Andrija Milošević: Romantik nemirnog duha

Jedan od najuspešnijih glumaca mlađe generacije Andrija Milošević, posle velikog uspeha predstave “Pevaj, brate”, pored Milana Kalinića i Milana Vasića jedan je od ključnih aktera istoimene serije koja će se od septembra prikazivati na televiziji “Prva”. Osim glumačkog umeća, ovaj simpatični Crnogorac prvi put u karijeri pokazaće i svoj rediteljski talenat. Nije se uplašio prevelike odgovornosti, već ju je doživeo kao jedinstveni izazov. Pošto će leto u velikoj meri provesti radno, nekoliko slobodnih dana Andrija će iskoristiti da poseti Crnogorsko primorje. Budući da uživa u nudizmu, raduje se odlasku na Adu Bojanu, gde će na poziv Milana i Mime Karadžića snimati film “Bilo jednom u Crnoj Gori”. Harizmatični glumac kaže da je emotivno i poslovno ispunjen, ali da je još pod utiskom popularnosti koju je postigla predstava “Pevaj, brate”.
Mislite li da je predstava “Pevaj, brate” dobro prošla zahvaljujući Milanu Kaliniću, Milanu Vasiću i vama ili na prvom mestu zahvaljujući dobrom scenariju?
- Prevashodno zahvaljujući dobroj volji nekolicine - možda je to pravi odgovor. Skupili se neki dobri, ambiciozni ljudi, uložili sebe, deo svog života u jednu zamisao koja je trebalo da privuče publiku, da je rastereti i ohrabri, pa možda i podstakne ne bi li lakše podneli ova teška vremena.
Kažu da je komediju najteže napisati i odigrati, jer je ljude najteže zasmejati, a lako rasplakati.
- Komediju jeste najteže uraditi, ona je oduvek bila ozloglašeni žanr među kulturnom elitom, nazivana lakim žanrom i ostalim pogrdnim imenima, a za uzvrat je održala publiku budnom i dovoljno svesnom da zauvek ne napusti pozorište. Komičari moraju da nauče da trpe, bar u našem delu sveta, stalnu sumnju raznih kritičara u svoj kvalitet i kvalitet svoga rada, reditelja, glumaca, intelektualaca, te moraju da budu izvanredno obrazovani, talentovani i pametni da bi mogli da shvate koliko su značajni za duh jednog naroda. Posebno u današnje vreme kada je odliv publike u nekim institucijama kulture ogroman.
Po završetku predstave čije ime publika najviše skandira i ko ima najviše obožavateljki: Milan Vasić, Milan Kalinić ili vi?
- Publika nas voli, kao i ove naše likove i predstavu, nikada nas nije razdvajala. Naše prijateljstvo je pobedilo banalnosti. Družimo se i pazimo jedni druge.
Da li sa Milanom Kalinićem zaigrate fudbal, budući da ste nekada želeli da se bavite tim sportom?
- Igram fudbal kad god mogu, sa Milanom ne stižem jer ne možemo da se uklopimo što se tiče sportskih aktivnosti. Kao i Milan i ja odmalena navijam za “Crvenu zvezdu”.
Jeste li možda imali prilike da posetite Kosovo i rodno mesto Milana Vasića?
- Bio sam tamo, u Mitrovici smo igrali predstavu i mogu vam reći da je bilo sjajno. Ljudi su jedva dočekali da dođemo, tako da je atmosfera na predstavi bila najbolji deo na celoj turneji.
Koliko ima sličnosti između Marijana Devića, lika koji tumačite, i vas privatno?
- Marijan Dević je izuzetno zanimljiva ličnost, on sebe toliko iznenađuje nekim postupcima da uspeva i druge iznova da šokira. Nismo slični, ali ima mene u njemu i njega u meni, teško je razdvojiti svoje delo od svoje duše.
Budući da ste jedan od omiljenih glumaca mlađe generacije, šta vam je popularnost donela?
- Nikada nisam, misleći o glumi, razmišljao o popularnosti. Radim ovo zato što imam potrebu i ništa drugo na svetu ne mogu da radim. Umetnost bez umetnika ne postoji, niti umetnik bez umetnosti, to je važno, sve ostalo, popularnost, novac, status u društvu, dođe samo. Nevolja je ako vam je forma bitnija od suštine, tu ne možete uspeti da zadovoljite ni formu ni suštinu.
Da li vas je ikada privlačila evropska ili holivudska karijera?
- Sve je dostižno ukoliko ne mislite o tome. Više bih voleo da svojim jezikom i talentom osvojim Holivud nego da mu se prilagođavam, osuđujući sebe da budem jedan od mnogih koji su sebe izgubili u džungli Los Anđelesa i Njujorka. Nema reči koje mogu ubediti nekoga u to koliko vredite, koliko to mogu vaša dela.
Čija je bila ideja da predstava "Pevaj, brate" preraste u seriju?
- U početku, osnovnu ideju doneo sam ja, ona se kasnije razvila u kultnu predstavu, a ja sam, kao što sam ponudio ideju na razmatranje pozorišnom producentu Bati Karadžiću, isto tako seriju ponudio “Vision” timu. Oni su, svako na svoj način, razvili strategiju i podržali me u svemu ovome. Na kraju, televizija “Prva” je pristala da emituje seriju i siguran sam da nije pogrešila.
Koliko se serija razlikuje u odnosu na predstavu?
