Andrija Milošević: Veza sa Aleksandrom učinila me je čvršćim i pametnijim || Hello Magazin!

Šarm i optimizam glavni su aduti popularnog glumca Andrije Miloševića koji više od dve decenije živi za to da publici izmami osmeh na lice. Tridesetpsmogodišnji umetnik već sa šesnaest godina napustio je roditeljski dom i upisao studije glume, a iste godine dobio je i prvu pozorišnu ulogu u predstavi "Konte Zanović" čime je započela njegova bogata karijera. Danas je jedan od najcenjenijih glumaca svoje generacije čije uloge publika obožava, a posebnu popularnost doživela je serija "Andrija i Anđelka" u kojoj sa koleginicom Anđelkom Prpić glumi savremeni ljubavni par koji često zapada u neobične svakodnevne situacije. Finalne epizode zanimljivog sitkoma ove jeseni biće prikazane na Prvoj televiziji, a za razliku od odnosa koji ima sa televizijskom partnerkom, Milošević je u privatnom životu u skladnoj vezi sa koleginicom Aleksandrom Tomić.

Nakon letnje pauze ponovo kreće najpopularnija regionalna serija "Andrija i Anđelka", kakve avanture očekuju gledaoce u finalnim epizodama?

- Biće to pravi krešendo u događajima i odnosima Andrije i Anđelke. Život će ih neumitno voditi ka nekom kraju. Kakvom, videćete.

Znači li to da će Andrija konačno odvesti Anđelku pred oltar?
- Videćete.

Možete li da nam kažete koliko će se njihov odnos promeniti u narednim epizodama?

- Kao i u životu, odnosi su retko konzistentni. Šibaće ih vetrovi sudbine, a oni će se boriti da se održe i jedno drugo podrže. Naravno, njihov duh i cinizam će ispratiti svaku epizodu kako i dolikuje.

Nedavno ste se vratili sa australijske turneje, kako je publika sa tog kontinenta prihvatila vašu monodramu "Zlatni lančić od bižuterije"?

- Turneja je bila rasprodata i to dovoljno govori. Publika je željna naših predstava. Tamo su ljudi naučili da žive sa nostalgijom. Divno su nas primili i doćekali, pa će mi turneja po Australiji ostati u sjajnom sećanju. Pošto mi nemamo državnu strategiju koja se odnosi na kulturu, onda se sve svodi na entuzijazam pojedinaca koji uz našu pomoć organizuju turneje. Mi koji putujemo i igramo za naše ljude po svetu, mi smo jedina spona koja ih još drži za njihov matični jezik i duh.

Kako ste provodili slobodno vreme u Australiji i šta vam se na tom kontinentu najviše dopada?

- Trebalo bi mi mnogo da bih vam sve opisao. Australija je divlja nevesta, ona vas mami ali je teško ukrotiti.

Tokom karijere često ste igrali u predstavama sa kojima ste obilazili kako region tako i čitav svet, smatrate li privilegijom to što ste bili na mnogim mestima na kojima privatno možda ne biste imali priliku da odete?

- Sve što sam obišao i jeste privatna inicijativa u velikoj većini slučajeva. Naravno da se smatram privilegovanim, ali u isto vreme razumem težinu misije koju ispunjavamo. Neki nadobudni pevci iz ovog našeg kulturnog kokošarnika bi rekli, eto oni tezgare po svetu, ali pitajte publiku koliko joj znači kada čuju svoj jezik i kada oseti da nije odbačena od svojih. Veliko poštovanje gajim i prema organizatorima i producentima koji zajedno sa glumcima putuju i šire pozitivnu energiju i ono najlepše što imamo svuda po svetu.

Važite za radoholika, da li je naporan rad neophodan da bi se u današnjem vremenu lepo živelo?

- Naporan rad je svuda na svetu potreban da bi se lepo živelo. Mišljenja sam da mladi ljudi imaju obavezu prema sebi i prema daru koji zovemo život, da rade i napreduju ne stedeći se. Samo tako će sazrevati i biti jači, pametniji i bolji za sebe, svoju porodicu, pa na kraju i za državu.

Prošlo je više od dvadeset godina od kada ste se prvi put pojavili na pozorišnoj sceni, jeste li zadovoljni onim što ste uradili u protekle dve decenije?

- Prošlo su tačno dvadeset i dve godine. Zadovoljan sam. Moralo je ovako kako je i ja sam miran. Nisam se obrukao, nisam nikoga uvredio, povredio, pokrao ili uradio bilo šta što bi mi narušilo miran san. Publiku sam lečio smehom i to ću nastaviti da radim, to je jednako bitno kao i svaki recept koji dobijete od doktora.

Koliko je vaša majka ponosna na vas i čuva li i dalje sve vaše intervjue u novinama?

- Ona čuva sve. Štogod u fioci, a najviše u duši. Ona je borac i imamo sjajan odnos i ako već dve decenije gleda sina više u medijima nego kod kuće.

Da li vas dvoje polako menjate uloge i brinete li sada vi o majci više nego ona o vama?

- Meni je normalno da brinem o majci. To je privilegija i čast. I da, često kažem da mi je majka sada dete i da smo zamenili uloge.

Jeste li uzor mlađem bratu i koliko ste ostali bliski s obzirom na to da ste rano napustili porodični dom?

- Braća kao braća, zajedno putujemo ali u odvojenim balonima. Bitno mi je da izrastao u dobrog i poštenog momka i verujte mi danas je to velika stvar.

Koliko vas je to što ste se rano osamostalili uticalo na formiranje vašeg karaktera?

- Verovatno jeste, ali šta ja sada da radim. Taki sam kaki sam.

Postavlja li vam majka i dalje često pitanje kada ćete se oženiti ili je to pitanje ređe od kada ste u stabilnoj vezi?

- Majka je to. Ona ne odustaje.

Smatrate li da ljubav najbitnija na svetu i kako Aleksandra i vi negujete vezu?

- Razumevanje i poštovanje vam je sve u životu. Mi smo relaksirani od banalnosti i onda je sve lakše.

Koliko je veza sa Aleksandrom promenila i ulepšala vaš život?

- Učinila me je čvršćim i pametnijim u svakom slučaju.

Da li biste voleli da imate veliku porodicu?

- Da, ja sam koza nostra tip, porodica mi je svetinja.

Oboje važite za duhovite osobe, ko koga češće nasmeje?

- Ne smatram za sebe da sam duhovit. Nije mi jasno zašto se ljudi smeju kada nešto kažem ili glumim. Sandra je mnogo zanimljivija.
Da li je život lakši kada se "začini" humorom?

- Ja živim za osmeh i sa osmehom. Sama pomisao da smo smrtni i da se sve završi kad tad čini život manje teškim.

Prošle nedelje imali ste premijeru filma "Jesen samuraja", zašto biste publici preporučili da pogleda taj film?

- Zato što je jedinstven i zabavan. Zato što ćete videti film koji kod nas niko nije snimio na ovakav način. Zato što ćete se smejati i strepeti, zato što ćete se oduševiti.