Verica Rakočević: Veljko je u meni probudio avanturistkinju || Hello Magazin!

Mada je na prvi pogled sasvim obična žena, dizajnerka Verica Rakočević- Kuzmančević često je kroz život rušila predrasude, ne pristajući na ustaljena pravila.

Poslednja u nizu njenih nekonvencionalnih odluka bio je brak sa više od tri decenije mlađim kompozitorom Veljkom Kuzmančevićem, sa kojim je pronašla sreću u njihovoj porodičnoj kući na Avali. Zahvaljujući avanturizmu njenog supruga, poznata dama svakog dana uživa u iznenađenjima koje joj partner priređuje i priznaje da je Veljko probudio dete u njoj.

Nov način života doprineo je da naša kreatorka sa najdužim stažom promeni stil odevanja i elegantne odevne komade zameni ležernijim. Ali, kada je reč o njenom radu, ne pravi ustupke, prioritet su joj kvalitet krojeva i materijala, dok joj je nacionalna istorija večita inspiracija.

Nedavno ste u galeriji “Progres” imali reviju na kojoj je prikazana vaša nova kolekcija “VR Essential”, jesu li reakcije bile očekivane?

- U ovom poslu sam trideset tri godine i trudim se da iz sezone u sezonu napravim korak napred kako u kolekciji, tako i u načinu predstavljanja. Raduje me da i posle toliko decenija interesovanje klijenata i medija za moj rad još traje. To mi je najveća satisfakcija i potvrda da to što radim ima smisla.

Kako bi žene u trendu trebalo da izgledaju ovog proleća i leta?

- Kao što znate, nisam od onih dizajnera koji pošto-poto jure trend. Moj posao je baziran na tome da kolekcije koje radim prate karakter žena koje su moji klijenti. Na sreću, u velikom broju to su samosvesne, ostvarene dame u dobi od trideset i više godina. Njih ne interesuje trend nego kvalitet i sadržaj. Za sve druge u trendu i ove i sledeće sezone jeste - biti svoj.

Šta najčešće nosite poslednjih meseci?

- Uglavnom sam sportski obučena. Ne izlazim mnogo, osim kada moram, i tada se trudim da ono što nosim liči na mene. Farmerke, košulje, kožne jakne i boho haljine odevni su predmeti koji mi prijaju i u čemu se osećam slobodno. Nisam pristalica seksi oblačenja, a smatram da je tajnovitost najveći adut ženstvenosti.

Koje komade uvek imate u svom ormaru bez obzira na trendove?

- Farmerke, bele košulje, crne haljine koje nisu klasičnog nego nešto originalnijeg kroja, “Chanel” tašnu i “Marni” sandale.

Koliko utičete na stil odevanja vašeg supruga i da li on prihvata vaše sugestije?

- Veljko je toliko svoj da ne postoji način da ga ubedim da obuče nešto što mu se ne dopada. Njegovo “ludilo” koje nosi muzika koju pravi kreira i taj njegov čudni stil oblačenja. Sloboda koja dominira njegovim karakterom prisutna je i u oblačenju, tako da sam nekada blago šokirana kada vidim kako se spremio da izađe iz kuće.

Da li je novi način života, sa Veljkom na Avali, uticao na to da promenite i stil odevanja?

- Svakako da jeste. Priznaćete da bi bilo smešno da pored njega idem u štiklama, našminkana i u klasičnom kostimu. Osim toga, priroda vam na čudesan način menja karakter nabolje. Mi živimo drugačije od drugih ljudi i ne kaže se za džabe da svako uđe u naš život zarad neke životne lekcije. Veljko je ušao u moj da me oslobodi nametnutih pravila, a ja u njegov da ga naučim da je rad mnogo važniji od talenta. Najvažnije je to što sam pored njega shvatila da je jedini luksuz u životu biti slobodan, i da je to važnije od bilo kog materijalnog luksuza.

Da li vam je bitno da se Veljku dopada ono što nosite?

- Volela bih da sve žene ove planete osete kako je to kada vas neko voli sa svim manama, ogoljenu, bez potrebe da se prikažete u najboljem svetlu. I kada imam potrebu da se našminkam, da obučem nešto u čemu bih želela da budem lepša, njegova rečenica da sam i sa džakom na sebi njemu lepa, oslobađa me svakog napora oko toga šta ću da obučem.

Vaše kćerke, svaka na svoj način, imaju prepoznatljiv stil odevanja, koliko ste vi uticali na njih u tom smislu?

- Kćerke sam uvek učila da su higijena i lepo vaspitanje na prvom mestu. Obe su završile fakultete, a iako su rasle u istoj kući, svaka je, zahvaljujući slobodi koju sam im dala, gradila svoj stil života i oblačenja. Različite su kao sever i jug, i u tome i jeste lepota slobode koju su imale dok su odrastale.

Uskoro planirate da plasirate kolekciju inspirisanu „Vidovdanom“, koliko je taj praznik vama poseban imajući u vidu da vodite poreklo sa Kosova?

- U planu je kolekcija “Vidovdan”, koja bi trebalo da bude prikazana na interesantnoj lokaciji baš na taj dan. Rođena sam na Kosovu i osećam jaku pripadnost tom kraju. Trudila sam se, koliko je u mojoj moći, i da pomognem ljudima koji dole žive. Ova kolekcija bi trebalo da bude oda tom prostoru, mojim precima i ljudima koji su ostali tamo. Takođe, snažna poruka da idemo dalje sa nadom u bolje sutra.

