Bojana i Nikola: Sretan par otvoreno o bebi, svadbi, crkvenom venčanju, životu u Srbiji

Baš kao što su pre godinu i po svoju vezu ozvaničili neobičnom veridbom, manekenka Bojana Barović i pevač Nikola Rokvić nisu se rukovodili konvencionalnim pravilima kada su 7. maja organizovali crkveno venčanje.

Dok je na dočeku 2015. godine učesnik šou-programa “Tvoje lice zvuči poznato” svoju partnerku zaprosio tokom nastupa ispred Doma Narodne skupštine pred nekoliko hiljada ljudi, ovog puta odlučili su se za intimniju varijantu.

Tako su samo u društvu kumova otputovali u manastir „Mileševa“ i zavetovali se na večnu ljubav pred Bogom, a građansko venčanje i veliko slavlje planiraju za narednu godinu. Pripreme za svadbeno veselje otpočeće tek pošto krajem leta postanu roditelji devojčice kojoj se oboje neizmerno raduju.

Koliko je saznanje da ćete poslati roditelji promenilo vaše planove o venčanju?

Bojana: Planirali smo da ove godine organizujemo veliku svadbu, ali pošto sam ostala u drugom stanju, veselje smo odložili za narednu godinu. Ipak, pre dolaska bebe na svet želeli smo da se venčamo u crkvi.

Parovi obično planiraju građansko venčanje pre dolaska bebe na svet, zbog čega ste se vi odlučili za crkveno?

Nikola: Bojana i ja mnogo vodimo računa o duhovnoj strani života i smatramo da je za dvoje ljudi koji se vole najbitnije da se duhovno spoje u jedno telo, jer sve u životu polazi od našeg unutrašnjeg, duhovnog stanja. Zato nam je bila želja da se prvo venčamo u crkvi, a svakako planiramo i građansko venčanje.

Zbog čega ste izabrali manastir „Mileševa“?

Bojana: Pre svega jer je to jedna od naših najvećih svetinja, a osim toga, kada smo bili na jednom krštenju, tamo smo upoznali oca Leontija i odmah smo poželeli da nas on venča. Međutim, do poslednjeg trenutka nismo znali da li ćemo uspeti da organizujemo venčanje u Srbiji ili ćemo se venčati u nekoj pravoslavnoj crkvi u Los Anđelesu.

Nikola: Odluku da se venčamo u Srbiji doneli smo samo dva dana ranije, pa nismo ni imali priliku da organizujemo smeštaj i sve ostalo za članove porodice, već smo otišli na put samo sa kumovima i bez imalo pompe zakleli se na večnu ljubav pred Bogom, kako hrišćanstvo i nalaže.

Kako je izgledala ceremonija?

Nikola: Za mene je to bila najveća lepota i doživljaj kakav do sada nisam osetio. To sjedinjavanje Bojane i mene pod krilima „belog anđela“ zaista je bilo neverovatno.

Ko su vam bili kumovi?

Bojana: Moj svedok bila je moja dobra prijateljica Marina iz Novog Sada, dok je Nikolin kum bio njegov drug Srđan, sa kojim se druži od detinjstva. Posle venčanja svi zajedno otišli smo na ručak na Zlatiboru, tačnije u mesto Ljubiš, i proveli predivan dan.

Nikola: Sutradan smo posetili i naše roditelje i podelili sa njima svu našu radost. Naše porodice su presrećne zbog svega što se dešava, a naročito što će uskoro dobiti unuku.

Kako su oni reagovali kada su saznali da ćete dobiti dete?

Bojana: Moji su bili presrećni baš zbog toga što će im ovo biti prvo unuče. Iako imam starijeg brata i sestru, oduvek smo znali da ću se ja prva ostvariti u ulozi majke. Međutim, “povukla sam nogu”, tako da je samo dva meseca kasnije i moja sestra ostala trudna.

Roditelji nam nikada nisu stvarali pritisak pitanjima o venčanju i potomstvu, ali tek kada sam im rekla da sam u blagoslovenom stanju, videla sam po njihovoj reakciji koliko su to želeli.

