Bojana i Vladimir Stojković: Roditeljstvo kao najveći dar

Bračni par Stojković, Vladimir i Bojana, proživljavaju svoje najsrećnije dane otkako su pre mesec i po dana dobili mališana. Golman Fudbalskog kluba „Partizan“ i poznata manekenka nasledniku su dali ime Lav i, naoružani ljubavlju i strpljenjem, posvetili su se detetu koji likom podseća na oboje. Lav, koji je prilikom rođenja, 29. aprila, bio dugačak pedeset dva centimetra i težak tri i po kilograma, veoma dobro napreduje, a srećni roditelji ga obasipaju nežnostima. Lepa crnka provodi više vremena sa njim, jer talentovani fudbaler ima treninge, utakmice, a često je i u karantinu.
Beba je neobično mirna dok ekipa „Hello!“ posmatra njeno kupanje u kadici u kojoj Lav vidno uživa. Bojana zadovoljno prepušta zgodnom suprugu da previje mališana, a on sa ponosom ističe da se odlično snašao u roditeljskim dužnostima.
Njihov naslednik uživa u fotografisanju, ali, kao i sve bebe, umorno zatvara oči dok je kod roditelja u naručju. Kada su se poznati roditelji nedavno sa sinom pojavili na predstavljanju novog “Patrizanovog“ dresa, koji je dizajnirala kompanija „Adidas“, Lav je, odeven u minijaturni dres očevog tima, bio najveća zvezda.
Bojana i Vladimir, koji važe za jedan od najskladnijih bračnih parova poznatih javnosti, uživaju u mirnom porodičnom životu od kada su sklopili brak pre dve godine. Budući da su se na večnu ljubav jedno drugome zakleli i potom to proslavili spektakularnim venčanjem, planiraju da u septembru prirede zabavu povodom sinovog krštenja.
Pre toga, Lav će ići na prvo letovanje sa majkom, jer će Vladimir biti sprečen da ode na godišnji odmor zbog klupskih priprema koje su već počele.
Bojana: Nismo još stigli da mu izvadimo pasoš, moramo to prvo da završimo. Vladimir će zbog obaveza u klubu biti sprečen da nam se pridruži na letovanju. Moj sin i ja ćemo prvo ići na Hrvatsko primorje, a potom i na Crnogorsko. Posle toga, putujemo u Švajcarsku, gde žive moje rođene sestre. Maja je već videla Lava, dok najstarija od nas, Milanka, ne može da dočeka dan kada će videti mog naslednika. Obe su udate i imaju porodicu.
Imate li pomoć oko bebe?
Vladimir: Naravno, imamo dve gospođe koje se brinu o bebi. Jedna dolazi preko dana. A budući da se Lav budi svaka tri sata, kao i sve bebe, imamo jednu ženu koja dolazi svake druge noći kako bi i Bojana mogla lepo da odspava.
Bojana: Svaku drugu noć mogu da se naspavam. Trudim se da supruga poštedim ustajanja noću zbog bebe, jer je za njegov posao veoma važno da bude odmoran.
Kako ste se snašli u obavezama oko Lava?
Vladimir: Dobro. Hranim ga, umem da ga presvučem. Jedino ga ne kupam sam, već uz Bojaninu pomoć. Lav obožava da se kupa, potpuno je miran kada ga stavimo u kadicu. Trenutno ga muče grčevi tako da se u pola šest ujutru budi i tada Bojana preuzme brigu oko njega. Prija mu da ga nosimo, inače je stvarno mirna beba.
Jeste li proslavili rođenje Lava?
Bojana: Vladimir je tri noći zaredom proslavljao sa društvom, u stvari, sa kim je stigao. Klupski drugovi su mu cepali garderobu.
Vladimir: Tog dana mi je trener posle utakmice dozvolio da se dva sata kasnije vratim u karantin kako bih mogao da vidim sina. Ušao sam u salu posle Bojaninog porođaja, i nemam reči da opišem kako sam se osećao kada sam ga prvi put ugledao.
Da li ste se radovali što je prvo dete muškog pola?
Bojana: Vladimir je bio u raspoloženju: „Samo da je živo i zdravo, i muško“. Baš je želeo da prvo dete bude sin.
Dobili ste mnogo poklona za sina?
Bojana: Vladimirova drugarica mu je iz Amerike donela ceo kofer sa garderobom za Lava.
Vladimir: Petnaest dana pre njegovog rođenja sredili smo mu sobu, sve smo mu kupili. Bojanina majka i sestra su nam pomogle oko opremanja bebine sobe.
Izvodite li Lava u šetnju?
Vladimir: Naravno, šetamo se. Idemo kod Bojaninih roditelja u kuću na Zvezdari. Imaju lepo dvorište i Lavu je tu toliko prijatno za spavanje da obično prespava ceo dan.
Bojana: Šetamo ga malo i po obližnjim parkovima. Vozikamo ga u kolicima i lepo mu je.
Šta kažu prijatelji i rodbina, na koga liči beba?
Bojana: Vladimir tvrdi da je Lav „povukao“ šezdeset posto njegovih i četrdeset odsto mojih gena. Ne znam kako je to izračunao. Šalu na stranu, mislim da je još mali da se vidi na koga fizički liči, pogotovo što se bebe menjaju u prvim mesecima.
Kada ćete krstiti sina?
Vladimir: Planirali smo da ga krstimo u septembru, oboje želimo da uradimo to što pre. Tada će beba imati četiri meseca, i to je pravo vreme za čin krštenja.
