Milan - Cile Marinković: Moja supruga me je osvojila na prvi pogled || Hello Magazin!

Posle brojnih izložbi u zemlji i inostranstvu, naš čuveni slikar Milan - Cile Marinković dobio je priliku da svoje radove izloži u domu Narodne skupštine Srbije, što se pruža samo odabranim umetnicima. Izložba "Prolaznici, Cile Beogradu" okarakterisana je kao kulturni događaj sezone, a u organizaciji su aktivno učestvovale njegova supruga Beba i kćerka Danica. Ova skladna tročlana porodica decenijama živi na relaciji Beograd-Pariz, uz neizostavni obilazak galerija i izložbi širom sveta. Miran život ispunjen "bojama umetnosti" najviše im prija, a priznati slikar je, posle upoznavanja supruge Bebe, pre više od tri decenije, od velikog avanturiste, u čijem su se stanu pravile najbolje beogradske žurke, postao posvećeni suprug i otac.

- Dugo sam živeo slobodno, i to je bilo lepo. Imao sam mogućnost da upoznam i slikam različite žene, a vodio sam i aktivan gradski život. Odnos prema stvarnosti i životu delim na onaj pre i posle rođenja deteta. U stvari, prvi prelomni trenutak bio je kada je Beba sa jednom drugaricom došla kod mene na žurku, ušla u moj vidokrug, zaintrigirala, zapanjila i okupirala moju pažnju. Bila je to "hemija" na prvi pogled koju nisam mogao rečima da definišem. Pre tog susreta bilo je mnogo žena koje su ulazile i izlazile iz mog života, sa moje mansarde, a ja sam uvek bio pun sebe, šarmantan, pun uspeha i humora, ali moje ograde bile su blindirane. Ona je umela da ih preskoči, da ih riterski savlada. Imala je nešto što druge nisu imale. Hrabra, disciplinovana, generalska kćerka, ali puna onog zanosa koji sam baš ja umeo da odgonetam. Našli smo se - počinje priču jedan od naših najistaknutijih slikara.

- Sa Daninim rođenjem sve se drastično promenilo i dobilo drugi ritam. Počeo je porodični život. Znalo se da se dan završava u sedam uveče kada ona spava. Tada smo živeli u manjem prostoru, i sve je bilo podređeno porodičnom miru. Čak i kada su se pojavljivali dragi prijatelji, navikli da dođu u kasnim satima, nije bilo popuštanja. Dete je spavalo i to je bilo najvažnije. Porodica je bila na prvom mestu. Naravno, i slikanje koje se nije pomeralo.

Pre nego što ih je put odveo u Pariz, gde se njihova mezimica školovala, Cile i Beba su sa svojom devojčicom skoro dve godine proveli u Sjedinjenim Američkim Državama, gde su nastala neka od ključnih dela ovog umetnika, poput ciklusa “Modistkinje”.

- U Americi smo živeli 1988. i 1989. godine. Dok su Beba i Danica spavale ja sam noću aktivno slikao, a ujutru su ih dočekivale ogromne slike kao pozdrav - iskren je Marinković.

Njegova supruga dodaje:

- To je bio period kada je trebalo negovati malo dete i velikog slikara, stvarati mu uslove za inspirativan rad i radost. Bilo je to vreme merenja vlastitih snaga i dobrovoljnog podređivanja. Dugo sam bila u dilemi kako da pratim tu ogromnu Ciletovu stvaralačku energiju, taj vulkan koji je izručivao na platna. Preuzimala sam većinu racionalnih, za život bitnih stvari na sebe, smatrajući da je šteta da on troši i osipa to veliko nadahnuće na manje važne stvari. Mogla sam da ga rasteretim trivijalnosti, običnosti, i da ga prepustim njegovim posebnostima, njegovom zanosu stvaralaštva. Osim zajedničkih porodičnih obaveza, s vremenom sam počela da se angažujem i u stvarima nužnim za njegov rad na nabavci materijala, veza sa menadžerima i galeristima, ugovora oko izložbi, kontakata sa novinarima. Mislim da smo tu vrstu podele rada zadržali kroz sve godine zajedničkog života. Ogroman motiv je to što sam živela sa čovekom koji me voli, koga volim i što smo imali veliku zajedničku ljubav prema našoj Dani. Ali to nikako ne znači da Cile nije aktivno učestvovao u porodičnom životu, da je bio izmaknut. Naprotiv, uživao je u malim zajedničkim radostima. Na primer, voleo je, a i danas voli, da kuva.

Pre nego što se potpuno posvetila radu sa suprugom, Beba, po struci ekonomista, radila je u Privrednoj komori Beograda, a Cile je u to vreme ostajao kod kuće sa njihovom mezimicom, što je za nju predstavljalo posebno zadovoljstvo. Zahvaljujući odrastanju uz oca umetnika Danica nije imala potrebu za velikom potragom idealnog zanimanja, pa je tako danas jedan od naših najboljih kolažista i aktivno izlaže svoje radove u Beogradu i Parizu. Ona je svoj talenat nadogradila tokom studija na Primenjenoj akademiji u Parizu, a zatim i na masteru "Graphic Design Communication" u Londonu.

- Moje odrastanje uz umetnika i slikara kao što je Cile je kao san čiji sam akter od najranijeg detinjstva, kao deo povezivanja poetičnosti umetničkog stvaranja u kontekstu dinamike vremena. I to je ono što je doprinelo da budem takva kakva jesam, da postanem multidisciplinarna umetnica, sa ličnim identitetom. Sve je bilo ispunjeno platnima, mirisom terpentina i svežih boja, čarolijom kreativnog stvaranja. Cile je bio preteča onih očeva koji su ostajali kod kuće sa decom, dok mama odlazi na posao. Nas dvoje bismo tada uvek bili zajedno, tada sam i počela da crtam, ali i da pravim kolaže, koji su danas način mog izražavanja. Često sam krišom umakala prst ili celu ruku u bogate nanose boje na novonastalom platnu, koje su mi delovale jestivo. Ciletov atelje bio je moje dečje carstvo, boje, četke, palete, knjige. Rasla sam sa mirisom terpentina u prostoru punom vrištavih prizora na Ciletovim velikim platnima, okružena raznovsrsnim likovima sa slika. Prisustvovala sam njegovim brojnim snimanjima i intervjuima i uvek me je radovala sva ta gužva - nadahnuto govori Danica.

- Moglo bi da se kaže da je moj život atipičan i veoma dinamičan. Sva ta gužva oko Ciletovih izložbi kada sam čak spavala u ateljeima. U ovom poslu gube se vremenske i sve druge granice. Danas veoma dobro poznajem umetničku scenu, kao i istoriju umetnosti uopšte. Cile me je naučio da budem svoja i da pratim svoja osećanja.

Čuveni umetnik i njegova naslednica danas su jedno drugome velika inspiracija, pa tako rade u zajedničkom ateljeu.

- Danica i ja osluškujemo jedno drugo. Možda postoji neka nit koja spaja naše obostrano stvaranje, što proizlazi iz naših diskusija, kao i dok posmatramo obostrano stvaranje radova - tvrdi Cile.

Danica dodaje:

- Radimo u istom ateljeu i svakako da postoje sličnosti u mišljenju iako nam je vizuelni izraz drugačiji. Dok on slika, ja kolažiram. Uvek težim tome da unapređujem sebe i da mi izraz s vremenom postane zreliji i bogatiji, što sam i naučila od Cileta, koji iz dana u dan prevazilazi samog sebe kroz svoju umetnost. Tome težim i ja - zaključuje mlada umetnica, koja zajedno sa roditeljima radi na organizaciji izložbe "Prolaznici, Cile Beogradu", koja će sa dodatnim radovima biti predstavljena i publici u Parizu od 12. decembra do 27. januara 2017. u monumentalnom prostoru "Orangerie", bivšem dvorcu "Chateau" koji je adaptiran u galeriju.