Milan Vasić: Konačno sam naučio roditelje da me ne pitaju kada ću se oženiti || Hello Magazin!

Dan nakon što je doputovao u Beograd iz Prizrena, gde je igrao predstavu u sprskoj enklavi, glumac Milan Vasić dao je intervju za magazin "Hello!", pun utisaka o poseti i druženju sa budućim sveštenicima u pravoslavnoj crkvi u ovom gradu. Ponosni tradicionalista, pored upečatljivih uloga u epohi, odlično se snalazi i u rolama u kojima tumači savremene mangupe, što praktikuje i u životu van scene i seta. Dok čeka da upozna devojku sa kojom će poželeti da osnuje porodicu, u nadi da će njihov brak uprkos savremenom trendu instant venčanja i razvoda, trajati do kraja života, ujak četvoro mališana govori o svojim shvatanjima muško-ženskih odnosa, zbog čega u trideset osmoj godini ne paniči što još nije postao suprug i otac. Na početku razgovora osvrnuo se na završetak snimanja filma "Vrati se, Zone", u kome sa koleginicom Brankicom Sebastijanović tumači glavnu ulogu, čija se premijera očekuje naredne godine.

- Dugo nisam ovoliko uživao radeći na nekom projektu. Ova priča mi je jako draga, ja sam iz tih južnih krajeva, to mi je domaći teren, zbog čega bi mi bilo mnogo žao da je ja ne igram. Obožavam epohu, tako da je to bio dodatni plus. Obično kada ne dobijem neku ulogu, ne žalim, ali zbog ove, iskreno bih žalio. Priča je savršena, ekipa koja je pokrenula celu priču se odlično poznaje i atmosfera je bila sjajna. Tri godine smo čekali na završetak projekta, ali smo dolazili na snimanje sa uživanjem i mislim da će se to i videti u filmu.

Poslednja etapa snimanje završena je za dva meseca. Kako ste podneli tu dinamiku?

- Promenili smo osam gradova, od Novog Pazara, preko Vranja, Pirota, Vlasinskog jezera, Aleksinca, Valjeva i Sente, do Beograda. Zato volim film možda i više nego pozorište, jer menjaš lokacije, upoznaješ nove ljude i sve je nekako promenjivo. Trebalo mi je sedam dana da se vratim sebi i izađem iz filma. Mogao sam još koji dan da se odmorim, ali nema vremena. Počela je pozorišna sezona i mora da se radi. "Škola za ljubavnike", neskormno mogu da kažem vrhunska komedija, koju produciramo Milan Kalinić i ja, imaće brojna gostovanja, putovaće se dosta i radujem se druženju sa publikom.

Koliko vam prija taj život na točkovima?

- Kada glumac živi na točkovima, to znači da dobro radi. U mom slučaju, to znači zadovoljstvo, i emotivno, i materijalno i mentalno. Ja sam za tu varijantu da se posao napravi, ako ga već nema. Ne želim da me bilo ko sažaljeva, niti da misli da nemam šta da radim. Tako me je tata vaspitavao. Ljudima je lakše da se prepuste. Ja tako ne mogu. Život na točkovima ume da bude naporan, ali ja sam neoženjen, nisam vezan i mnogo mi je lakše zbog toga u odnosu na zauzete kolege.

Koliko ste daleko od ženidbe?

- Ne može ništa na silu. Ne mislim da se neće pojaviti osoba koja je za mene i za koju sam ja, tako da čekam. Strpljiv sam. Želim porodicu, želim mnogobrojnu porodicu, i ne bih nikada imao jedinca li jedinicu, jer mislim da je osnivanje porodice svrha života. Da imaš za koga da se trudiš, da stvaraš, da te to pokreće. Život dobije neki novi smisao. Na početku karijere, radio sam za sebe, stvarao sam za sebe, sada bih već želeo da to činim za svoju porodicu. Ali polako, desiće se kada bude trrebalo da se desi. Ne sumnjam u to.