Možete li da nam otkrijete nešto o toj kolekciji?

- Iskustvo me je naučilo da ne pričam mnogo o poslu dok njegova realizacija ne bude sigurna. Način na koji želim da bude prikazano to što radim i što jedino ima smisla sa takvom prezentacijom zahteva prilična sredstva, na čijem prikupljanju radim. Kada to bude izvesno, onda mogu da vam otkrijem i detalje kolekcije. Za sada jedino je sigurno da će biti dosta simbolike i nacionalnog obeležja sa detaljima sa Kosova. Veljko bi takođe bio uključen sa svojom muzikom i velikim orkestrom. Ovo je prilika za naš još jedan zajednički umetnički projekat.

Nedavno ste prvi put govorili o saobraćajnoj nesreći koju ste imali pre dve decenije, koliko je taj događaj promenio vaš život?

- Moj život je pun turbulencija. Lepo i ružno naizmenično se smenjivalo. Zahvaljujući baš tim jedinstvenim kosovskim genima nijedan ružan događaj me nije pomerio, svaki lep me je oplemenio i davao mi snagu da izdržim sledeći ružan.

S druge strane, uskoro se pripremate za avanturu na točkovima u novom luksuznom kamperu, kako ste došli na ideju da putujete tim prevoznim sredstvom?

- Veljko je uvek nepredvidiv. Ovoga puta nije bila u pitanju kupovina, samo je jednog dana došao i rekao: “Možemo li ovog puta da idemo na odmor bez luksuznog rizorta i na moj način?” Pošto sam pristala, već sledećeg dana iznajmio je na dve nedelje prekrasan “Adrijin” kamper sa kuhinjom, dnevnim boravkom, kupatilom i spavaćom sobom. Zanemela sam od lepote kada mi ga je pokazao. Pošto ima i veliki gepek ponećemo i motor koji oboje obožavamo. Već zamišljam buđenje na nekoj plaži na Krfu, jutarnje kafe i Veljka koji kuva kotlić sa ribom koju je upecao dok ja spavam. Znam da će to iskustvo biti lepše od svih luksuznih hotela u kojima sam boravila.

Kako će izgledati vaša ruta?

- Ove godine idemo do Ohrida, a onda obilazimo Krf. Sledeći put planiramo da obiđemo Crnu Goru, Italiju i Španija.

Veljko je poznat kao avanturista, prihvatate li rado njegove izazovne predloge?

- I ja sam avanturista samo do sada nije postojao niko da taj avanturizam probudi u meni. Uživam u njegovim nemogućim idejama. Za sada jedino nisam pristala da naučim da vozim motor i da spavam u šatoru. Sigurna sam da motor nikada neću voziti, a za šator ne garantujem.

Da li vas podmlađuje nov način života koji ste započeli stupanjem u brak sa Veljkom?

- Ja sam u duši dete, tako da je Veljko samo probudio to uspavano derište zarobljeno konvencijama. Ma kako apsurdno zvučalo, njegova zrelost kada je život u pitanju, sa jedne strane, i apsolutno “ludilo”, sa druge, u sjajnoj je simbiozi sa mojom naivnošću, tako da se ja, sa ovolikim brojem u ličnoj karti, osećam kao neko ko je našao svog zaštitnika, anđela čuvara. Valjda takav odnos i doprinosi tome da se ovolika razlika u godinama ne primećuje. Degutantni komentari na tu temu samo se vraćaju kao bumerang onima koji ovo nikada neće osetiti.

Uskoro ćete slaviti tri godine ljubavi, kako obično obeležavate taj dan?

- To radimo vrlo interesantno i taj intimni trenutak ne delimo ni sa kim jer bi se čarolija izgubila. Svakako nije obeležen skupim materijalnim poklonima, ne zato što ne možemo, nego zato što smo daleko iznad tih stvari.

Koliko se vaš život promenio od kada je Veljko počeo da radi u “Narodnom pozorištu”?

- Veljko je honorarno zaposlen u “Narodnom pozorištu”. Do sada je radio na više projekata, a najvažniji je bio muzika za moderan balet “Nikom nije stalo do Jozefa” sa Milicom Drndarević. Trenutno radi muziku za svoj koncert i nekoliko projekata u pozorištu. Oboje imamo profesionalne obaveze, tako da smo manje vremena zajedno, ali kada se vratimo kući, imamo više tema za razgovor.

Kako izgleda život dvoje umetnika, jeste li jedno drugome nepresušna inspiracija?

- Ovakav život sam oduvek sanjala i kao nagradu za sve dobro dobila. Trenuci dok ja crtam i stvaram modele, a on komponuje, dok u pauzama jedno drugom izlažemo ideje koje povezuju to što radimo, od neprocenljive su vrednosti. Njegova muzika me snažno inspiriše, a njegova ljubav i pripadanje su mi vetar u leđa, kao i ja njemu.

Postoji li nešto što biste menjali u svom životu ili ste došli u fazu kada vam je sve potaman?

- Što bi se reklo - ništa ja tu ne bih menjala.