Nebojša Grnčarski: U životu sam dobio više nego što sam očekivao, a manje nego što sam zaslužio || Hello Magazin!

Idejni tvorac prestižne modne manifestacije "Fashion Selection" Nebojša Grnčarski posle očeve smrti nastavio je da održava porodičnu kuću u Uljmi, nadomak Vršca, koju je sredinom prošlog veka sagradio njegov deda. Prostrana građevina od dvesta kvadrata danas je idealno utočište kako za Nebojšu i njegovu suprugu Draganu, tako i za njihove mališane. Trinaestogodišnji Viktor, devetogodišnja Olga i šestogodišnji Ignjat danas stvaraju najlepše uspomene u istoj sredini u kojoj je odrastao njihov otac. Nekadašnjem manekenu veoma je važno da njegova deca znaju sve o svom poreklu, u čemu ima podršku supruge sa kojom je već dvadeset godina u braku. Skladni bračni par odlično funkcioniše kako kod kuće tako i na poslu, gde zajedničkim snagama godinama organizuju manifestaciju "Fashion Selection", a Dragana je pre nekoliko godina počela da se bavi i dizajnerskim radom kada je pokrenula brend "Esoteric".

Kakve vas uspomene vežu za porodičnu kuću u Uljmi?

- Reč je o kući koju su moji otac i stric nasledili od dede, a zanimljivo je da se nalazi u ulici koja nosi naziv rođenog brata mog dede, dr Stanka Grnčarskog. On je bio izuzetan predratni stručnjak, a u toj ulici uglavnom žive članovi moje familije. Iako je moj otac živeo u Beogradu, uvek mu je bilo važno da se ta kuća održava kako ne bismo izgubili vezu sa našim porodičnim korenima. Kada sam bio mlad, nisam baš razumeo njegovu želju, jer su me najviše interesovali provod i devojke, ali sam kasnije shvatio. Zato sam posle njegove smrti nastavio da ulažem u taj dom uz pomoć moje sestre od strica koja živi u Beču.

Jeste li tokom odrastanja provodili dosta vremena u Banatu?

- Za raspuste i vikende često sam odlazio tamo, i za Uljmu me vežu prelepe uspomene. Srećan sam što znam gde su moji koreni i to prenosim na svoju decu. Često mi se desi da u moju agenciju dođu mladi ljudi sa neobičnim prezimenom, a kada ih pitam za poreklo, obično kažu da su iz Beograda i da ne znaju odakle su došli njihovi preci. Za mene je to tragedija koju nam je donelo globalističko društvo i pogrešno vaspitanje bez ikakvog utemeljenja. Smatram da je tradicija jedno od poslednjih “oružja” protiv gluposti savremenog života.

Kako provodite vreme u vikendici?

- Deca tamo imaju svoje društvo, dok Dragana i ja čitamo knjige, slušamo muziku i uživamo u mirnom ambijentu kakav samo selo može da pruži. Ona voli da uređuje vrt i da se bavi cvećarstvom, dok je moj posao voćarstvo. Prilično sam uspešan u tome, od osamdeset voćki koje sam zasadio uspelo mi je oko sedamdeset procenata, što je, kažu, jako dobra brojka i za iskusne u tom poslu. U tome imam pomoć moje braće, mada verujem da bih bio još uspešniji da imam vremena da se u proleće više posvetim voćkama. Inače, predivno je gledati kako tokom godina drvo evoluira od sadnice do biljke koja daje plodove.

Vole li vaša deca da odlaze u selo?

- Oduševljen sam pre svega zato što tamo zaborave na pogubne gedžete uz koje provode mnogo vremena u Beogradu. Kako Viktor trenira košarku u "Partizanu", nedavno je počeo da se takmiči i sa uljmanskim klubom "Mladost". Ignjat obožava ovce i ovčarske pse, koje ima jedan naš komšija, dok Olga često odlazi kod naše prijateljice koja pravi roštilj i tamo joj pomaže. Ona je ovog leta sa drugaricama pravila i narukvice koje su prodavale, što je za nju bio događaj u rangu spektakla.

Imate li slobodu da decu pustite van kuće i da ne razmišljate da će im se desiti nešto loše?

- Apsolutno smo mirni kada oni izađu napolje, osim što im ne dozvoljavamo da prelaze magistralni put. Selo je mirna sredina u kojoj možemo da ih pustimo da se igraju baš kao što su nekada naši roditelji puštali nas na ulicu.

Kakvi su Draganini i vaši rituali u Uljmi?

- Ono što nam mnogo prija je da smo tamo sami, pa ne moramo da se prilagođavamo pravilima neke babe ili tetke, kako obično biva kod ljudi koji odlaze na selo. Volimo da dovodimo prijatelje iz Beograda, leti često idemo na Belocrkvansko jezero koje je predivno, a ponekad odlazimo i u Vršac na ručak. Dragana tamo često dobija inspiraciju za svoje kolekcije, a i ja u toj opuštenoj atmosferi postajem jako kreativan kada je reč o "Fashion Selectionu". Tamo je naš zen i ne moramo da idemo u asam da bismo imali potpuni mir.

Da li vam je bilo važno da dom uredite u autentičnom banatskom stilu?

