Mičel Donald: Posle porođaja sam se ponovo zaljubio u svoju ženu || Hello Magazin!

Prvotimac “Crvene zvezde” Mičel Donald nedavno se po drugi put ostvario u ulozi oca.

Dvadesetsedmogodišnji Holanđanin je, sa životnom saputnicom Ezrom, sa kojom ima jednoipogodišnju devojčicu Zulai, s radošću dočekao drugu kćerku.

Neposredno pred rođenje novog člana porodice Donaldovi su promenili adresu stanovanja i sa Dedinja se preselili u centar grada.

U novom domu ponosni roditelji ugostili su ekipu magazina “Hello!” i predstavili novog člana porodice - Donald Džeju Enzu, koja je na svet došla 12. avgusta.

- Osećam se sjajno što sam ponovo postao otac. Osećaj je neverovatan, divno je imati veliku porodicu. Uživamo u jednom novom periodu našeg života - počinje razgovor Mičel, dok sa ljubavlju gleda svoje tri lepotice. Porođaj u jednoj privatnoj klinici u Beogradu prošao je dobro, mada je zbog komplikacija fudbaler u jednom trenutku bio zabrinut za zdravlje svoje supruge.

- Ezra je trebalo da se porodi prirodnim putem, ali su nam doktori saopštili da je pupčana vrpca obmotana oko bebine noge i da je najbolje da se uradi carski rez. Molio sam Ezru da izdrži i porodi se prirodnim putem, ali bolovo si bili nepodnošljivi i odlučila se za operaciju. Znam da je to ozbiljan zahvat i uplašio sam se za nju. Znao sam da će beba biti dobro, ali njeno stanje me je brinulo. Odahnuo sam kada su doktori saopštili da je sve u redu - u dahu priča sportista, koji je prisustvovao rođenju kćerke.

- Mičel je sve vreme bio uz mene dok me nisu odveli u salu gde je obavljena operacija. Ne bih izdržala bez njega, važno mi je što je bio uz mene u tom trenutku, kao i kada sam rodila Zulai. To je za ženu izuzetna podrška. Bila sam preplašena jer mi je prvi porođaj takođe bio težak. Nažalost, ni sada iskustvo nije bilo manje bolno, ali, srećom, sve se dobro završilo i po bebu i po mene - kaže lepa Turkinja, dok njen suprug objašnjava zbog čega je odlučio da prisustvuje rođenju deteta.

- U mojoj porodici to je najnormalnija stvar. Primetio sam da je ljudima ovde neobično kada se muškarac odluči na taj korak, ali to je učinio i moj otac i većina ljudi u okruženju u kome sam odrastao. Iznenadilo me je kada sam čuo da u Srbiji nije moguće da otac prisustvuje porođaju u svakoj bolnici, kao i da vam je za to potrebna dozvola. Nikada nisam imao dilemu u vezi s tim, i kada je Zulai dolazila na svet, bio sam uz Ezru sve vreme. Moram da priznam da mi tada nije bilo nimalo svejedno, u jednom trenutku pomislio sam da ću se onesvestiti od uzbuđenja, ali je to sve, na sreću, dobro prošlo, baš kao sada. Mislim da je izuzetno važno da muškarac bude uz svoju ženu u trenutku kada na svet dolazi plod njihove ljubavi. Za mene je to čista magija i nešto najlepše što možete da doživite. Taj čin još čvršće vezuje muškarca i ženu, i, što je takođe važno, otac tada oseti konekciju sa detetom. Dobijete potrebu da ih oboje zaštitite. Nažalost, ovoga puta zbog carskog reza nisam mogao da budem prisustan sve vreme, ali sam nestrpljivo čekao da mi jave da je Džeja došla na svet. Ezra je bila pod narkozom, tako da sam je ja prvi video. Bio je to predivan trenutak. Osetio sam neki elektricitet u stomaku kada sam je ugledao i samo sam želeo da je uzem u naručje - s oduševljenjem prepričava neponovljivo iskustvo i otkriva da je rođenje dece promenilo njegov odnos sa suprugom.

- Ponovo sam se zaljubio u svoju ženu. Kada vidite šta žena proživi na porođaju, koliko toga podnese dok na svet donosi plod vaše ljubavi, to vas potpuno promeni. Kada to doživite, u vama se nešto promeni. Ona je za mene posebna žena.

Rođenje kćerke Mičel je proslavio sa najužom porodicom, kao i članovima kluba, koji su mu čestitali na tradicionalan srpski način.

- Prvo su mi čestitali preko telefona, a onda su mi u klubu pokidali majicu. Taksista mi je rekao da ponesem rezervnu majicu, jer će mi sigurno “rastrgnuti” onu koju budem nosio. U klubu smo proslavili svi zajedno, ali tek planiram da napravim veliko slavlje. Izvešću društvo na dobru večeru, pa da proslavimo Džejino rođenje kako dolikuje.

Uz dve kćerke, vrsni vezista “crveno-belih” priželjkuje da dobije i sina, za šta ima punu supruginu podršku.

- Želela bih da imamo veliku porodicu i da posle dve ćerke dobijemo i sina. U ovom momentu teško mi je da zamislim da se ponovo nađem na porođajnom stolu, ali s vremenom to će se sigurno promeniti. Za tri, četiri godine pokušaćemo da ostvarimo našu želju da postanemo roditelji dečaka - kaže hrabra majka, koja je odabrala ime za drugu kćerku.

- Mičel je birao ime za Zulai, Džeja je bio moj izbor. Zamolili smo doktore da nam odštampaju prve otkucaje bebinog srca, kako bismo ih Mičel i ja istetovirali. Već imamo Zulajino ime, a ja imam i otisak njenog poljupca. To je za nas posebna simbolika - kroz osmeh kaže dvadesetpetogodišnja Ezra, koju je po izlasku iz bolnice kod kuće dočekao najlepši poklon.

- Jedva sam čekala da izađem iz bolnice i dođem kući, mojoj porodici. Na vratima nas je dočekala naša Zulai, oduševljena što je dobila sestricu. Bojala sam se kako će reagovati, ali divna je prema njoj. Stalno je ljubi i grli, nežna je i divna starija sestra. Nadam se da se to s vremenom neće promeniti, jer ovako je baš idilično - kroz osmeh priča majka devojčica u čijem odgajanju uživaju i ona i njen partner.

- Džeja je divna beba. Kada nije gladna, što ponekad saopšti kroz plač, uglavnom spava. Ja je hranim, uspavljujem, provodim sve vreme sa njom, jedino menjanje pelena prepuštam njenoj mami, njoj to bolje ide. Njena sestra Zulai je takođe divno dete, sada je u fazi kada samo trči po kući, aktivna je, ali je poslušna i divno je prihvatila sestru. Definitivno smo imali sreće kao roditelji - priznaje fudbaler, koji sa suprugom čini odlično uigran roditeljski tim.

- Ezra je zadužena za noćna dežurstva, jer ja moram da budem odmoran za treninge i utakmice, ali ponekad i ja uskočim da pomognem. Spavam nešto manje nego ranije, ali to je normalno i ne smeta mi. Imam dovoljno energije, roditeljstvo mi daje dodatnu snagu i motivaciju, tako da je sve pod kontrolom. Porodica je za mene najvažnija, ona mi daje snagu za sve životne borbe - odlučno završava prvotimac “crveno-belih”.