Tokom snimanja filma "Vrati se, Zone" mediji su vas doveli u emotivnu vezu sa koleginicom Brankicom Sebastijanović. Kako ste vas dvoje reagovali na to?

- To je bilo toliko slatko. Nas dvoje smo mnogo dobri, proveli smo mnogo vremena zajedno, po ceo dan smo bili na setu, a onda čitamo "ne razdvajaju se". Smejali smo se, ali nam je bilo i simpatično, jer smo nas dvoje znali da među nama nema ništa. Tako da smo se zabavljali tim pisanjima. Super se slažemo, veliki smo drugari i hvala svima na odličnoj reklami za film, šta drugo da kažem.

Kako vaši roditelji prihvataju to što još jedino vi od njihovo troje dece nemate svoju porodicu?

- Često razgovaram sa njima na tu temu. U početku su vršili pritiska, ali posle mnogo sati razgovora shvatili su i prihvatili moj stav. Da se oženim da bih usrećio roditelje i narod, pa da se razvedem za šest meseci i unesrećim sebe, to me ne zanima. Svima je jasno da ništa ne ide na silu.

Nijednu svoju devojku niste predstavili javnosti. Kako vam je uspelo da sačuvate privatnost?

- To je baš lako. Ne dajem informaciju i ne obaveštavam druge o tome, ponašam se slobodno, ne uzbuđujem se oko takvih stvari i mislim da zbog toga ne privlačim pažnju tim delom svog života. Kada postavljam slike na društvenim mrežama i napišem da sam u nekom lokalu, onaj ko je tu, videće me sa društvom, neće tu biti nekih intimnih scena. To je sve. Nije uopšte teško zadržati neke stvari za sebe, ako to želiš.

Iz dosadašnjeg iskustva, mislite li da biste se bolje slagali sa devojkom iz vaše, umetničke branše ili neke potpuno drugačije?

- To je jedno do težih pitanja u mom slučaju, jer ranije sam mislio, pošto je sport odmalena bio moja velika ljubav, da bi se sportistkinja odlično slagala sa mnom. Ja bih rado išao na utakmice i pratio dešavanja u tom svetu. S druge strane, sportisti vole pozorište, često ih vidim na predstavama. Međutim, shvatio sam da to možda ipak nije najbolje rešenje za mene. Tako da sada nisam siguran šta je bolje.

Koliko je teško izgraditi skladan odnos kada ste po nekoliko meseci na putu zbog snimanja?

- Ako neko može da prati Novaka Đokovića, zašto ne bi mogao Milana Vasića.

Dakle smatrate da bi žena trebalo da prati muškarca, ne da ga predvodi?

- Dobro pitanje, jer smatram da, ukoliko je žena uspešnija, muškarac će nju da prati. I to je u redu. Ali onaj ko obezbeđuje porodicu, taj naravno ima prednost.

Ne biste imali problem sa tim da pratite ženu?

- Ako je muškarac uspešan, mislim da žena ne može da bude preambiciozna. Tu onda nema porodice. Brak može da opstane, ali teško će oboje biti dobri roditelji i vrlo teško da će imati više od jednog deteta. Voleo bih da je muškarac uvek ambiciozniji od žene, jer je to za mene prirodno. Često ljudsku porodicu poredim sa porodicom lavova. Obožavam da gledam emisije o životinjama i vidim mnogo sličnosti sa tim životinjama. Lav je kralj životinja, ali lavica je ta koja drži porodicu. Smatram da je muškarac glava kuće, ali žena je stub. Glava moje porodice je otac, ali majka je stub. Ako je žena preambicionzna, nema stuba, i kuća se ruši. Tako sam odgojen i to je moj pogled na brak i na porodicu.

Smatrate li da kasnite sa ulogom oca, jeste li spremni za to?

- Mislim da ne kasnim, ali jesam spreman. Obe moje sestre imaju decu, jedna dva sina, druga sina i ćerku. Kada se mlađa sestra porodila prvi put, bio sam sa njenim mužem na porođaju i osećao sam se kao da sam ja postao otac, tako da mi je taj osećaj sreće poznat, znam šta me čeka i da, spreman sam.