Vesna Dedić: Ne pričam sa ćerkom o svojim muškarcima || Hello Magazin!

Novinarka i spisateljica Vesna Dedić ove jeseni ima mnogo razloga za zadovoljstvo jer je startovala petnaesta sezona njene kultne emisije “Balkanskom ulicom” dok njen roman “Ničija” beleži mnoge uspehe.

U novoj knjizi ova popularna dama opisala je život žene koja je usamljena u braku, a priznaje da se i sama tako osećala pre nego što je odlučila da se razvede.

Od razlaza sa bivšim suprugom, Dedićeva se u potpunosti posvetila svojoj kćerki Lenki koja sada ima petnaest godina.

Sa njom ne priča o muškarcima jer smatra da su te priče rezervisane samo za drugarice.

Ipak, u iskrenom intervjuu priznaje da bi njeno srce mogao da osvoji samo topao i nežan muškarac koga krase osobine dobrog čoveka.

Koliko u vašem novom romanu “Ničija” ima autobiografskih elemenata?

- Roman počinje rečenicom “Ljubav je uteha za samoću” i iskreno i ja sam poput mnogih žena bila u vezama u kojima je ljubav nestala, a nisam imala tog trenutka snage da priznam sebi da je kraj i ostajala sam još koji mesec ili godinu duže zbog straha od samoće. Moja junakinja kada se zaljubi srećna je što njegova i ne uspeva da bude svoja i nečija. Svi moji lični uspesi i neuspesi vezani su za trenutke kada sam bila i svoja i nečija, kada sam gubila sebe trudeći se da budem dobra onome koji me zove svojom, i naravno trenutke kada sam bila ničija.

Iako se vaši romani u knjižarama nalaze na policama najtiražnijih knjiga, s ponosom ističete da ste prvenstveno novinar, jeste li ikada pomišljali da ipak poverujete u Čerčilovu izreku da je novinarstvo najbolja profesija ako se napusti na vreme?

- Ne slažem se sa tom izjavom. Novinarstvo je jedna od najstarijih i najlepših profesija i ako se njime baviš sa ljubavlju, poštujući sopstveni kodeks časti može da ti bude lepo u životu. Tužna sam kada se marginalizuje ta profesija koja je dugo pripadala redu najuglednijih.

I u novoj sezoni emisije "Balkanskom ulicom" uveli ste izvesne novine, pa svakog gosta intervjuišete tokom dve emisije. Šta gledaoci mogu da očekuju do kraja sezone?

- Ono što su očekivali izgleda da su i dobili jer gledanost je porasla i pored promenjenog termina. U ovoj sezoni će mi biti gosti samo izuzetno velika imena koja su obeležila istoriju duha Beograda u poslednjih petnaest godina, a pevaće im najveća muzička i estradna imena. Ovo je jubilarna, petnaesta sezona, većinu gostiju sam intervjuisala pre jedne decenije pa i razgovori liče na susrete dobrih prijatelja.

Kako danas izgledaju vaše šetnje Balkanskom ulicom, a kako su one izgledale u doba kada ste dolazili u Beograd?

- Tada sam bila dete koje je imalo svoje snove, danas sam zrela žena koja je mnoge svoje snove ostvarila i često Balkanskom ide po svoje dete u školu koja je u blizini. Pustim i suzu, ponekad kada je kiša i kada u kolima čujem neku baladu. Beograd je, kada sam došla u njega, bio grad u kojem nisam znala nikoga, a želela sam i da me Beograđani prepoznaju kao pametnu i dobru devojku, i da steknem prijatelje. Sve sam uspela i jednom kada se budem spuštala niz Balkansku i napuštala ovaj grad, kada se budem vratila tamo odakle sam pošla, mislim da će imati ko i da me isprati, ali i da me dočeka. Velika je to stvar za došljake.

Odrasli ste u partrijahalnoj porodici, da li ste i sami zahtevni prema kćerki Lenki?

