Vesna Trivalić: Svaki povratak u Beograd rasplamsava sve emocije || Hello Magazin!

Konferencija za novinare povodom početka snimanja urnebesne komedije “Stado” nije još ni počela, a Vesna Trivalić je već stigla da u svom maniru “upozori” predstavnike „sedme sile“: “Nemoj da me je neko slučajno nešto pitao!”.

To je jednoj od najboljih i najomiljenijih srpskih glumica bilo sasvim dovoljno da izazove salve smeha u dvorani i da je svi dočekaju ovacijama.

Da kojim slučajem živi u Holivudu, nenadmašna “Cakana” odavno bi bila nagrađena svim „Oskarima“ koji postoje, kaže njen kolega i prijatelj Nikola Kojo.

Međutim, sudbina je veliku zvezdu našeg glumišta odvela nekom drugom stazom, do Dubaija, gde sa porodicom živi duže od deset godina. Razlog njenog kratkog boravka u Beogradu je specijalna uloga u projektu interesantnog naslova, čiju režiju potpisuje upravo Kojo.

U najkraćim crtama, to je priča kako se do sjaja i glamura crvenog tepiha ne dolazi uvek putem posutim ružama, već kompromisima, borbom, pa i paktom sa đavolom ako je potrebno.

- Iako dugo ne živim ovde, trudim se da pratim sve što ima veze s mojom profesijom. To mi je zaista veoma važno. I dira me, na poseban način. Zato mi je mnogo drago što sam deo ovog ostvarenja o životu iza kamere. Igram Vidu, glumicu koja brani mladalačku ljubav, onu bespogovornu i bezuslovnu kojoj život ne može ništa. Rekla bih da su kontrateg tome strahovi i strepnje. Snimila sam dve scene i očekujem uzbudljiv nastavak. Takođe, neizmerno se radujem što ću igrati sa mojom Natašom Ninković. Još davno smo snimile jednu scenu kada je ona stajala na prozoru, a ja rekla samo: “Ah!” Shvatile smo da nam to nije dovoljno, tako da sad jedva čekamo šta će se dalje dešavati - smeje se Vesna.

Dok je sedela pored Nikole, mnogi su se prisetili “čika zube” i ostalih njihovih zajedničkih scena iz kultne komedije “Mi nismo anđeli”.

U filmu “Stado” njih dvoje imaju sina, dete studentske ljubavi, koga igra Petar Strugar, čiji je izbor neke iznenadio. Međutim, ne i Vesnu.

- U svom pravom životu imam sina od dvanaest i po godina, ali rodila sam ga u četrdesetoj, tako da je sve ovo regularno, verujte mi. Inače, mogla sam i starijeg da imam, nego su mi izašli u susret. Nemojte ovo nikom da kažete, molim vas. Šalim se. Trebalo je da ga igra Boda, ali on ima previše plave oči!

Snimanje je bilo savršen povod da simpatična glumica koju obožavaju sve generacije ponovo poseti rodni grad.

Privukao ju je i scenario, jer se tiče njenog umetničkog zanata u kojem je - vrhunski majstor.

Različite emocije su je okupirale dok je čitala tekst.

- Ovog puta od mene se očekuje nešto drugačije, nešto dublje i mirnije. Došla sam da branim boje naše profesije, naše strasti i odgovornost, ljubav koju delim prema svemu tome sa kolegama. Sve njih znam više tri decenije, i već smo odavno premašili granice prijateljstva, jer to su familijarni odnosi. Delili smo sve najlepše i najtužnije stvari u životu, podrška smo jedni drugima, volimo se i poštujemo. Radost što sam ponovo ovde je zaista neopisiva. A i lepo je kad vas se sete, pogotovo kad se odselite i već dugo niste u centru zbivanja. Nije baš da ima uloga kad uđete u neke godine. Ipak sam ja samo domaćica iz Dubaija. Iskreno, ne znam kako je u tom gradu jer sam posvećena porodici. Nisam htela da propustim nijedan minut odrastanja svog deteta. Mogla bih i kao debela Džejn da živim u nekoj prašumi, važno mi je da su tu moj sin i suprug - kaže Vesna.

Pre nekoliko godina u naše domove nakratko je svratila zahvaljujući novoj sezoni “Otvorenih vrata”.

Međutim, “daske koje život znače” beogradskih pozorišta odavno je nisu osetile, iako im neodstaje isto koliko i one njoj.

- Dugo nisam igrala u pozorištu, ali valjalo bi se usuditi. Sigurno bi mi to sada bio veliki izazov. Čim sam došla, poželela sam da vidim šta se dešava na sceni. Gledala sam predstavu “Razbijeni krčag”, koja mi se mnogo dopala. Kad god se vratim, razbuktaju se u meni i sreće i tuge. Tada nekako najviše patim, iako ništa nije prekinuto sa mojom zemljom. To su moji parkovi, moje pijace, moj grad... I drago mi je što nisam zaboravljena.