- Kuću sam sređivao sukcesivno, deo po deo, u skladu sa finansijskim mogućnostima i uz pomoć sestre iz Beča. Sve je rađeno sa mnogo ljubavi i uz mnogo truda da se zadrži autentični izgled. Iako je ona građena šezdesetih godina prošlog veka, pripada predratnom alt dojč stilu koji Banaćani mnogo vole. Osim što smo menjali enterijer, radili smo i mnoge strukturalne izmene kao što je uvođenje izolacije, betoniranje terase, menjanje oluka i slično, ali smo se uvek trudili da kuća zadrži prvobitni izgled kakav je imala u vreme mog odrastanja. Ostalo nam je da uvedemo grejenje, jer nam deca često traže da idu tamo tokom zime.

Imate li porodične rituale po završetku "Fashion Selectona"?

- Obično sa decom odemo na porodični ručak i trudimo se da u periodu posle "Fashion Selectiona" što više vremena provodimo sa njima. Tada završavamo mnoge birokratske stvari, jer je naš život uvek mesec ili dva pre manifestacije bukvalno stopiran.

Na proleće sledeće godine održaće se 30. "Fashion Selection", spemate li se već sada za taj jubilej?

- Biće to pravi spektakl za koji se već sada spemamo, a održaće se od 4. do 10. aprila.

Ove godine imali ste još dva velika jubileja - pedeseti rođendan i dvadeset godina braka sa Draganom, kako ste obeležili te datume?

- Oktobar je bio mesec divnih jubileja, ali, nažalost, nismo stigli da ih adekvatno obeležimo upravo zbog organizacije “Fashion Selectona”. Planiramo da proslavimo te datume tako što ćemo u februaru porodično otići na skijanje. Znam da je sada popularno da se prave velike zabave, ali mi više volimo da putujemo.

Imate li običaj da obradujete suprugu na važne datume?

- Moja žena živeći sa mnom ima proslavu svakog dana. Izbegavam Osmi mart, Dan zaljubljenih, rođendane i godišnjice, jer su mi proslave tih dana izgubile smisao. Umesto toga, trudim se da je svakodnevno obradujem manjim ili većim poklonima i znacima pažnje. Tako unosim veselje u njen i naš zajednički život i mislim da u tome uspevam, jer moje prisustvo nju i dalje usrećuje kao prvog dana.

Unosi li i ona podjednaku sreću u vaš život?

- Da nije obostrano ne bi moglo da traje dvadeset godina. Kada se ljudi odluče za brak, vrlo je važno da imaju zajednička interesovanja i sistem vrednosti, jer ih to čini kompatibilnim osobama. Ako imaju sreće da dobiju i decu, ništa lepše im se u životu ne može dogoditi.

Postoje li izazovi u vašem braku?

- U svakom braku postoje i izazovi i krize. Bitna je realna emocija koja postoji između dvoje ljudi i kontinuirano međusobno poštovanje. Za mene su izazovi velika prevara globalističkog sistema koji protežira maksimalno idiotsku teoriju koja glasi: "Kajem se zbog onoga što u životu nisam probao ili uradio, a nikada zbog onoga što sam učinio". To je manipulativna i neetička floskula koja ljude navodi da misle da je nešto, sa druge strane, lepše i bolje od onoga što oni imaju. Tako ljudi upadaju u zamke traganja za nečim što nisu i što nemaju i zato pucaju i brakovi i veze. Jer kada neko od partnera ne ostvari svoje iracionalne snove, za to krivi ovog drugog.

Vaš sin Viktor ima trinaest godina, primećujete li već znake puberteta?

- On polako ulazi u pubertet i kako moja supruga voli da kaže, sve više oponaša mene. Usvojio je mnoge moje nemarnosti kada je reč o kućnim poslovima, a sve češće počinje i da se oblači kao ja. Voleo bih kada bi imao malo bolje radne navike, mada je odličan đak i već sada je jasno da ga interesuju društveni predmeti i da će njegovo opredeljenje biti menadžment ili neki slični poslovi. S druge strane, Olga ide na balet i plivanje gde pokazuje izuzetne rezultate, a šestogodišnji Ignjat nedavno je počeo da trenira hokej, što je odličan sport za njegov temperament i energiju.

Vaša deca su već imala priliku da se oprobaju na modnim revijama, da li biste ih podržali kada bi poželeli da krenu vašim stopama?

- Modni svet je deo njihovog života jer su odrasli u agenciji i na revijama, a Dragana i ja imamo i mnogo prijatelja iz iste branše. Zalažem se za to da svako treba da izabere profesiju koja ga usrećuje, ali ako bih se ja pitao, savetovao bih im da izaberu neko profitabilnije zanimanje.

Da li je nedavni pedeseti rođendan bio povod da podvučete crtu i jeste li zadovoljni onim što ste do sada uradili?

- Rukovodim se time da je na kraju svakog životnog puta svetlost, a svetlost je ljubav. Ljubav nam kaže da uživamo u onome što jesmo i što imamo i da ne težimo onome što nismo i što nemamo. Zadovoljan sam svojim životom i volim da kažem da sam dobio više nego što sam očekivao, a manje nego što sam zaslužio. U principu, ne mogu da se žalim na ono što sam postigao i privatno, i poslovno.