Ana Štajdohar: Šarm, ambicija i ljubav || Hello Magazin!

Ana Štajdohar je odmalena znala da će joj muzika biti životni poziv. Iako je imala podršku svojih strogih roditelja, uvek su joj govorili da je školovanje najvažnije, pa je plavokosa pevačica, koja je afirmaciju stekla pre nešto više od deset godina kada je sa još jednom koleginicom zauzela mesto Goce Tržan i Ivane Peters u grupi „Tap 011“, diplomirala italijanski jezik na Filološkom fakultetu. Njen boravak u dens atrakciji nije dugo trajao i Ana se povukla sa scene.
Zahvaljujući muzici upoznala je saksofonistu Nikolu Demonju sa kojim je pet godina u vezi i čiji verenički prsten nosi na ruci. Zajedno sa njim pre nekoliko godina oformila je bend kada se vratila na scenu, a otkako je postala stalni član emisije „Veče sa Ivanom Ivanovićem“, sve više nastupa. Simpatična tridesetdvogodišnjakinja ne odstupa od svojih principa i na njenim nastupima nikada se ne mogu čiti zvuci narodne muzike. Veruje da kvalitet uvek ispliva i svojim fanovima pruža odličan provod uz strane hitove i po neku pesmu domaćeg popa.
Ana ne odstupa ni kada je reč o modi. Nije opterećena trendovima, jer najvažnije joj je da se u odeći koju nosi prijatno oseća i lepo izgleda.

Kako definišete svoj modni stil?
- Svoj stil ne mogu jasno da definišem. Najvažnije mi je da budem sređena, ali da u tome ne preteram. Trudim se da nemam previše detalja ili nakita. Garderoba koju nosim na sceni razlikuje se od onoga što nosim privatno. Srećna sam što mi je scena posao, jer je doživljavam kao platformu za eksperimentisanje. Na nastupima sam više puta nosila nešto za šta privatno ne bih imala priliku. Kada biram garderobu, najbitnije mi je da sebi izgledam lepo i da se u njoj prijatno osećam.
Koliko vam je vremena potrebno za sređivanje?
- Gledajući svog verenika Nikolu, sa kojim živim, zaključila sam da su muškarci, kada je o garderobi reč, srećnija bića. Njemu je najviše potrebno šest i po minuta da se spremi, dok meni treba najmanje jedan sat. Pripadam onoj grupi žena koje nikada nemaju šta da obuku, pa mi i na osmišljavanje odevne kombinacije odlazi mnogo vremena. Plakar je u mom slučaju rupa bez dna, nikada nije dovoljno popunjen.

Na koji odevni predmet ne žalite da potrošite novac?

- U poslednje vreme sam racionalna. Dobro razmislim šta mi je potrebno, jer mi se više puta desilo da sam kupila neke stvari koje su dugo stajale u ormaru i na kraju sam ih poklonila nekoj od drugarica. Čizme su mi fetiš, imam ih u raznim bojama, ali mi ih nikada nije dosta. Stalno sam na štiklama, jer se u ravnoj obući ne osećam dovoljno ženstveno i elegantno.
Posećujete li fitnes centar?
- Više od deset godina upražnjavam aerobik. Svakog drugog dana odlazim na treninge, osim kada imam mnogo poslovnih obaveza. U tim situacijama ne prekidam sa vežbanjem već trening odradim kod kuće. Kupila sam aparat koji ide uz „soni plejstejšn“, reč je o nekoj vrsti virtuelnog aerobika, postoji animirani instruktor sa kojim se vežba. Na mišiće se postave senzori koji prate da li se pravilno rade vežbe. Ipak, i pored toga što stalno vežbam, ne mogu da se pohvalim da povremeno nemam probleme sa kilogramima, jer slatkišima ne mogu da odolim. Njima se radujem kao malo dete.

Intervju: Sandra A. Rilak