Nikola Rađen: Nije važno gde, bitno je da je porodica zajedno || Hello Magazin!

Vaterpolista Nikola Rađen s nestrpljenjem odbrojava dane do povratka u bazen koji ga očekuje u februaru.

Početkom leta vest o smanjenju kazne, koja mu je prepolovljena zbog pozitivnog testa na doping, silno je obradovala proslavljenog sportistu, koji je uveliko počeo sa treninzima kako bi što spremniji dočekao povratak na vodeni teren.

Posebno je nadahnut maestralnom igrom kolega, zlatnih “olimpijaca”, što mu daje snagu da hrli ostvarenju svojih snova, a jedan od njih je da zajedno sa našim reprezentativcima mnogo još puta bude na pobedničkom postolju.

U svemu tome veliku podršku pruža mu supruga Ana Kokić, koja je u svim teškim trenucima bila uz njega i davala mu snagu da istraje.

U šetnji pored Save na beogradskoj Promenadi, gde rođeni Somborac rado provodi slobodno vreme sa najmilijima, za magazin “Hello!” govori o emocijama koje su ga ophrvale nakon što su se njegovi donedavni saigrači popeli na olimpijski tron, kao i o malim i velikim porodičnim radostima koje doživljava sa suprugom i kćerkama, osmogodišnjom Ninom i godinu dana mlađom Teom.

Sležu se utisci posle “Olimpijade”. Kako ste je vi doživeli?

- Želim pre svega da čestitam našim sportistima na velikom uspehu. Uživao sam u njihovim podvizima i svakako da sam najviše ponosan na svoje kolege iz vaterpolo reprezentacije, koji su još jednom dokazali da su najbolji.

Koliko vam je teško palo što niste sa saigračima u bazenu?

- Sigurno bi bilo veliko zadovoljstvo za mene da sam mogao da budem deo ovog velikog uspeha, ali i sama činjenica da su moji prijatelji olimpijski šampioni i način na koji su oni to postali veliko mi je zadovoljstvo. Uskoro ću nastaviti sportsku karijeru i nadam se da ću biti u prilici da budem deo nekih budućih uspeha.

U čijem društvu i u kakvoj atmosferi ste gledali finalnu utakmicu?

- Polufinalnu utakmicu gledao sam u krugu prijatelja, sa kojima pratim većinu sportskih događaja. S obzirom na to da je naša reprezentacija odigrala odličnu utakmicu i dobila Italijane, odlučili smo da i za finale ponovimo isti ritual. Na svu sreću, ishod je ponovo bio odličan.

Kako ste im čestitali na pobedi?

- Svakome od njih prvo sam poslao poruku preko telefona, a kasnije, kad smo se sreli u Beogradu, bilo je prilike da se pošteno iščestitamo.

Maštate li o odlasku u Tokio za četiri godine?

- Preda mnom je prvi korak koji moram da napravim, a to je povratak u bazen koji će se odigrati 17. februara sledeće godine. Posle toga, zadatak je da imam što uspešniju sezonu u klubu u kome budem igrao, a kao i svi ostali sportisti maštam da ću učestvovati na svim velikim takmičenjima. Da li će to biti u Tokiju u prvom redu zavisi od mojih igara, a da li ću biti deo tima, pitanje je za selektora.

Kako provodite vreme do povratka profesionalnom bavljenju vaterpolom? Čime je ispunjeno vaše vreme?

- U proteklih godinu dana postao sam partner u agenciiji “Wind Sport”, gde imam priliku da sarađujem sa kolegama sportistima, a kako se približava datum povratka u bazen, intenzivnije treniram i pripremam se za nastavak karijere.

Voda je vaše omiljeno okruženje, pa je i ovo fotografisanje organizovano na savskoj Promenadi. Kako vam se dopada ono što niče na toj beogradskoj obali?

- Projekat deluje impozantno, sve ono što smo do sada imali prilike da vidimo izgleda pelepo i sa mnoštvom sadržaja za sve uzraste. Drago mi je što, kad god dođem ovde, vidim veliki broj ljudi koji uživaju u moderno dizajniranim prostorima za decu, zabavu, sport i rekreaciju.

Da li biste voleli da se budite sa takvim pogledom?

- Beograd je jedan od retkih gradova koji se nalazi na ušću dve reke. Buditi se u takvom ambijentu bila bi privilegija.

U februaru se vraćate u bazen. U kojoj fazi je trenutno vaš povratak?

- U skladu sa programom povratka, počeo sam da treniram pre mesec dana i sasvim sam siguran da ću se u dobroj formi vratiti u bazen i da ću imati prilike da pružim dobre partije.

Imate ponude više klubova. Šta su vaši kriterijumi pri izboru kluba?

- Pre svega sportski aspekti, kao što su dobar tim, dobar trenažni proces, uslovi, kvalitetna takmičenja. Mislim da ću u takvim okolnostima pružati najbolje partije, jer su za svaki rezultat potrebni stabilnost i kontinuirani rad.

Koliko će porodica trpeti zbog vašeg novog angažmana, da li će se kćerke i supruga prilagoditi vašim obavezama ili ostaju u Beogradu?

- U ovom trenutku još je rano da dam odgovor na to pitanje. Po izboru kluba, sešćemo i dogovoriti se o svemu, meni je važno da imam njihovu prodršku, i oni to znaju.

Mediji danima pišu o novom izgledu vaše supruge. Koliko je vašeg udela u tome što je Ana odlučila da dovede liniju do savršenstva, jeste li joj sugerisali da se okrene sportu i treninzima?

- Ana je profesionalac u svom poslu i ona je svesna da se njen rad i gleda i sluša. Ja kao sportista svima sugerišem da vode računa o svom izgledu, njoj verovatno više nego drugima, jer više vremena provodi sa mnom.

Da li je u vašem porodičnom domu zastupljena isključivo zdrava ishrana? Koliko vodite računa o tome? Spremate li nekada vi hranu za svoju porodicu?

- Pomažem u obavljanju kućnih poslova, ali moram da priznam da mi neke druge obaveze više odgovaraju od kuvanja. Već sam rekao da vodimo računa o izgledu, a za to je potrebna ukusna i zdava hrana, pa mislim da nisam najbolji izbor u našoj kući da se bavim ovim poslom.

Kako najradije provodite zajedničko porodično vreme?

- Samo je važno da smo zajedno, bez obzira da li je to šetkanje po parku, igra sa decom, pisanje domaćih zadataka ili zajednički odlazak u bioskop.

Godinu dana posle Nine, u septembru i Tea kreće u školu. Jeste li vi i Ana ove godine spremniji za đaka prvaka nego prošle, s obzirom na iskustvo sa Ninom?

- Spremni smo. Nadamo se da nisu promenili udžbenike jer znamo odgovore na pitanja.

Da li ste ponosni na sebe kao oca?

- Voleo bih da mogu da kažem da su one ponosne na mene, a za to je potrebno mnogo ljubavi, koja nam za sada ne manjka.