Milica Dabović iskreno o Igrama u Riju: Bilo je mnogo nervoze, nezadovoljstva i ljubomore među devojkama || Hello Magazin!

Vedar duh i požrtvovanost na terenu osobine su koje od početka karijere karakterišu kapitena naše košarkaške reprezentacije Milicu Dabović, koja se nedavno vratila iz Brazila sa osvojenom bronzanom medaljom.

Posle uspeha o kojem je sanjala još kao devojčica, u novembru će se oprostiti od reprezentacije, a polako razmišlja i o napuštanju profesionalne karijere.

Sve izazove sa kojima se susretala proteklih decenija tridesetčetvorogodišnja sportistkinja opisaće u autobiografiji, za koju kaže da će mnoge šokirati.

U iskrenom intervjuu za „Hello!“ Milica otvoreno govori o neslaganjima među saigračicama, koja su za nju toliko bolna da ne može svim srcem da se raduje zbog medalje, a ističe i da je jako bole poređenja sa starletama, kako je mnogi nazivaju.

I pored svega, kaže da je srećna osoba jer ima podršku porodice, iskrenih prijatelja, a pre svega uživa u ljubavi sa partnerom Simonom Šiklićem.

Kakvi su vaši utisci nakon osvojene bronzane medalje na Olimpijskim igrama?

- S jedne strane, presrećna sam, a, s druge, emotivno i fizički potpuno ispražnjena. Mnogo sam toga istrpele tokom Igara, ali se zbog medalje trud ipak isplatio. Nikada nisam bila neiskrena, pa neću ni sada. U timu nije bila sjajna atmosfera, što se u nekim situacijama videlo i na terenu, a van terena bilo je još gore. Mislim da mi nikada nije bilo teže. Sam bog zna kako smo osvojili ovu medalju, ja sam mu se molila svake noći.

Šta je bio razlog vašeg neslaganja?

- Da sam znala šta je razlog, pokušala bih da to rešim. Bilo je mnogo nervoze, nezadovoljstva i ljubomore među devojkama, a napravili su se i klanovi, što ne bi smelo da se dešava. Već na pripremama na Zlatiboru moglo se videti da ne funkcionišemo dobro. Meni je jasno da smo sve mi žene i da smo sve različite, ali neka pravila su morala da se znaju i da se poštuju, a to se nije dogodilo. Iskreno, ne postoji noć kada nisam plakala i jedva sam čekala da se vratim kući da vidim Simona, moju porodicu i moje pse. Sestra Ana pokušala je da me ubedi da ne primećujem neke stvari, ali jednostavno ja nisam kao ona. Previše sam emotivna i ne mogu da se pravim da ne primećujem ono što se dešava.

Simon je prvobitno trebalo da krene sa vama u Rio, zbog čega je odustao od putovanja?

- Tako je, on je čak kupio kartu mnogo pre “Olimpijade”, ali, nažalost, desila se tragedija jer je u terorističkom napadu na Azurnoj obali izgubio članove porodice i nije bilo vreme da ide sa mnom u Brazil.

Nedavno ste najavili da planirate da napišete autobiografiju, šta vas je podstaklo na to?

- Već dugo postoji ta ideja u meni, a mislim da je sada došlo pravo vreme da to i uradim. Mislim da će činjenice koje budem iznela u toj knjizi za sve biti šokantne, a govoriću samo istinu. Knjigu prvenstveno pišem zbog sebe, zatim zbog dece koja me obožavaju i sa kojom se svakodnevno dopisujem na društvenim mrežama kada traže moje savete. Biće mi drago da moju priču pročitaju i svi oni koji me upoređuju sa starletama zbog toga što volim društvene mreže i što našminkana izlazim na teren. I na ovom takmičenju bilo je dosta ružnih komentara zbog toga, a trebalo bi da znaju šta je profesionalni sportista i kroz šta sam sve prošla da bih došla do svojih uspeha, od toga da sam kao prvak Savezne Republike Jugoslavije sa dvanaest godina morala da igram u patikama koje su mi bile za tri broja veće, preko svih, mnogo većih izazova sa kojima sam se kasnije susretala.

Jeste li odlučili da napustite reprezentaciju?

