Haris i Melina Džinović: Mi smo fantastičan tim || Hello Magazin!

Jedan od najskladnijih bračnih parova na javnoj sceni, legendarni pevač Haris Džinović i njegova supruga, uspešna modna kreatorka Melina svoju ljubavnu priču uveli su u četrnaestu godinu. Autentičan spoj duhovitosti, mudrosti i strpljenja, koji krasi poznatog pevača, bio je fatalan po dvadesetdvogodišnju Melinu, lepu studentkinju iz Zagreba, u kojoj je sarajevska muzička zvezda odmah prepoznao svoju životnu saputnicu. Gotovo deceniju i po kasnije njihova ljubav jača je nego ikad, ispunjena čarobnim porodičnim trenucima sa dvanaestogodišnjom kćerkom Đinom i godinu dana mlađim sinom Kanom, kojima su maksimalno posvećeni.

Nakon što su obeležili godišnjicu svoje ljubavi, a nedavno i Harisov šezdeset peti rođendan, bračni par Džinović priprema se za još jedno rođendansko slavlje - Melinin trideset šesti rođendan, koji će i ove godine biti obeležen velikom žurkom u organizaciji njene jače polovine. Uporedo sa privatnim zadovoljstvima, energiju usmeravaju na profesionalne ciljeve. Dok Melina nastavlja da krči kreatorski put na svetskoj sceni, uz svesrdnu suprugovu podršku, Haris posle sedmogodišnje diskografske pauze najavljuje izlazak novog studijskog albuma. U zajedničkom intervjuu za magazin "Hello!" bračni par Džinović između ostalog govori o predanom radu na svom odnosu i porodici kao najvećem bogatstvu koje su stekli.

Harise, krajem septembra proslavili ste rođendan. Kako ste obeležili ovaj datum, jesu li vam supruga i deca nešto priredili?

Haris: Meni taj datum ne znači previše, više mi znače ljudi koji dođu i lepo se družimo, a to mogu svaki dan. Rođendan je samo povod za takve susrete, tako da smo ga proslavili. Đina i Kan poređali su i zapalili svećice koje smo svi zajedno ugasili. Jeste to lepa zabava u kući.

Melina, bliži se i vaš rođendan. Kako ćete ga obeležiti?

Melina: Hari mi svake godine napravi fantastično slavlje i dobijem predivan poklon, tako da nemam nekih želja, jer me on preduhitri. Skupi se super društvo i moja porodica, i predivno se provedemo. Ja volim obeležavanje važnih datuma, sve su to lepi povodi i drago mi je što se godine nižu.

Ovog leta proslavili ste drugu godišnjicu braka i trinaest godina zajedničkog života. Kada se osvrnete na proteklo vreme, kako vam izgleda period za vama?

Melina: Nisam osoba koja pravi retrospektive, ne volim da se osvrćem, a za to nemam vremena. Ali sve mi izgleda nekako brzo. Intenzivno živimo, pa vreme brzo prolazi. Kad vidim klince koji imaju dvanaest i po i jedanaest i po godina, shvatim koliko je vremena prošlo. Ali zaista imam osećaj da smo se nedavno upoznali.

Haris: Ove godine su prošle sjajno, Bogu hvala, živi smo i zdravi, i tako će, nadam se, i ostati. Nadam se da smo etablirali naš brak da ide sasvim dobrim putem. Možda ovo nismo ni planirali, ali smo radili na tome obostrano, pa imamo brak kakav imamo. Mislim da na zajedničkom životu treba da se radi i da se on gradi. I kuću gradiš, pesmu gradiš, sve gradiš.

Šta su stubovi skladnog odnosa koji ste izgradili?

Melina: Prvenstveno mi se jako volimo. Da li je to harmonija, strast, ljubav, ne znam kako to da nazovem, jer ne dajem imena tim vezama. Nama je u braku super. Mi se odlično slažemo, dosta smo slični po nekim stvarima i iz toga sam izvela zaključak da se suprotnosti ne privlače, naprotiv. S druge strane, mislim da je delimično zaslužno i to što sam uz njega odrastala, a on ispratio sve te moje faze i bubice. Imala sam gluposti koliko hoćeš, a on je strpljivo čekao i puštao da vreme uradi svoje.