Bojana: To će biti veliko i lepo slavlje, planiramo da pozovemo sve nama drage ljude i članove porodice.
Uskoro sa klubom odlazite u Sloveniju na pripreme?
Vladimir: Tako je. Sigurno je da će mi teško pasti da se odvojim od deteta više od deset dana, koliko ćemo boraviti na pripremama.
Bojana: Vladimir zove po pedeset puta dnevno kada je u karantinu. Pita šta Lav radi, kako je, traži mi da mu izvadim cuclu kako bi ga čuo da „kmeči“. Stalno mi traži da ga fotografišem i potom mu slike šaljem mejlom.
Jeste li očekivali da Vladimir bude tako brižan roditelj?
Bojana: Jesam, toliko se radovao i želeo da imamo dete da sam očekivala da će biti tako divan otac.
Kako ste za tako kratko vreme smršali?
Bojana: Samo sam se deset kilograma ugojila u trudnoći, i to je posle porođaja jednostavno nestalo. U roku od dve nedelje sam se vratila na stalnu kilažu. Imam trideset jednu godinu i prilično brz metabolizam, pa nisam ni pazila na ishranu.
Vaš sin lepo napreduje.
Vladimir: Voli da jede. Odlično napreduje, brzo raste i svi misle da ima tri meseca. Plače samo s razlogom, obično kada je gladan. Ako je sve u redu, miran je, čak ne traži ni da ga uzmemo. Zabavlja se tako što iz kolevke gleda po sobi, proučava stvari.
Kako ćete vaspitavati sina?
Bojana: Mislim da ću ja biti stroža od supruga. Bitno mi je da bude lepo vaspitan. Dečak je, biće sigurno harambaša, nema na koga da bude „cica-maca“. Ipak, mora da ima lepe manire, da bude lepo vaspitan.
Planirate li da proširite porodicu?
Vladimir: Planiramo da imamo još mališana, naravno.
Bojana: Ne odmah, naravno. Ne plašim se jer sam imala zaista lepu trudnoću i porodila sam se lako, prirodnim putem, uz epiduralnu anesteziju. Hoćemo još dece, ali Lav je još mali, potrebni su mu briga i pažnja.
Kakva je bila reakcija vaših roditelja kada su videli unuka?
Bojana: Vrlo emotivno, jako su se obradovali. Poslednje unuče su dobili pre dvanaest godina. Najmlađa unuka je već devojčica, nije više toliko zainteresovana za društvo bake i deke. Jedva su čekali prinovu u porodici. Traže da što više vremena provode sa Lavom, posebno moja mama. Ona bi stalno bila sa njim. Otac mi je nedavno rekao: „Pusti ti njega da spava kod mene, samo mi ostavi hranu za njega“.
Vladimir: Moja majka se jako obradovala jer sin mog brata ima već četrnaest godina. Ona nas stalno posećuje.
Kakav je osećaj otkad ste roditelji?
Bojana: Iako je Lav mali, oseća kada ga uzmem u naručje i smiri se ako plače. U početku sam bila presrećna, ali i pomalo zbunjena. Prvo mi je dete. Sada sam mu potpuno podređena. Sve je sada jasnije: čim otvorim oči, pomislim na Lava. Ranije, ni top nije mogao da me probudi, a sada se budim na svaki njegov pokret.
Ko je zadužen za odevanje vašeg naslednika?
Bojana: Vladimir će sigurno preterivati u kupovanju garderobe, želeće sve da mu priušti, jer i sam voli da je lepo obučen. Ne planiram da ga posebno „lickam“ jer je muško dete. Neka ga, neka se prlja i kalja. Kada je tako mali, nije potrebno da nosi firmiranu odeću. Nosiće garderobu kao i druga deca.
Imate li osećaj da vas je rođenje Lava zbližilo?
Vladimir: Razumemo se bolje, a postali smo i tolerantniji jedno prema drugom, rođenje Lava oplemenilo je naš život i brak.
Bojana: Moj suprug ima mnogo razumevanja, čak i ako sam nekada nervozna, jer shvata da sam ponekad neispavana.
Kada ćete opet u domu čuti lavež vaših ljubimaca?
Vladimir: Volimo životinje i imamo čivavu i pinča. Oni su kod Bojaninih roditelja zbog sina, kako ga lajanjem ne bi budili. Jedva smo se odvojili od njih, i strašno nam neodstaju. Imamo ih četiri godine, i oboje obožavamo pse. Na jesen će ponovo biti u našem stanu.
Bojana: Lav ima svoju sobu, slušamo ga pomoću aparata „bejbifon“. Puštamo ga i da spava u dnevnoj sobi dok ja telefoniram ili gledam televiziju. Ne bi valjalo da navikne na potpunu tišinu, onda bismo uvek imali problem jer bismo morali da hodamo na prstima.
Da li ćete nastaviti da živite u centru ili zbog prinove planirate da se preseliti u mirniji kraj?
Bojana: Nikako da se dogovorimo o lokaciji za preseljenje. S jedne strane, zbog bebe želimo da se izmestimo iz centra i odemo na Dedinje ili Senjak a, s druge, oboje volimo gužvu. Stan nam, takođe, nije dugoročno rešenje, posebno kada budemo hteli još dece. Želeli bismo da živimo u većem prostoru.
Uskoro ćete proslaviti dvadeset osmi rođendan?
Vladimir: Da, 28. jula proslaviću sa drugarima ako budem slobodan. Proteklih godina bio sam u karantinu toga dana, pa nisam imao prilike da proslavljam rođendan.

Piše: Nadežda Jokić

 

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +