Slavko Štimac: Ne znam šta znači kada te ponese slava || Hello Magazin!

Čuveni glumac Slavko Štimac nedavno je završio film "Ime: Dobrica, prezime: nepoznato", u kome tumači lik glavnog junaka čija je osnovna ljudska karakteristika dobrota. Ovo ostvarenje na neki način je i omaž pedesetšestogodišnjem umetniku, jer su u mnogim segmentima korišćeni snimci iz filmova koje je radio kao dečak, a u saradnji sa rediteljem Srđom Penezićem Štimac je pisao scenario i jedan je od producenata filma. Voli da kaže da je reč o modernoj bajci koja prati junaka Dobricu, čiji je život obojen mnogim nepravdama, ali to nije pokolebalo njegove ljudske vrline.

- Idejni tvorac filma je Srđa Penezić, koji ima veliko iskustvo sa specijalnim efektima i animiranim filmovima. Zahvaljujući njegovom znanju mogli smo da uradimo film u kome su bili iskorišćeni snimci koje sam radio kao dečak. Odmah sam prihvatio njegovu ideju i nije me mnogo iznenadila, s obzirom na to da smo nas dvojica godinama veliki prijatelji. Mislim da je samo bilo pitanje vremena kada ćemo ovako nešto da uradimo - počinje priču Štimac.

- Ovo je verovatno najzahtevniji projekat u kome sam učestvovao jer nisam bio samo glumac. Međutim, kada radite u odličnoj ekipi i kada postoji dobra volja, ništa nije nemoguće. Drago mi je da smo snimili ovakav film, jer je dobrota verovatno najteži ljudski zadatak. Iako deluje da je jednostavno biti dobar - nije, ali se isplati.

Poznati glumac već sa jedanaest godina stao je pred filmske kamere kada ga je hrvatski reditelj Obrad Gluščević angažovao za čuveno ostvarenje "Vuk samotnjak". Prelomni trenutak dogodio se kada je ekipa otišla u ličko selo Konjsko Brdo, odakle je Štimac, i među nekoliko desetina dečaka odabrala baš njega.

- Bilo je to jako davno, imao sam nepunih dvanaest godina. Ne sećam se toliko tog perioda, ali je sve zabeleženo, pa mi je uzbudljivo svaki put kada pogledam. Posle tog filma odmah su usledili drugi, pa treći i tako redom. Imao sam potpuno netipično odrastanje, jer sam stasavao ispred kamere. Nikada više nisam bio kao moji vršnjaci, pošto nisam više imao privatnost. Svako me je prepoznavao, što nije lako, a zna da bude i neprijatno - iskren je jedan od naših najboljih filmskih glumaca, koji je već kao tinejdžer postao velika zvezda.

- Sa šesnaest napustio sam roditeljski dom i preselio se u Beograd. Bez obzira na to što sam rano otišao i što sam i prethodno često bio odsutan od kuće, uspeo sam da sačuvam bliskost sa roditeljima i dvojicom braće - tvrdi Slavko, koji kaže da ga slava nikada nije ponela.

- Ja ne znam šta znači da vas ponese slava, jer smatram da je najveća glupost kada čovek umisli da je važniji od drugih. Nisam vaspitavan da tako razmišljam o sebi, a osim toga, ako sam nešto naučio tokom snimanja filmova, to je da radim posao koji je poput svakog drugog. Ako čovek normalno razmišlja, onda je to prva stvar koju uvidi.

I mada je do kraja srednje škole već imao zavidnu karijeru, junak filmova "Podzemlje", "Braća po materi" i "Varljivo leto '68" umesto Fakulteta dramskih umetnosti izabrao je da studira književnost.

- Iz ove perspektive nije mi jasno zašto sam doneo takvu odluku. Ne sećam se da li sam hteo da odustanem od glume, ali to se svakako nije desilo - kaže Slavko, koji je ipak iskoristio svoje znanje iz književnosti kada je devedesetih godina u Njujorku radio kao bibliotekar.

- Nisam otišao u Njujork da bih pobegao iz Srbije, već zato što je moja supruga počela tamo da radi, pa sam se preselio zbog nje. Bilo je divno tih nekoliko godina koliko smo proveli u tom gradu. Mnogo toga zanimljivog se desilo i imam samo lepe uspomene. Radio sam različite poslove, a jedan od njih je bio i u tamošnjoj Nacionalnoj biblioteci, gde sam bio na odeljenju za slavistiku. Dobro sam se snašao na tom zadatku, jer sam po prirodi vredan čovek - tvrdi poznati umetnik, koji se zatekao na radnom mestu u biblioteci i 11. septembra 2001. godine kada su u Njujorku pogođene kule bliznakinje.

- Posle toga grad više nije bio isti, a pošto sam ubrzo dobio poziv od Emira Kusturice za ulogu u filmu "Podzemlje", vratio sam se u Beograd i nastavio da se bavim svojim poslom. Nastavio sam da snimam, nekad manje, nekad više. Uvek mi je prijalo da radim, dok pauze ne volim preterano, mada sam se trudio i da ne radim sve.

Glumac koji je osim po izvanrednim ulogama poznat i po tome da ne voli često da daje intervjue i da nikada ne otkriva intimu kaže da bi svako trebalo da ostavi privatnost samo za sebe. Tako se o njegovom životu malo zna, ali njemu baš to prija.

- Mislim da nisam previše zanimljiv medijima zato što nikada ne kažem ono što očekuju od mene, ne otkrivam intimu jer nisam spreman na tako nešto. S druge strane, smatram da i ne zaslužujem da budem previše u medijima. Nije to nikakvo prenemaganje, niti, ne daj Bože, arogancija, pošto poštujem svačiji rad. Ali ja volim svoj mir i želim da budem u medijima samo kada za to postoji povod kao što je sada film "Ime: Dobrica, prezime: nepoznato".