- Razlikuje se u velikoj meri. Povod je predstava, ali za seriju je potrebno razraditi scenario, ubaciti neke nove likove, proširiti priču, osmisliti prostor u kojem će ta priča funkcionisati. Dakle, mnogo toga je potrebno izmeniti da biste od predstave prešli na seriju. Svi likovi su doživeli promene, narasli su “k'o dobar lebac” i ja sam siguran da će ova serija ponuditi gledaocima novi žanr komedije, koji vas vodi na jednu ludu i brzu vožnju.
U ovom projektu latili ste se i rediteljske palice, niste se uplašili te odgovornosti?
- Ognjen Janković iz “Vision” tima i ja preuzeli smo deo odgovornosti za uspeh ove serije i potpisujemo se kao reditelji. Režija nije lak posao i zahteva izvanrednu koncentraciju, večnu budnost, kao i odgovore na sva moguća pitanja. Pokušali smo da dovedemo glumce koji su, po našem mišljenju, mogli najviše da daju baš u ovim ulogama. Koncept je bio da im damo prostor i vreme kako bi okusili našu ideju i način rada, a onda uživali u sebi, ulozi, scenariju i ponudili što više od sebe samih. Pokušao sam da sve znanje koje sam dobio od mnogih rediteljskih imena sa kojima sam radio, ponajviše od Milana Kardžića sa kojim sarađujem već sedamnaest godina, iskoristim i pokušam da napravim dobru seriju.
Budući da ćete celo leto vredno raditi, hoćete li imati vremena za odmor?
- Ići ću u Crnu Goru, celo leto ću provesti sa nekim divnim ljudima u nekim meni dragim gradovima.
Kako zamišljate hedonistički odmor?
- Upravo ovako kako ću ga i provesti - ljudi koje volim, morski specijaliteti i vino.
Posećujete li često rodni Nikšić?
- U Nikšiću će uskoro početi „Svetski festival gitare“, otići ću da uživam i podsetim se detinjstva. Ne mogu često da idem tamo, ali sam uvek srećan kada se odvija ovaj festival, jer on ima posebnu atmosferu, a i moji najbolji drugovi imaju koncerte.
Volite li plivanje, pecanje ili neke druge aktivnosti na moru? Znate li da pripremate ribu?
- Ne pecam, više volim da spavam. Što se tiče spremanja ribe nisam ekspert, ali zato pijem vino na vrhunskom nivou.
U avgustu odlazite na Adu Bojanu da snimate film Mime i Milana karadžića "Bilo jednom u Crnoj Gori”.
- Milan i Mima su uvek imali dobre ideje i sa njima volim da radim, siguran sam da će i ovoga puta sve ispasti kako treba.
Budući da se snima na Adi Bojani, da li ste ranije imali priliku da poput brojnih glumaca uživate u nudizmu?
- Naravano, nudizam je divna prilika da prihvatite sebe u svim svojim nesavršenostima.
Jeste li ikada zažalili što ste upisali glumu?
- Nisam, jednom mi je reditelj Jagoš Marković rekao da se „prežalim“ i nastavim da radim svoj posao. Poslušao sam i od tada mi je lakše, ne mislim na sebe, samo na ono što mogu da napravim.
Da li ste osim glume želeli ili ste imali na umu neko alternativno zanimanje?
- Nekoliko puta sam pokušao, bolje rečeno napravio sam izlet u neke druge poslove, ali sam na vreme shvatio da to nije za mene. Rekao sam sebi: “Drži se ti, Andrija, glume i ne skreći misli sa glavne teme, biće ti bolje.“ I bilo je.
Imate li hobi i u čemu uživate?
- Najveći hobi mi je čitanje, a odnedavno pomalo i pišem. Započeo sam jednu knjigu, epska fantastika, zove se “Princeza od južnih mora”, ali kasno sam shvatio da je lako započeti, a neverovatno teško završiti. Biti pisac, pa makar i nižerazredni, nije lako.
U predstavi "Pevaj, brate" delujete romantično, koliko ste u stvarnom životu takvi?
- Romantika je danas nešto sasvim drugo od onoga što je bila pre nekoliko decenija. Teško je u kontekstu dvadeset prvog veka odgovoriti na tako stara pitanja. Nekada se iznenadim kada uradim nešto što je skriveno duboko u meni, a pokaže se u nevreme.
Jeste li se ikada voljenoj osobi udvarali recitujući ili pevajući pesme?
- Pevao sam i recitovao, ali pošto sam je osvojio, nikada mi to nije bilo sredstvo za osvajanje. Kada bi danas mladić recitovao devojci ispod prozora, ona bi ga snimila telefonom i odmah stavila na “Jutjub" ili na “Fejsbuk” i momak bi ispao “teška budala”.
Da li vam je ljubav osnovni pokretač u životu i da li ste trenutno emotivno ispunjeni?
- Život je moj pokretač, život koji je prožet raznim osećanjima, ambicijama, željama, a opet je iznad svega toga. Ispunjen sam i ne bi valjalo da je drugačije.
Priželjkujete li još jedan "Survivor" ili ste se zasitili pustolovine?
- Priželjkujem jož jedan daleki put, gde god išli znam da će iskustvo biti jedinstveno i neponovljivo. Imali smo tri sjajne sezone, bila bi šteta ne nastaviti. “Survivor” mi je ponudio nove zemlje, ljude, običaje, kulturu, poznanstva, ušao mi je pod kožu.
Mnogo se pisalo o tome da vam je neko sa "Prve" zamerio što ste prihvatili angažman na "Pinku"?
- Naravno da me niko nije ucenio, to su samo prazne priče.
Imate li neke planove za skoru budućnost?
- Planovi dosežu nebo, ali ako bar neke ostvarim, biću više nego zadovoljan.

Piše: Jelena Popović

Foto: Televizija „Prva“

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +