Petostruki olimpijac Aleksandar Karakašević: Kroz karijeru priuštio sebi šta sam hteo, kad sam hteo i koliko sam hteo || Hello Magazin!

Naš najbolji stonoteniser Aleksandar Karakašević ovih dana po peti put nastupa na najvećem svetskom takmičenju Olimpijskim igrama.

Prvi sportista kome je intonirana himna “Bože pravde” se za Hello! magazin na sebi svojstven, šaljiv i neposredan način podsetio ranijih nastupa.

- Već imam određene godine i svakako da nije kao pre da idem na medalju, ali nikada se ne predajem. U sportu je sve moguće. Mnogo sam trenirao, ali dosta zavisi i od datih okolnosti, stoga idem bez očekivanja i nadam se najboljem. Kao mlađi bio sam opterećen učešćem na „Olimpijadi“, želeo sam medalju po svaku cenu, ali sada nije tako. Daleko sam opušteniji i mislim da je to mnogo bolje za moju igru. U Londonu prošle godine odigrao sam možda najgore u karijeri, a pripremao sam se vrlo ozbiljno, puno sam trenirao i opteretio sam se bez potrebe. Sada sam radio skroz drugačije i odlazim svež, što je izuzetno bitno - zadovoljno kaže Karakašević, koji je u poslednjih dvadeset godina propustio samo „Olimpijad“u u Sidneju.

- Prvu „Olimpijadu“ u Atlanti pamtim najlepše. Otišao sam kao klinac, nisam očekivao da ću se kvalifikovati, niti je to bilo ko očekivao. Na kvalifikacijama za Sidnej sam podbacio, a Atinu pamtim po tome što nam je nedostajao jedan poen za medalju. Igre u Pekingu su bile posebne, ipak je to Kina u kojoj se rađaju vrhunski stonoteniseri. A Londona ne želim ni da se sećam - na svojstven način opisuje svoju olimpijsku hroniku i dodaje da iza njegovih vrhunskih rezultata ne stoji stroga sportska disciplina, već maksimalno uživanje u životu i onome čime se bavi.

- Ja sam kroz karijeru priuštio sebi šta sam hteo, kad sam hteo i koliko sam hteo. Ničega se nisam odrekao. Naravno, sve sam radio u granicama normale. Mogu da kažem da sam proživeo prelep period života baveći se sportom. Imam mnogo prijatelja i drugara i iz sveta sporta i van njega, sa kojima sam se družio i bio i po kafanama, ali se nisam opijao, već veselio. Mnogo više sam dobio baveći se sportom, nego što sam sebi nešto uskraćivao. Svaka čast onima koji se odriču svega zarad rezutata, ja se tim ljudima iskreno divim, ali ja to nikada nisam ni mogao, a ni želeo. Ceo život citiram Tanju Bošković koja je takođe nekoga citirala: “Kada pogodiš u centar, promašio si sve ostalo”. Zato kada pogodiš malo sa strane i centar je tu negde blizu - završava Karakašević.

Ipak, ono što je iz osnova promenilo život ovog šampiona jeste jedan divan događaj, rođenje sina Ivana koga je na svet donela njegova supruga Jelena.

- Zbog priprema i turnira na kojima sam ove sezone učestvovao prvih šest meseci nisam provodio mnogo vremena sa sinom. U poslednje vreme to se promenilo, ali sport je moja profesija i dok se time bavim mora da bude tako - iskren je ponosni tata, koji supruzi pomaže oko svih roditeljskih zadataka.

- Kada zatreba, sve radim. Trudim se da što manje menjam pelene, ali kada je potrebno, ni to nije nikakav problem. Kada ostanem sam sa njim, radim sve, hranim ga, presvlačim, uspavljujem i apsolutno mi ništa ne pada teško. Puštamo mamu da ode i do frizera i da obavi ono što mora sama, a nas dvojica se odlično snalazimo sami - kroz osmeh kaže glava kuće, u kojoj od dolaska prinove vlada prava emotivna harmonija.

- Znao sam kakvu ženu imam pored sebe, ali nisam očekivao da će biti takva majka. Stvarno je sjajna, svaka joj čast. Mi se mnogo volimo, ali sada je ta ljubav mnogo veća.