Mima Karadžić zna kako se voli: Čovek koji ne doživi ljubav od koje ga zaboli džigerica nije ni živeo || Hello Magazin!

Glumac Mima Karadžić kaže da zna šta je prava ljubav, ali da neki ljudi mešaju prolaznu zanesenost sa zaljubljenošću i ljubavlju, jer nisu iskusili bol koji je obavezan pratilac takvih emocija...

Karijeru ste počeli filmom “Lepota poroka”, a nedavno ste završili snimanje filma “Biser Bojane”. Šta osim Ade Bojane spaja ta dva ostvarenja?

- Prošlo je skoro trideset godina od snimanja “Lepote poroka” a da sve ovo vreme nije snimljen nijedan film na Adi Bojani. Tematski filmovi se dosta razlikuju, ali mislim da “Biser Bojane” još više oslikava lepote tog dela primorja, za koje osamdeset pet posto stanovništva regiona uopšte i ne zna.

Po čemu ste tipičan Crnogorac?
- Po tome što ponekad vozim malo bahato, što imam stanove na Vračaru i u Budvi, što mi je beogradska kancelarija u jednom poznatom restoranu i što u Crnoj Gori sve poslovne sastanke, ali i premijere, organizujem u hotelu „Splendid“. Verovatno i po tome što mislim da je crnogorska obala najlepša i da imamo najlepše planine.

Rakija ili vino?
- Rakija se pije brzo, možete da je pijete i za šankom, pa je ona za mene kao seks s nogu. Vino morate prvo da odaberete i probate, pa kada odlučite da ga pijete za to vam je potrebno društvo, tako da je ono kao vođenje ljubavi.

Zašto je nestala romantika?

- Živimo u brzom vremenu, a u romantici ne može ništa na brzaka. Nekada je Đura Jakšić sa svojim drugovima sedeo i pio vino u Skadarliji tri dana, o čemu se se pričale mnoge anegdote. Danas, ljudi nemaju vremena da budu u kafani tri dana, a nema se ni para za takav luksuz.

Za koje stvari uvek imate vremena?
- Duboko sam uveren da je, osim novca koji je vrlo bitan, za kvalitetan život potrebno vreme. Moj posao nije kancelarijski, pa kada radim, to bude i po petnaest sati dnevno, ali zato kada nemam posla, dajem sebi vremena za mnoge lepe stvari. Umem da odem na kafu do Inđije, a da završim u Budimpešti i vratim se kući posle sedam dana. Jednom sam putovao od Budve do Beograda punih osamnaest dana, jer sam išao preko Hrvatske, Slovenije i Italije. Bilo je na tom putovanju mnogo romantike.

Bez kojih tehničkih pomagala ni sami ne možete?
- Ne mogu bez mobilnog telefona koji mi je neophodan od kada se, pored glume, bavim i produkcijom. Što se tiče kompjutera, umem da pročitam mejl, nedavno sam naučio i da odgovorim, i tu se završava sve moje znanje.

Kada ste poslednji put napisali pismo?

- Prošle godine, na Adi Bojani. Bilo je to pravo pismo na papiru i pisano olovkom.

Da li to znači da ste nepopravljivi romantik?
- Mislim da jesam. Volim tu svoju romantičnu stranu.

Može li čovek da voli više puta u životu?
- Čovek koji ne doživi ljubav od koje ga zaboli džigerica nije ni živeo. A svaka ljubav počinje zaljubljenošću. Mislim da nikada nije kasno za to osećanje, a meni se upravo dešava nešto prelepo, iako to nije prvi put. Svaki put je različito i sa drugim intenzitetom, ali što vam se više puta desi zaljubljenost i titraj u stomaku, to ste puniji i bogatiji.

Kada uzaludno trošite vreme?
- Kada mi u stanu nestane internet, pa moram da zovem operatera. Obično čekanje do javljanja službenika traje dvadesetak minuta, što me mnogo iznervira, pa se obavezno posvađam sa operaterom koji se javi, iako on ništa nije kriv.

Sa kim se najslađe svađate?

- Sa mojim bratom Milanom. Iako smo braća i čitavog života smo zajedno, imamo različite poglede na mnoge stvari.

Oko čega se najčešće javljaju nesuglasice?
- Oko posla. Obojica smo vrlo emotivni, a užasno nam je stalo da ono što radimo bude dobro, pa bude mnogo rasprava.

Da li je u zdravom telu zdrav duh?
- Apsolutno. Svakodnevno nešto treniram i ne dozvoljavam da mi prođe dan a da se dobro ne oznojim.

Koja tri filma bi svaki čovek morao da pogleda?
- Postoje filmovi koji meni mnogo znače i koje sam pogledao mnogo puta, na primer, „Amarkord“, „Bilo jednom u Americi“, „Poslednji tango u Parizu“, „Dvadeseti vek“, „Kum“. Ali nisam siguran da bi se svima dopali. Pre bih rekao da postoje knjige koje bi svaki čovek morao da pročita. To su: „Jadnici“, „Tihi Don“, „Rat i mir“, „Zločin i kazna“, „Vreme smrti“, „Gorski vijenac“, a naročito bi bila poučna knjiga „Čojstvo i junaštvo“, Marka Miljanova. Tu biste shvatili da one koje danas mnogi smatraju junacima to baš i nisu. I naučili biste koja je razlika kada se suzdržite da nekog ne povredite od onoga kada to učinite. Oni koji vide zadovoljstvo u tome da povređuju druge ljude trebalo bi hitno da posete lekara.