Haris: Kuriozitet je što kod nas nema zamora materijala i što ljubav iz dana u dan raste. Nas dvoje smo dvadeset četiri sata dnevno zajedno i bila bi glupost da nije tako, jer odlično funkcionišemo. Mi smo se jednostavno našli. Bilo je tu svega i svačega u početku, nisam ja lagan čovek, valja me ispratiti, zahtevan sam, ali nisam znao da postoji u meni deo plastelina koji se može oblikovati. To znači da sam pristao na mnoge stvari u interesu zajedničkog života. Morao sam da povučem ručnu, jer ne želim nikoga da povređujem i dekomodiram, da mu je neprijatno uz mene, zbog čega dolazi do pucanja.

Jeste li pre Meline pomislili da nećete naći osobu koja će dopreti do tog plastelina?

Haris: Naravno da sam pomišljao, ali nikada nisam gubio veru. Samo je bila stvar odluke. Bio sam komforan u životu da to nisam morao da uradim, kao što to mnogi rade, između dvadesete i trideset pete godine. Rekao sam sebi - kada nanišanim da je neko za mene, možda ću i omašiti, ali ako procenim da sam našao osobu koja mi odgovara za brak, ja ću to da uradim. Ispostavilo se da sam dobro nanišanio.

Ljubav je nadvladala gotovo tri decenije razlike u godinama.

Melina: Ja sam iz te razlike u godinama izuzetno profitirala u životu. Godine su stvar na papiru. Harisa sam upoznala kada je on uveliko imao karijeru i nisam morala da prolazim sa njim put do uspeha, više i manje uspešne pokušaje, razočaranja i nesigurnosti, što generalno prolazite sa nekim vaših godina. Kada smo se upoznali, on je svoj život imao debelo uređen i jedino što ga je zanimalo je da stvori porodicu. Za njega je to tada bilo nešto novo, imao je veliku želju i vreme za to, baš zato što je sve ostalo postavio na svoje mesto.

Kako su vaši roditelji prihvatili vezu sa Harisom?

Melina: Moja porodica nije ni stigla da reaguje jer sam ja to odlučila preko noći. To nikada nije bila tema razgovora jer sam ja pobegla. Otišla sam za Pariz kod Harija i nikada se više nisam vratila kući.

Kako je proteklo upoznavanje sa Melininim roditeljima?

Haris: Mi smo se vraćali iz Francuske i prolazili kroz Zagreb, kada je Melina bila u poodmakloj trudnoći. Seli smo i popričali, sve je bilo okej, jedino što je tata poželeo crnog vina, pa ga je žena šutala ispod stola i govorila mu "nemoj više", a on na to kaže: "Što, kad je vino k'o borovnica".

Melina: Oni su se odmah zaljubili u njega. Svaki roditelj koji vidi da mu je dete srećno s nekim ne možete tu osobu da gledate kroz bilo koju drugu prizmu. Došli smo do toga da više vole njega nego mene. Ponekad mi to malo i zasmeta, ali Hari je njihov ljubimac.

Ističete da se u vašoj kući zna ko je gazda. Melina, imate li nekada želju da preuzmete kormilo?

Melina: Ne. Mislim da muškarac treba da bude glava kuće, da bude kapetan. Srećna sam što imam takvog muškarca, jer mnogi nisu sposobni za takvo vođstvo.

Harise, popustite li nekada supruzi i prepustite li joj vođstvo?

Haris: Nema popuštanja. Ne znam zašto bi žena tražila da bude glavna, što žene inače rade, a što je stupidno. Znači, trudiš se da zaskočiš muža, a nemaš nikakvu potrebu to da radiš. To je taj ženski nagon i onda dođeš do vrata koja su nacrtana na zidu, ti samo misliš da su vrata, i onda opališ glavom o taj zid i kažeš "izvini", a onda više nema "izvini". Ne znam zašto žene to rade, stvarno mi je to nejasno.

Kažete da ste konzervativni, ali ste i moderni u svojim shvatanjima braka. Kraj sebe imate suprugu i majku, ali i uspešnu ženu kojoj ste vi najveća podrška.

Haris: Žena bi trebalo da bude žena i ništa drugo. A žena može d bude i profesor, sudija, policajac i sve ostalo, ali u prirodi je nemoguće da žena bude glavna u kući. Pre svega, Melina je odličan drug, odličan saputnik, fantastična žena i majka. Sve te atribute u najboljem smislu reči poseduje. Osim toga, talentovana je za ono što radi, inače ne bi mogla da kreira haljine. Ne bih ni ja mogao da pevam da ne umem. Melina je pokazala želju koja je pretočena u ono što sada radi, jer je pokazala da ima smisla za to, i naravno da sam je u tome podržao.

