Isidora Bjelica otkriva šokantne detalje o pretnjama smrću koje je njoj i njenoj ćerci uputila javna ličnost || Hello Magazin!

Kada je nedavno na "Sajmu knjiga" promovisan novi roman Isidore Bjelice "Miris neba", umesto kontroverzne spisateljice na štandu "Lagune" pojavila su se njena deca. Lav i Vila bili su tu umesto majke koja od početka leta boravi u Crnoj Gori. Budući da je poznata po predusretljivosti prema novinarima i posebno svojim čitaocima, svima je bilo jasno da su je problemi naterali da ode u "izgnanstvo". Nedostupna za medije i većinu ljudi koje poznaje, potražila je spas u samoći i druženju sa prirodom. Krhkog zdravlja, revoltirana onim što je zadesilo njenu porodicu, bez zadrške je govorila za magazin "Hello!", ne skrivajući da je nada, vera i ljubav održavaju da istraje u naporima da bude zdrava.

Zašto ste se pre određenog vremena izolovali od sveta i javnosti, a nedavno je objavljen vaš novi roman?

- To nije samo pitanje čistog vazduha i duševnog mira, to je pitanje biti ili ne biti. Stresovi koje sam doživljavala u Beogradu bukvalno su pretili da mi ugroze život. Ja nisam osoba koja je samom činjenicom da uživa ogromnu ljubav običnog naroda računala s tim da ću ikad imati bilo kakvu naklonost establišmenta, ali ono što sam doživljavala bukvalno je ličilo na pokušaj ubistva u trenutku kada se pojavila naznaka da ima šanse da preživim najtežu bolest - četvrti put.

O čemu je tačno reč?

- Prvo sam trpela klevete i napade psihopata, onda su meni i mojoj četrnaestogodišnjoj ćerki na telefonskoj sekretarici ostavljene pretnje. Iako je glas prepoznatljiv, kao i leksika, a i kada biste pustili taj gnusni snimak u eter, svi bi prepoznali o kome se radi, policija od avgusta ništa nije uradila i izgleda da samo oni ne prepoznaju ko je ta žena. Ređali su se jedan za drugim slučajevi koji su potpuno ugrozili moje zdravlje. Ne očekujem da imam povlastice kao javna ličnost, ali, ako neko preti mom maloletnom detetu, a radi se o osobi poznatoj javnosti, koja me je i pre maltretirala, očekujem da policija zaštiti moju porodicu kao što štiti svakog drugog. Nasuprot tome, dete mi je privedeno na informativni razgovor po prijavi mentalno poremećene komšinice. To je previše i za zdravog čoveka. Ja, kao što znate, mogu da izdržim što niko ne može, ali ne i činjenicu da se preti mom detetu od četrnaest godina.

Od letos boravite u Crnoj Gori. Prija li vam "izolacija" i s kim održavate kontakt?

- Posle dvadeset godina promenila sam broj telefona. Morala sam. Ovde se ćuti da se brojevi javnih ličnosti preprodaju za pedeset evra, kao što se po istoj ceni prodaju informacije iz lekarskih ordinacija. Kontaktiram bukvalno samo sa pet osoba. Pritisak je bio toliki da sam dobijala pretnje da ću biti ubijena. Kao što govorim u novoj knjizi "Miris neba", jedna od najtežih lekcija za osetljive ljude je da prihvate da zlo postoji. Ja sam se uvek razboljevala od tuđeg zla, jer me bolelo što nisam mogla da ga razumem. Nadam se, a vidim da mi to ljudi pišu, da će ova knjiga pomoći onima koji obolevaju jer ne mogu da izdrže tuđe zlo. Razbolevaju se jer ne mogu da izdrže zlo koje im drugi čine i onda taj bol okrenu ka sebi.

Prošle nedelje čestitali ste vašem ocu rođendan na društvenim mrežama vrlo emotivnom čestitkom u kojoj ste, između ostalog, rekli da vam je uvek pokazivao ljubav za razliku od vaše majke. Da li ste patili što ste sa ocem imali jaču vezu?

- Ceo život patim zbog toga. Ja moju majku beskrajno volim i baš zato me sve to jako boli. Iz njene tačke gledišta, verovatno je sve okej, ali ja nisam osoba koja se folira i laže. Ja sam moju dušu izvrnula svima na uvid jer sam pisac. Kako da vas ne boli kad vam majka letuje dok ste na hemioterapiji ili ako vam kaže da ne vredi da se zbog vašeg lečenja proda stan jer je dijagnoza tako loša. Ili kaže vašoj rođaci "ti se brini o Vili kad Dorica umre" ili kad vam svu dedovinu pokloni rođenom bratu - kao da nema ćerku i unuke. Ne znam, ceo život je volim i pokušavam da razumem ali kad sam i sama postala majka, tad sam shvatila da je ne razumem. Dešava se da neko voli brata više nego rođeno dete, ali ja mislim da ona svega toga nije svesna. U njenom panteonu vrednosti to je normalno i u redu. Ona je divna, čestita, obrazovana žena, ali verovatno sam ja suviše komplikovana ćerka sa kojom nikad nije znala da izađe na kraj, ali tako je zapalo. To vam je kao da ceo život govorite različite jezike.

Više intrigantnih detalja o eksluzivnoj priči Isidore Bjelice pročitajte u novom broju "Hello!" koji je na kioscima do 20.novembra.