- Da, u novembru ću odigrati poslednje tri utakmice na kvalifikacijama koje će se igrati u Srbiji i biće mi drago da se pred našim ljudima oprostim od reprezentacije. S obzirom na to da iz “Košarkaškog saveta Srbije” odlazi i Dragan Đilas, shvatila sam da je pravo vreme da to uradim i ja, a atmosfera na “Olimpijadi” mi je samo potvrdila da sam donela ispravnu odluku.

Šta je sa vašom klupskom karijerom?

- Planiram da odigram još jednu ili dve sezone, a onda ću se polako penzionisati kada je reč o profesionalnom sportu.

Gde ćete nastaviti karijeru naredne sezone?

- Imam mnogo ponuda, ali najviše bih volela da odem u Dubai. Zapravo, gotovo je izvesno da ću tamo otići, mada još nisam potpisala ugovor. Želim da budem u zemlji gde ću moći da uživam, gde je stalno leto, i gde me poštuju.

Kako će vam pasti razdvojenost od partnera Simona?

- Nećemo se razdvajati, jer i on ide sa mnom. Iako ima privatni biznis u Kanu, gde se bavi iznajmljivanjem automobila, on je vrlo sposoban čovek i već je sa jednim prijateljem u Dubaiju počeo da osmišljava novi biznis kojim će se baviti.

Jeste li posle nešto više od godinu dana veze sigurni da je on pravi izbor za vas?

- Jesam, on je moja najveća i jedina prava ljubav. Svakodnevno zahvaljujem Bogu na njemu, jer podrška i pažnja koju dobijam od njega nemaju cenu. On je moja najznačajnija medalja.

Kako su članovi vaše porodice prihvatili Simona?

- Mama i brat ga obožavaju, a vole ga i ostali članovi porodice. Ana je na početku bila malo skeptična, ali to je samo zato što je sestrinska ljubav prevelika. I ja sam bila skeptična na početku kada je reč o njenom izboru partnera, ali smo obe na kraju shvatile da je najvažnije da smo mi srećne.

Iako ste veoma aktivni na “Instagramu”, nikada ne objavljujete fotografije sa Simonom?

- On to ne voli, a ja poštujem njegovu želju.

Razmišljate li polako o zasnivanju porodice?

- Simon mi svakog dana govori da ću dobiti prsten, a ja mu na to kažem da može da mi kupi prsten da bih ga nosila, ali da je rano za brak. Međutim, pre nego što sam upoznala njega mislila sam da se nikada neću udati, a sada je već počeo da mi radi i materinski instinkt. Ipak, od detinjstva sam u košarci i naporno radim celog života, tako da bih više volela da bar još dve-tri godine putujem i obiđem svet, pa tek onda da zasnujem porodicu. Mnogi će reći da sam kroz posao već obišla svet, ali ja na tim putovanjima nisam uživala i gotovo da ništa nisam videla.

Pošto ste na zalasku karijere, šta vam je košarka donela, a šta odnela?

- Osim vremena, košarka mi ništa nije oduzela. Proživela sam mnogo toga, nekada mi se čini kao da sam živela tri života. Ono najvrednije što mi je donela su deca koja me obožavaju i sa kojima se svakodnevno dopisujem, a uskoro planiram da otvorim kamp u kome ću sa njima provoditi dvadeset dana u godini. Tamo ću ih učiti kako da postanu dobri ljudi, pa tek onda dobri sportisti. Bilo bi nepošteno da se zanemari i finansijski momenat koji mi je doneo profesionalni sport. Vrlo je lep osećaj kada ne zavisite od nikoga, kada ste sebi obezbedili sve što vam je potrebno i kada ste pomogli članove porodice. Na kraju, ima li nešto bolje nego kada možete sebi da priuštite sve što vas usrećuje, makar to bilo i da čitavu kafanu častite pićem. A taj novac zaradili ste pošteno, svojim radom, ne tako što vam ga je dao bogati partner.

Jeste li kroz karijeru imali nepristojne ponude?

- Jesam, naročito dok sam živela u Istanbulu. Jednog leta trebalo je da donesem odluku da li ću otići da igram za reprezentaciju u kojoj su me tada svi šikanirali ili da ostanem tamo kako bih radila na televiziji i slikala se za časopise za mnogo veći novac od onog koji sam dobijala u reprezentaciji. Ipak, ni jednog trenutka nisam razmišljala jer sam uvek pošteno zarađivala svoj dinar i nisam htela da pljunem na sebe.