- Trenutno je ona zahtevna i traži od mene da ne pričam o njoj u javnosti. Bila sam i ja, ali sada već samo uživam u rezultatima pažnje koju sam joj posvetila, ali i zahteva koje sam izgleda postavljala na vreme.

Kako se suočavate sa njenim pubertetom i da li je ona podjednako buntovna kao što ste bili vi tokom tinejdžerskih dana?

- Tužna je svaka mladost bez potrebe da se promeni svet. Bunt,želja i nada da ćeš uspeti da promeniš mnoge nepravde i da zgrabiš život u svoje ruke po svojim pravilima je osobina mladosti. Njeno buntovništvo je vrlo kreativno, nije usmereno na bunt prema roditeljima, već na bunt prema nekim dogmama sa kojima se susreće.

Da li je ona u međuvremenu počela da gleda vaše emisije i čita vaše knjige ili je vaš rad i dalje izvan sfere Lenkinog interesovanja?

- I dalje je što se tiče mog posla isključivo interesuje da li sam zadovoljna ili umorna. I meni je to jedino bitno. Ja nisam sa njom nikada učila i petljala se u njene aktivnosti, ona ne čita moje romane i ne gleda moje emisije osim kada je tema o kojoj govori sagovornik interesuje.

Da li je iskren i otvoren odnos sa kćerkom vaš prioritet?

- To je jedini prioritet u mom životu. Od svega ostalog mogu se dići ruke jer je prolazno. Nikada me ni jedan poslovni uspeh ili neuspeh nije dodirnuo kao što me može dodirnuti osećaj i ljubavi i odgovornosti. Ja sam još koju godinu, do njene osamnaeste, odgovorna za nekoga koga sam rodila i ko treba da postane jak karakter, zanimljiva i ostvarena ličnost.

Smatrate li da je bolji dobar razvod nego loš brak?

- I smatram i delom sam pokazala. Težak je život bez ljubavi, a još teže živeti život bez ljubavi sa nekim koga si volela. Ne verujem ženama koje kažu oprostila sam mu ili zbog dece sam ostala u braku. Ali, nemam prava da sudim. Ja sam razvodom sebe spasila od života bez ljubavi, i svoje dete od odrastanja u kući bez smeha. Mislim da sam dobro uradila. Očarana sam kada vidim par koji je uspeo da sačuva ljubav i strast i da isprati iz kuće svoju decu kao voljene i zrele ljude. Eto, meni se nije dalo.

U knjizi “Ničija” opisali ste ženu koja je sama u braku, jesu li to bilo osećanja zbog kojih ste se razveli?

- Upravo kada sam se tako osetila, ja sam se razvela. Ali, nikada ne treba kriviti muškarce. Žene su te koje kada se zaljube čine sve da mu pokažu da je najbolja za njega i na tim krilima zaljubljenosti naprave i od sebe i od partnera žrtve iluzije. Muškarci su zbunjeni kada darovi zaljubljenosti njihove partnerke nestanu, a žene tužne i usamljene kada shvate da su potrošile godine na pogrešnog. Nije bio pogrešan on, već je bio pogrešan način na koji ga je volela i predstavljala sebe.

Koliko vam je bitno mišljenje kćerke prilikom izbora novog partnera?

- Nisam je dovodila u situacije da promišljamo te teme. Ja sam majka, a sa Sanjom Marinković i ostalim drugaricama pričam o partnerima. Veliki sam protivnik traženja drugarice u kćerki ili druga u sinu. To je osobina nezrelih ličnosti.

Jesu li današnji muškarci i dalje džentlmeni i šta najviše cenite kod suprotnog pola?

- Današnji muškarci su, čini mi se većina, suviše depresivni i razočarani. Lično, kada se bavim suprotnim polom nisam sklona da procenjujem i rangiram. Ja sam od onih koja nekoga oseća kao toplog, nežnog i dobrog čoveka ili ne oseća.