Uživate li u njenom uspehu?

Haris: Možda više nego u svom. Ja sam svoj uspeh osetio davno, a ona tek sada. I još nije dosegla ni deseti deo onoga što bi trebalo da dosegne. Tek je počela. Pitanje je da li će uspeti da izgura do kraja, ali ako ne pokuša, neće ni znati.

Vaša bogata karijera ove jeseni dobiće novi sadržaj. Posle sedam godina, publiku ćete obradovati novim studijskim materijalom.

Haris: Novembar bi trebalo da bude vreme izlaska novog albuma. Publika će proceniti šta smo i kako uradili. Ja uzimam ono što se meni sviđa i mislim da li bi to moglo biti "to", ali teško je uskladiti ukuse. Teško je napraviti dobru pesmu, s obzirom na to da sam ja dosta zahtevan. Videćemo.

Čime iznova osvajate jedno drugo?

Melina: Hari je izuzetno duhovit, sa njim nikada nije dosadno, iako je nepredvidiv, ali to je taj neki lastiž. To je kod njega prirodno, on tako funkcioniše i mene to još privlači.

Haris: Melina je em mlada, em lepa, em inteligentna, a sada je i sublimirala znanje, pamet i iskustvo, skockala ih i imponuje mi u svim segmentima.

Koju osobinu biste jedno kod drugog rado promenili?

Melina: Jedino bih promenila vreme u koje ide na spavanje. Ostaje budan do kasno u noć, i ja s njim, a ponekad to predugo traje. Bar da legnemo do dva, pola tri, a ne pet, šest ujutru.

Haris: Ja sam noćobdija po vokaciji. Što bi Gustav Krklec rekao: "Svoje najbolje dane proveo sam noću". Noć je za mene magična - nebo, zvezde, mesečina, vatra. Sve se nešto lepo dešavalo u tom periodu. Jutro baš i nije nešto za hedonistu. Šta će čovek kao ja da radi u devet, deset ujutru? Ne znam nijednog kompozitora ili pevača koji je u to vreme stvarao. Mislim da ljudi u mojoj branši u to doba ne funkcionišu. Što se tiče Meline, promenio bih to što voli da traži dodatne argumente, da nakiti to što govori kada hoće nešto da mi dokaže. A nema razloga, jer u jednoj rečenici sve kaže. Meni je odmah sve jasno.

Jedno drugome dali ste zavet "i u dobru, i u zlu". Kako ovaj drugi deo zaveta funkcioniše u praksi?

Melina: Nas je Bog pogledao jer ja pod "zlom" mogu da shvatim samo neki zdravstveni problem koji nismo imali. Dobili smo dvoje dece, jedno za drugim, oboje radimo, imamo divno okruženje, volimo se, slažemo i, na svu sreću, to “u zlu” nismo doživeli. Ali ako ono i dođe, verujem da će nam godine provedene zajedno biti snaga da to prevaziđemo.

Harise, delujete neustrašivo. Postoji li ipak nešto čega se plašite ili makar pribojavate?

Haris: Od kada imam porodicu, brinem da li im je sve potaman. Mislim da imaju koliko treba. Previše im ne treba.

Jeste li strogi roditelji?

Haris: Poprilično sam mekan, ali sam i strog. Nadam se i pravičan. Za sada sve to dobro funkcioniše i mislim da smo na dobrom putu.

Melina: Ja sam prilično stroga majka, mojoj deci su mnoge stvari uskraćene, ali draže mi je da oni budu tužni što im nešto nije dostupno, a da ja budem mirna. Zabranjeno im je da koriste Instagram, jer tamo svi imaju trbušnjake, jaku šminku, skupe stvari, a to nije realnost. Deca koja to svakodnevno gledaju pomisle da svako treba da bude na Maldivima, jer ja tamo ne viđam nikoga na fakultetu. Sve su neke "high lux" slike, na kojima su svi božanstveni, visoki i mršavi, imaju sređene frizure i nokte, i slikaju se u krevetu. Neka pristojnost mi nalaže da svoju intimu malo sačuvam i to tražimo i od njih. Za sada to prihvataju, ali ne znam kakva će reakcija da bude kasnije. Vidim da postoji velika razlika između njih i njihovih prijatelja, ali svaka kuća pravi svoja pravila. Nas dvoje smo tu složni, ne želimo da nam društvo odgaja decu, pa dokle budemo mogli da ih štitimo tako će i biti. Doći će trenutak, te neke lude godine, kada će to ići teže, ali naći ćemo rešenje i za to. Mi smo vrlo povezani, puno razgovaramo, tako da mislim da neće biti toliko teško. Bar se nadam.

