Hari Varešanović: Kao deda shvatio sam koliko je život lep || Hello Magazin!

Karijeru dužu od tri decenije bosanski kantautor Hajrudin - Hari Varešanović gradi predano i dosledno, zbog čega retko pravi propuste.

Posle sedmogodišnje diskografske pauze ovog leta izdao je petnaesti po redu album “Ćilim” i samim nazivom najavio materijal finog tkanja proverenog kvaliteta.

Prepoznatljivu mirnu notu balada koje publika najviše voli upotpunio je retro-zvukom britanskog popa, koju je predstavio u pesmi “Staromodan tip”, za koju je pre nekoliko dana objavio video-spot.

Sa suprugom Jasminkom već dve decenije živi u skladnoj zajednici, koju su pre šest godina ozvaničili pred zakonom.

Iz prethodnog braka ima kćerku Nađu i sina Damira, a iz vanbračne zajednice sina Maka.

Pre šest godina postao je ponosni deda unuka Ishaka, što se ponovilo prošlog oktobra, kada je porodica postala bogatija za novog člana Khana.

Voljeni mališani, koji sa roditeljima žive u Nemačkoj, oplemenili su život pedesetpetogodišnjeg Sarajlije, koji se trudi da svaki slobodan trenutak pretvori u zajedničko vreme sa unucima.

Posle njihovog rođenja, poznati deda odlučio je da uspori tempo. Iskreno i bez zadrške, poznati muzičar govori o odlukama koje donosi u zrelom dobu, svestan grešaka koje je pravio u prošlosti.

Šta je sve utkano u ovaj vaš “Ćilim”?

- To je kombinacija prepoznatljivog zvuka “Hari Mata Harija” i retro-zvuka britanskog popa, što se vidi u novoj pesmi “Staromodan tip”. Album sam radio tri godine i teško mi je da objasnim šta sam uradio. Čačkam po svojim željama i svojoj duši i, eto, to tako nekako ispadne. Nemam matematičke odgovore na pitanja, nisam predsednik vlade, već običan umetnik, koji jednostavno napravi nešto za publiku i ljudi kažu da li je to sjajno ili nije. Što se tiče modernijeg zvuka, ja sam slab trgovac. Previše sam star da bih se dodvoravao. Čovek sam starog kova i radim stvari zbog sebe i za svoju dušu.

Pratite li reakciju publike na društvenim mrežema ili ste “staromodan tip”?

- Svet je potpuno poludeo. Svi su okrenuti nekom globalnom nuđenju sebe na društvenim mrežama, a ja sam čovek koji je navikao da mene traže. Degutantno mi je da neko sam sebe propagira. To za mene nisu veličine. Meni je normalno da se publika zanima za vašu ličnost zbog dobrog rada. Zato mi ovaj moderan pristup marketingu smeta. Možda sam stvarno staromodan tip, ali takav sam.

Kako unuci reaguju na vaše pesme?

- Oni su opčinjeni mojim radom. Još ne mogu da shvate da nekog svog bliskog gledaju na televiziji. To je sada opcija koja ne ide lagano i simpatična je stvar, pokušavaju da shvate da im je deda zvezda.

Kako premošćujete razdaljinu između vas i unuka koji sa roditeljima žive u Nemačkoj?

- Navikao sam da mi ništa ne pada teško. Uvežban sam kao komandos. Ta pocepanost odnosa i viđanje ljudi na svakih „sto godina“ traje duže od tri decenije. Nimalo nije lako, ali jednostavno ovaj život nosi pozitivne i negativne strane. Svaki posao, pa i najlepši, ima ružnu i lepu stranu, što tako i prihvatam.

Koliko vas je uloga dede promenila?

- Mnogo, jer tek onda vidiš koliko je život lep. Kada sam dobijao svoju decu, nisam to shvatao. Bio sam brz. Sada pomalo obraćam pažnju na život, želim da primećujem sve detalje i ono što mi se događa, a ne da samo letim kroz život. U tridesetima bio sam toliko brz da nisam primetio da sam dobio decu. Sada su me unuci vratili u stvarnost. Kažu da se unuci vole više od dece, a u stvari tek tada dođeš pameti. Ja sam trenutno u prvoj fazi, u prvom razredu dolaženja pameti. Život je preda mnom.

Šta je izvor vaše vitalnosti?

- Dobro se pravim blesav i ne opterećuju me ozbiljne stvari. Ja sam veoma ozbiljan čovek u obliku totalno blesavog tipa. Mnogi me pitaju zašto izgledam dosta mlađe. Verovatno zato što se ne opterećujem stvarnim životom. U iluziji sam nekog svog sveta i možda to ostavlja manje teške tragove na licu čoveka. Ne idem u teretanu, ne vežbam, u životu nisam podigao ništa teže od kašike. Ponekad plivam, ali zato što imam bazen u kući. To je možda i jedino što volim od tih aktivnosti.

Da li vam je žao što nijedno od vaše troje dece nije odabralo muziku kao svoj put?

- Nije mi žao, čak sam ponosan što su okrenuti svojim životima i snovima, u čemu su veoma uspešni. Stariji sin je magistar, mlađi informatičar, a kćerka anesteziolog. Uspeh dece najveći je uspeh jednog čoveka. Ponosan sam što su išli svojim putem, što nisu nasilno pokušali da idu mojim i budu neka loša imitacija, kako bi zluradi sigurno govorili.

Od supruge ste uvek dobijali tihu podršku, bar kada su javni nastupi u pitanju.

- Ona bi najviše volela da sam vodoinstalater. Šalu na stranu, moja supruga ne voli medije, ne voli foliranja i lažni sjaj Bolivuda. Ona se pojavi na nekim mojim važnim događajima i tada je uz mene iza bine, ne u prvom redu. Pomaže mi da promenim košulju, a ne sedi sa važnim ličnostima u elegantnoj haljini. Ona je jednostavno takav tip. Ja bih rekao normalan tip. Možda je to meni u ovom vremenu kvazivrednosti žena koje skreću pažnju na sebe, a samim tim i na svoje muževe, hendikep, jer bi možda tako skrenula pažnju na moj rad, ali mene stvarno to ne zanima. Ni sam se ne trudim da to radim, a kamoli moja supruga. Pesme su jedino čime želim da skrećem pažnju.

Vaša ljubav traje duže od dve decenije. Šta je najvrednije što vam je život sa drugom suprugom doneo?

- Ona je veoma otvorena osoba, ne voli laž i lažni sjaj. Uz nju sam naučio da poštujem ljude i sebe pre svega, principijelan sam i ne radim sve po svaku cenu. Imam granice u svemu i spoznao sam ljudskost u sebi. Žena je ta koja od muškarca napravi gospodina ili majmuna, to je činjenica, a mene je ona jednostavno napravila normalnim čovekom. Što je veoma loše za moj imidž u ovo novo vreme, ne vole ljudi takav profil, tako da mi kroz posao nije pomogla, ali jeste kroz ljudskost. Jasminka je napravila čoveka od mene.