Nataša Ninković: Prijaju mi uloge žena koje imaju zrelost i punoću || Hello Magazin!

Bez obzira na to da li se radi o pozorištu, filmu ili televiziji, uloge Nataše Ninković se ne zaboravljaju. Rola u Pavićevom "Porodičnom blagu", pozorišni debi u Šekspirovoj "Ukroćenoj goropadi" doneli su joj aplauze i publike i kritike, a uz film "Spasitelj" Predraga Gage Antonijevića i Holivud je video njen kvalitet.

Danas je Nataša Ninković - Natalija, emotivno skrhana majka koja pokušava da se izbori s gubitkom kćeri u seriji "Ubice mog oca" na RTS. Režiju serije potpisuje upravo Antonijević, s kojim je Ninkovićeva poslednji put sarađivala pre 18 godina.

- Rad s Gagom za mene je očigledno plodonosan. Dobro se razumemo, upotpunjujemo, volim kako on radi i piše, kako sagledava stvari, tako da se unapred radujem ponovnoj saradnji - govori na početku intervjua za "TV novosti" Nataša Ninković.

- Uloga Natalije je bila zahtevna, ali i vrlo izazovna, dosta smo pričali, i mislim da smo oboje zadovoljni.

Nataša Ninković: Verujem u ljubav za ceo život, ali je potrebno boriti se za to

Na konferenciji u RTS, povodom predstavljanja serije "Ubice mog oca", rekli ste da je stiglo vreme da glumite i nečiju majku. Da li vam takve uloge prijaju?

- Ne bih baš volela da igram stereotip majke. Pored toga što je majka, taj lik mora da bude i štošta još da bi mi bio interesantan. Ali prijaju mi uloge žena mojih godina, pa i starijih, onih koje imaju zrelost, punoću, biografiju, kakva god ona bila, samo da iza njih stoji život.

Serija koju nedeljom gledamo na Prvom programu RTS "zakucava" gledaoce ispred ekrana i rejting joj je visok. Kako to objašnjavate?

- U pitanju je potpuno novi žanr kod nas, fenomenalno napisan tekst. Prvi put je najvažnija priča, ona ima sve elemente dobrog trilera, gde su bitna glumačka ostvarenje i dostignuća, ali nisu najbitnija. U moru melodrama, što novih, što repriziranih, mislim da je RTS sa ovom serijom dobio novu publiku koja je, sudeći prema rejtingu, željna promene.

Nataša Ninković: Kratak fitilj je moja najveća slabost

Da li je to znak da je stiglo vreme kada naše televizije vraćaju ugled?

- Ne bih rekla da je do sada baš sve bilo lošeg kvaliteta. Zaista nije, bilo je i dobrih stvari, ali ta pretenzija da se podilazi publici (i to kojoj) i da im se plasiraju plitke imitacije, emocije, u vremenu kada je TV u svetu otišla ispred filma, u svakom smislu, vizuelnom, narativnom, mislim da bi trebalo da prestane. Ne smemo da potcenjujemo mlade ljude koji su brzomisleći i već imaju visoko postavljene standarde.

Na osnovu čega birate uloge - televizijske, pozorišne, filmske?

- Na osnovu dobrog teksta, reditelja, ekipe. Ali i, naravno, svoje mentalne spremnosti za nov proces.

Gledali smo vas u komedijama, dramama, trilerima, tragikomedijama, a u kom žanru mi danas živimo?

- Radi se o tragikomičnoj farsi, sa čestim hororima svakog jutra na naslovnim stranama naših divnih, edukativnih novina (čitaj tabloida). Moramo biti svesni da se u svetu dešavaju nasilja, poplave, požari, ubistva, pa mediji "bombarduju" narod svakog jutra, čim otvori oči, skrećući mu pažnju, ne bi li se ljudi osetili srećnim što su uopšte živi i nisu osvanuli na nekoj naslovnici.

Zbog čega menjate kanal na televizoru?

- Zbog vrlo česte prostote u komunikaciji, bilo da je reč o skupštini ili u raznim emisijama - kako bi oni rekli - zabavnog karaktera. Samo, ja ne vidim kome je to zabava. Menjam kanal i zbog rijalitija ili selebritija.

Protiv čega biste uvek digli glas?

- Protiv gluposti i prostakluka.

Kada bi se prebrojavale vaše nagrade, bilo bi tesno između onih za TV, film i pozorište. Koliko vam one znače? Da li su na neki način obavezujuće?
- Znače, naravno, nekad dođu u pravo vreme i za pravu ulogu, a nekad ne. Ali zaista, nisu najmerodavnije. Na to utiču razne okolnosti, ukusi onih koji selektuju, a zatim i onih koji žiriraju.

Sa kojom od uloga iz vaše bogate karijere imate najviše sličnosti?

- Sa svim, ali i ni s jednom. U svim tim ulogama ima mene, ali nijanse su potpuno različite, kao i porivi. Ipak, Suzana iz "Figarove ženidbe i razvoda" je reagovala najsličnije meni. Eto, to je jedna divna predstava u režiji Slobodana Unkovskog, koja nije otišla ni na jedan festival.

Publika često ima utisak da uvek radite na nečemu novom i da imate mnogo obaveza. Kako izgleda vaš običan dan?

- Nije to baš uvek tako. Trenutno se odmaram i tako će biti do marta, sigurno, a tada imam jedno uskakanje u pozorišnu predstavu. Nakon toga opet pauza do leta... ili ja barem tako mislim. Sada sam posvećena privatnom životu, igram predstave po repertoaru i radim sve što radi prosečna žena koja ima dva sina, muža, psa, obaveze u kući.

Sada ste na turneji sa filmom "Stado". Kakve su reakcije gledalaca?

- Veličanstvene. Reaguju na svaku našu misao, smeju se, plaču. U celom regionu su reakcije iste i to mi se dopada.

U današnje vreme senzacionalizma vi ste se publici uvek predstavljali radom i uspesima. Da li je predan i vredan rad ono što se zaista, i pored vremena u kojem živimo, ipak ceni i poštuje?

- Moraš biti predan i vredan prvenstveno zbog sebe, da daješ maksimum, da radiš na sebi. To dugo može ostati neprimećeno, ali i tada možete da stanete iza sebe i da tražite promene, da zahtevate, da dignete glas. To je jedini ispravan put za mene, sve drugo je kratkog daha. To se odnosi na ljude koji imaju moralnu vertikalu, naravno, i ne prodaju dušu đavolu. Za one druge važe druga pravila, ali samo oni znaju kako im je.