Đina i Kan bliže se ulasku u pubertet. Jeste li spremni na novu fazu u njihovom odrastanju?

Melina: Potpuno sam nespremna za to iz razloga što se sada dešavaju neke stvari koje ne mogu da uporedim sa našim odrastanjem. Ja nisam imala Instagram, Snepčet, nije bilo šoping-molova gde oni idu da "bleje. Ja nikada nisam čula za taj izraz, valjda se ide da se pogleda film, pojede pica, a ne to. U moje doba, što sada zvuči kao praistorijsko, to se stvarno nije radilo. Išlo se u park, da voziš rolere i ostalo. Ovo mi je sve nejasno.

Haris: Od tog puberteta su napravili bauka, a to je najnormalnija faza u odrastanju. Jednostavno - odrastaš. Ne vidim tu ništa spektakularno, svi smo mi to prošli, tako će i oni. Jeste taj period pun izazova, decu treba sačuvati, ali valjda ćemo biti dobri roditelji. Ja verujem da hoćemo. To je kao voz - ideš prugom, naiđeš na tunel, prođeš kroz taj mrak i opet si na svetlu.

Kakva su njihova interesovanja u ovom uzrastu?

Melina: Njihovi talenti će se pokazati sami, ništa ne forsiramo. Đina naginje slikarstvu, ali videćemo šta će od toga da bude. Volela bih da se zainteresuje za “Hamel”, voli da provodi vreme u ateljeu, ali još je rano za priču o tome. Volela bih da počnu rano da rade, da nekako nađu sebe u nekom poslu koji ih zanima. Šta god to bilo, ako odluče da budu šusteri ili doktori, za mene je sve to u redu, samo da se pronađu i sami odaberu ono što im odgovara.

Ispunjavate li im sve želje?

Haris: Volim da im ispunjavam želje, ali ne preterujem u tome. Ni u čemu ne treba preterivati. Naravno, sve što mogu, a mislim da treba, ja ispunim, to je zadovoljstvo za onoga koji može da obezbedi.

Kako rešavate porodične nesuglasice?

Haris: Kod nas u kući postoji pravilo - niko ne sme da prođe pored onog drugog namrgođen. Iste sekunde na sto stavljamo problem, da ga odmah rešavamo. Svaka nejasnoća pravi problem, a odlaganje problema pravi nesreću. To se samo gomila i na kraju eksplodira. Tu vam više ne treba razlog za pucanje, samo povod, jer razlog stoji od pre dve, tri godine zato što nije rešeno na vreme. To kod nas ne postoji.

Srećna ste porodica i skladan bračni par, čijem se zajedničkom životu kraj ne nazire. Kada bi se ipak ukazao na horizontu, čime biste ga branili?

Melina: Mi zaista nismo bili u takvim situacijama. Jesam ja u tim svojim izlivima ljubomore koje su godinama trajale imala nenormalan strah da ga ne izgubim, ali kada nekoga toliko volite, to je, po mom mišljenju, normalno. Smatram da ti strahovi nisu bili iracionalni, koliko god da su mi ljudi to govorili. I dan-danas mislim da je u životu sve moguće, pa i kraj, i da bi trebalo raditi na tome da se ne desi ono čega se plašite. Ja sam onda radila previše, pa mi se, eto, isplatilo. Mislim da ništa u životu nije sigurno, ni da će me voleti narednih trideset godina jer smo potpisali papire i što imamo decu. Mislim da svako mora da udovoljava partneru, da se trudi i, najvažnije, da korača istim putem.

Haris: Imali smo turbulencija, ali ne postoji nijedna veza koja ih nema. Turbulencije su dobre, da se stvari postave na svoje mesto. Dobro je kada je neko nesiguran, kada sumnja u vernost onog drugog, ali tu je važnije poverenje. Tako se gradi tim, poverenje se gradi treninzima i igrači se moraju uigrati da bi tim funkcionisao. A mi smo fantastičan tim.