Branko Đurić Đura: Karijera mi nije ni na prvih 10 mesta || Hello Magazin!

Kada je reč o životnim prioritetima, glumac Branko Đurić Đura kaže da mu karijera nije na prvih deset mesta, ali kad se pogleda šta je sve uradio i radi, postavlja se pitanje šta bi tek bilo da mu je primarna.

U svetu filma pojavljuje se i kao uspešan reditelj i kao glumac, muzike se nije odrekao već sa „Bombaj štampom“ drži nekoliko koncerata godišnje, dok je sa predstavom „Đurologija“ tokom protekle dve godine obišao skoro ceo svet.

Za njega se u pravom smislu reči može reći da je regionalna zvezda. Sva vrata su mu otvorena kako u rodnom Sarajevu, tako i u Beogradu ili Zagrebu, gde je nedavno sa Reneom Bitorajcem osnovao pozorište „Luda kuća“. U Ljubljani, u koju se preselio za vreme rata u Bosni, on i njegova supruga Tanja Ribič imaju status istinskih glumačkih zvezda.

Budući da se sa „Đurologijom“ nalazi na mini turneji po Srbiji, razgovor za „Hello!“ počinjemo pričom o ovoj, kako je naziva, antistendap predstavom, čiji uspeh objašnjava konstatacijom da mu se „omaklo“ da napravi dobar komad.

- “Đurologija” je stvorena na turneji u Australiji, na kojoj sam bio sa porodicom. Posle svake od prvih šest predstava razgovarao sam sa suprugom Tanjom i, u određenoj meri, menjao sadržaj. Praktično, “Đurologiju” sam pravio po ukusu publike, kao što krojač šije odelo po nečijoj meri.

Jednom prilikom rekli ste da glumac, da bi bio uspešan, mora da ima dobro nahranjen ego. Šta najbolje hrani vaš?

- Tajna velikih srpskih glumaca je u samopouzdanju. Ljudi su ih jako voleli, a kad si toliko voljen, imaš i hrabrost i samopouzdanje. Teško je uspeti u sredinama u kojima se glumci nipodaštavaju, gde kažu - gledaj pijanca ili nešto slično. S druge strane, upravo je samopouzdanje najopasnije za glumca. Nema ništa gore od lošeg glumaca s ogromnom verom u sebe. Imajući sve to u vidu, trudim se da svoj ego kanališem i kontrolišem, tim pre što on nije nešto s čim čovek treba da se hvali. Ego je najveći krivac za mnoge loše stvari koje se danas dešavaju u svetu. Dosta meditiram, a većina tih meditacija je smirivanje ega.

Kada ste počeli da meditirate?

- Pre petnaest godina, a poslednjih pet, šest primenjujem i transcendentalnu meditaciju, za koju sam završio školu.

Šta vam je meditacija donela?

- Nije mi mnogo donela, ali je zato odnela sve što je moglo da bude opterećujuće za mene. Mirniji sam, precizniji, jednostavno - bolji.

Da li ste i suprugu zainteresovali za meditaciju?

- Situacija je obrnuta, s meditacijom sam krenuo kada je ona počela da se bavi jogom. Taj svet upoznali smo zajedno.

Odgovarajući na pitanje zbog čega je Tanja savršena za vas, jednom prilikom ste rekli: “Možda će zvučati patetično, ali ona je deo mene koji mi je nedostajao.” Koliko je vaša supruga, kao taj vaš “nedostajući deo”, slična, a koliko drugačija od vas?

- Upravo onoliko koliko je potrebno da se plus i minus privuku. Neko od prijatelja, ko se bavi astrologijom, rekao nam je da se, kad se uporede naše natalne karte, vidi nešto gotovo neverovatno. Poklapa se sve što treba da se poklapa i za sto osamdeset stepeni se razlikuje ono što mora da se razlikuje.

Čim to pominjete, jasno je da verujete u astrologiju.

- Kad je reč o egzaktnoj nauci, ne ostaje prostora za pitanje verovati ili ne. To je kao kada bi me neko pitao da li verujem u matematiku.

Kad su supružnici veoma uspešni glumci, mnogi ljudi njihov život zamišljaju holivuski. Idete li na pijacu, obavljate li kućne poslove?

- Naš život je isti kao i drugih ljudi. Decu učimo da je to što smo poznati sporedni efekat našeg posla i da zbog toga nismo ni bolji ni gori od drugih. Ne mistifikujemo to što radimo, niti ga uvodimo u privatni život.

Da li je tolika vaša angažovanost posledica velike ambicije ili spleta okolnosti?

- Ambicioznost mi nije bila svojstvena ni u detinjstvu, ni danas. Majka mi je kupila gitaru kada sam imao šest godina, ali mi nikada nije rekla - moraš da sviraš. Mislim da je to bio najveći podsticaj za mene i, istovremeno, početak mog sazrevanja. Znam da, sa strane gledano, ostavljam utisak ambicioznog kretena, ali ja samo volim sve to što radim i pri tom se beskrajno zabavljam. Pošto mi većina stvari brzo dosadi, čas radim jedno, čas drugo. Često mi zameraju što i predstave i filmove i serije radim sa članovima porodice i prijateljima, ali meni je zadovoljstvo kad sam okružen ljudima s kojima se razumem.

