mnogo sam radila, mogla sam sama sebi da plaćam fakultet i da pomažem porodici kad god im je to bilo potrebno.
U kom trenutku ste rešili da se odvojite od porodice i preselite se u Ameriku?
- Pre osam godina sam odlučila da krenem put Amerike. Dok sam živela u Južnoj Africi snimila sam dva filma u američkoj koprodukciji. U jednom od njih sam igrala uz poznatog glumca Stivena Bauera kojeg u Srbiji uglavnom znaju po ulozi u filmu „Lice sa ožiljkom“. Sve kolege su mi rekle da bi trebalo da odem u Ameriku i ja sam ih poslušala. Posavetovala sam se sa majkom i bratom i oni su me podržali. Nisu krenuli sa mnom, ostali su da žive u Kejptaunu. Mama ima svoju prodavnicu, a brat je uvoznik „Zeptera“ za Južnu Afriku. Tata koji je penzionisani inženjer vratio se u Beograd.

Piše: Sandra A. Rilak

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +