Stjepan Hauser i Luka Šulić: Odrasli smo skromno, pa nam je neobično u luksuzu || Hello Magazin!

Stjepan Hauser i Luka Šulić upoznali su se kada su imali četrnaest godina. Oduvek su znali da će, kažu, nastati urnebes kada se zajedno nađu na sceni, ali nikako nisu uspevali da u isto vreme budu u istom gradu.

Stjepan se prvo školovao u Rijeci, a kasnije je otišao na Akademiju u London. Luka, koji je već sa osamnaest godina diplomirao na Muzičkoj akademiji u Zagrebu, nastavio je školovanje u Beču. Tek kada je 2010. i on došao u London “desio se” “2Cellos”.

U januaru naredne godine na “Jutjub” postavili su obradu hita Majkla Džeksona „Smooth Criminal“. Sve što je usledilo podseća na scenario filma o mladićima čiji se i najsmeliji snovi ostvaruju. S njima smo razgovarali u Beogradu, gde su došli da bi najavili koncert, koji će održati 25. marta sledeće godine u “Kombank areni”.

Na samom početku ove godine rekli ste da morate “stati na loptu”, jer vam se dešavalo da godišnje imate dvesta letova i da ste tokom tri dana na tri različita kontinenta. Da li ste uspeli da nađete vreme za letovanje?

Luka: Četiri nedelje proveli smo na moru. Bio sam na Korčuli, Hvaru i malo u Dubrovniku.

Stjepan: Ja sam odmor proveo u Splitu i Puli.

Gde je, u stvari, vaša kuća?

Luka: Gradim kuću u Mariboru, gde sam rođen. To će biti moj dom, mesto gde ću ostaviti stvari. Neko vreme sam tražio stan, a onda sam pomislio da je komotnije imati kuću. Pravim niskoenergetsku pasivnu kuću, koja je vrlo isplativa, jer kasnije imaš znatno manje troškove.

Stjepan: Meni je još svuda dobro.

Nekoliko puta izjavili ste da je lepše spavati u hotelima sa tri nego sa pet zvezdica, jer su u ovim luksuznijim kreveti suviše meki, a izbor za doručak prevelik, pa na kraju sve probaš i ne najedeš se. Da li je to šala?

Stjepan: Odrasli smo skromno, pa nam je neobično u luksuzu.

Luka: Nekada to što je luksuzno nije ni prijatno ni suštinski bolje. Ljudi često zbog “šminke” rade nešto što im ne prija. U tim luksuznim hotelima jastuci su ogromni. Ujutru se probudiš, a kičma iskrivljena.

Mnogo se piše o “rajder listama” svetskih zvezda. Šta se nalazi na vašoj?

Stjepan: Čudne zahteve imaju isfrustrirani ljudi, koji komplekse leče glupostima.

Luka: Često sve to ne traže muzičari, već oni oko njih. Stjepanu je jedino važno da nema čokoladica i bombona, jer ne može da im odoli.

Stjepan: Stvarno ne podnosimo rasipanje. Jednostavno, tako smo vaspitani.

Koja je, onda, vaša najveća ekstravagancija?

Stjepan: I dalje živimo kao studenti, nismo promenili životni stil.

Kada ste na turneji, da li ste stalno zajedno ili volite da odvojeno odete u obilazak grada, kupovinu, na ručak?

Luka: Svako je u svojoj sobi, odmaramo se jedan od drugog. Divim se Jeleni koja s njim mora da bude non-stop. Nije joj lako. Više vremena provodi s vama nego s njom.

Luka: Moja prednost je što sa njim ne moram da delim sobu.

Svojevremeno ste, u svojim šalama, pominjali Jelenu Rozgu i Severinu, kad - postade Jelena važna ličnost u Stjepanovom životu, pa samim tim i u “2Cellosu”. Da li vam je zamerila „prozivanja“?

Stjepan: Kažem joj sve što mislim. Nemam s tim problem.

A, ona?

Stjepan: To je već njen problem. Luka je svojevremeno bio u ozbiljnim vezama.

Kakva je sada situacija?

Luka: Ja sam non-stop u ozbiljnim vezama. Tako sam programiran.

Stjepan: Dogodila se greška u čipu.

Žene umeju da budu opasne za bendove. Imaju li devojke sa kojima ste u vezi uticaj na vaše međusobne odnose?

Stjepan: One su super, pa nemamo te probleme, ali žene generalno jesu opasne.

Stjepan je ranije bio sklon “tulumarenju” i druženju sa obožavateljkama. Da li je i sada tako?

Stjepan: Ludovao sam tokom tri godine, dok sam bio singl. Bilo je to lepo razdoblje mog života.

Zanimljiva je vaša konstatacija da se osećate kao da imate dvanaest godina, te da je najbolje “ostati u tim godinama, jer si tada pun magije i veruješ u svašta”. Šta vaša okolina kaže na to?

Stjepan: Poenta je da živiš u svom filmu i da te nije briga šta će okolina reći. Ako u nešto veruješ, to će ti se i desiti, ali ljudi se često ne usude da veruju. Mogu da me doživljavaju kako god hoće, ali meni se sve ostvaruje. Srećan sam sam sa sobom.

Više puta ste ponovili da niste iznenađeni postignutim uspehom, već što se sve odigralo tako brzo.

Luka: Dvadeset godina smo naporno vežbali sviranje violončela, težili perfekciji, kao i vrhunski sporti mnogo čega smo se odrekli. Ništa nije došlo preko noći, a tek kad smo uspeli čekao nas je pravi posao. Sve je moglo da se završi na jednom blesku, a mi smo se razvili u nešto zaista ozbiljno. Sada već po svetu punimo arene, što je delovalo nezamislivo za dva dečka s ovih prostora.

Pomenuli ste odricanja svojstvena sportistima. Da li nešto trenirate?

Stjepan: Luka je sportski tip, a ja obožavam da pešice prelazim kilometre. Čini mi se čak da bih mogao da hodam od jednog grada do drugog.

Luka: Vodim zdrav život, a zanimaju me ekstremni sportovi - paraglajding, ronjenje. Voleo bih da naučim “kajtsurfing”...

Zar se ne bojite povrede? Ipak vaše ruke mnogo vrede.

Luka: Nikad nisam imao taj strah.

Stjepan: Trebalo bi da ima. Dovoljno je da igraš košarku ili fudbal, pa da padneš i povrediš se, a onda ode sve što si toliko gradio. Treba biti pažljiv.