Nije vam teško da to realizujete, kad i vaša deca rade upravo ono što se savršeno uklapa u vašu poslovnu priču?

- Starija ćerka je već drugu godinu u Njujorku, gde studira glumu, mlađa je još u osnovnoj školi, a sin završava studije fotografije.

Sigurno vam nisu promakli naslovi na portalima “kako Đura ima zgodnog sina”.

- On se zbog toga jako nervirao, jer mu se ne dopada ni najmanja naznaka da bi mogao biti medijski eksponiran. Naljutio se kad su ga tim povodom zvali za intervju. Njegov stav se svodi na - “pustite me na miru”.

Slično mišljanje žene imaju o vama, uz napomenu - ima savršenu liniju i u pedest četvrtoj godini.

- Ne mislim da je baš tako, ali ako se očekuje da otkrivam neke tajne takvog izgleda, onda ću reći da, kao što sam već rekao, radim jogu, ne jedem meso, mnogo vremena provodim na moru.

Da li ste odlučili da meso ne jedete iz “ideoloških razloga” ili je u nekom trenutku prestalo da vam prija?

- Pre dvanaest godina, tokom rada na nekom filmu, shvatio sam da ćemo životinje koje su sve vreme s nama bile na snimanju poslednjeg dana zaklati i pojesti. To me je navelo da pomislim koliko je veliko licemerje i koliko je strašno kad detetu kažemo “vidi kako je lepo jagnje, pomiluj ga”, a posle pet minuta ga zakoljemo i pojedemo. Kad sam došao kući, rekao sam ženi da ću par dana biti bez mesa. Odgovorila mi je “pa, tebi nijedan obrok nije bez mesa, a kamoli dan”. Zaista, dotle sam sam se tako hranio, ali tih par dana je potrajalo, evo, već dvanest godina.

Jedu li ostali članovi porodice meso?

- Starija ćerka je vegetarijanac, mlađa baš voli meso, žena ga jede par puta mesečno.

Negde sam pročitala da ne nosite predmete od kože.

- “Omaknu” se cipele i kaiš, ali nošenje krzna mi je strašno. Ljudi su oduvek jeli i ješće meso, tako da tu nema o čemu da se priča, ali mislim da nije potrebno trošiti ga u tolikim količinama. Kad se zbog ishrane ubije neka životinja, recimo krava, od nje se može napraviti mnogo cipela. Međutim, ubiti mnogo činčila da bi se napravila jedna bunda, a pri tom mesto ne iskoristiti za ishranu ljudi - odvratno je. Taj osećaj je toliko jak da, kad me neko zamoli da se zajedno slikamo a na sebi ima krzneni kaput, kažem mu da ga prethodno skine. Naravno, objasnim da je to u suprotnosti sa mojim načelima.

Na šta mislite kad kažete da slovenački jezik ne ide uz vas?

- Neki jezici nekako ne idu uz neke karaktere. Odlično pišem, čak Slovence ispravljam kad je reč o gramatici, ali slovenački govorim prilično slabo. Italijanski mi ide neuporedivo bolje, jer su u njemu svi glasovi isti kao kod nas. Kad je o jeziku reč, najgore je što sam i ja pokvario svoj i Tanja svoj. I mi i deca nekad u jednoj rečenici pomešamo dva, a desi se i tri jezika.

Spadate u retke ljude sa ovih prostora koji se starih vremena ne sećaju sa setom.

- Zašto bih, kad je ovo moje vreme. Ne gledam mnogo unazad, niti pravim neke velike planove, već živim u ovom trenutku.

Posle tolikih kilometara koje ste prešli, gde se najbolje osećate?

- Kad se čovek jednom zauvek odseli iz svoje kuće, što se meni dogodilo za vreme rata, i počne mnogo da putuje, što ja činim svih ovih godina, onda na to pitanje drugačije gleda. Imam neseser koji uvek nosin, a na njemu se nalazi neka kuka. U koju god hotelsku sobu da uđem, kad nađem pravo mesto na koje ću okačiti taj moj neseser, ona na neko vreme postaje moj dom. Rat je naše ljude, naročito Sarajlije, rasterao na sve strane sveta, pa gde god odem imam nekog poznanika ili čak prijatelja.

Rekli ste da vas kroz život vodi azerbejdžanska izreka „Uživaj u svemu što radiš“. U čemu sada najviše uživate?

- To sam izmislio. Kad nešto lupiš, najlakše ti je da kažeš da je to stara azerbejdžanska izreka. No, ove jeseni mi, kad je o poslu reč, najveće zadovoljstvo pričinjava “Đurologija”, s kojom sam u Srbiji na mini turneji koja počinje 26. oktobra u Novom Sadu, nastavlja se 27. u Beogradu, dan kasnije sam u Kragujevcu, pa u Smederevu i Pančevu.