Nikola: Slavica i Marinko takođe su bili presrećni, pogotovo što je moj brat Marko krajem prošle godine dobio sina i znaju kolika je to radost. Međutim, najviše su se oduševili kada su saznali da će biti devojčica, jer su se u porodici Rokvić do sada rađala samo muška deca. Srećom, ja sam dobio “bingo”.
Bojana, samo dva dana posle venčanja otputovali ste u Ameriku.

Bojana: Imam sreću da se vrlo lepo osećam u trudnoći i da su me čak zaobišle jutarnje mučnine na početku trudnoće, tako da sve vreme uživam. Čak sam dobila mnogobrojne poslovne ponude i radila sam sve dok sam se dobro osećala. Sada me zastupa nova agencija, a kako svi veliki brendovi i robne kuće u Americi imaju programe za trudnice, angažovana sam za nekoliko značajnih poslova. Nikola će mi se ubrzo pridružiti, odmah po završetku šou-programa “Tvoje lice zvuči poznato”.

Nikola: Po završetku popularnog šou-programa idem kod Bojane u Los Anđeles i tamo ću ostati nekoliko meseci, osim što ću na desetak-petnaest dana doći u Srbiju u julu kako bih odradio nastupe koji su unapred zakazani. Planiram da uskoro objavim jednu ili dve nove pesme koje ću kratko promovisati ovde, a pošto su sada društvene mreže najvažnije, promociju ću nastaviti i iz Amerike.

Jeste li od početka znali da će se vaše dete roditi u Americi?

Nikola: Jesmo, Bojana tamo živi skoro deset godina i mislim da je pametno iskoristiti mogućnost da dete dobije dvojno državljanstvo. Osim toga, ona tamo ima zdravstveno osguranje, što je takođe važno za budućnost deteta.

Razmišljate li o načinu porođaja?

Bojana: Volela bih da se porodim prirodnim putem i to bez epidurala zbog čega idem na prenatalne časove kundalini joge i nadam se da ću uspeti da sve to izdržim. Mada, sada sam hrabra na rečima, a videćemo kako će biti kada bude trebalo da se pokažem na delu. Pošto je moja majka imala veoma lake porođaje, mog brata i sestru rodila je na dan rođenja mog oca i to tako što je posle slavlja otišla u bolnicu i porodila se oba puta za manje od dva sata. Verujem da sam “povukla” na nju. U svakom slučaju, želim da izbegnem carski rez, osim u slučaju da to ne bude neophodno.

Nikola: Ukoliko beba bude “povukla” na mene, koji sam imao četiri i po kilograma na rođenju, carski rez će biti neizbežan.

Danas, naročito u Americi, postoje različite opcije za porođaj, u bazenu ili kod kuće, hoćete li se odlučiti za neku od tih varijanti?

Bojana: Mislim da nećemo, i da ću se odlučiti za klasičan porođaj. Poslednjih meseci bila sam posvećena različitim testovima i pregledima karakterističnim za prvi deo trudnoće, a tek sada je došlo vreme da počnem intenzivno da razmišljam o načinu porođaja.

Trudnoću ste provodili i u Srbiji i u Americi, koliko se medicinska praksa razlikuje ovde i tamo?

Bojana: Neke stvari se poklapaju, a ponešto se i razlikuje. Međutim, različiti lekari imaju različita mišljenja, a ja sam se potrudila da nađem neki svoj način i da pratim šta mi odgovara. Tamo sam našla vrlo dobrog lekara koji će me poroditi, ali tamo se pacijenti smenjuju kao na pokretnoj traci i ginekolozi vam nisu baš posvećeni kao ovde, pa sam mnoge preglede uradila i u Srbiji. Što se tiče porođaja, uslovi u tamošnjim bolnicama su bolji, pa i tu postoji razlika.

Nikola: Kod nas svako ima ponekog prijatelja među lekarima, pa ide na preporuku kod doktora koji će mu biti posvećen, dok je kod njih za sve isto. Svaka praksa ima svoje prednosti i mane.

Hoćete li prisustvovati porođaju?

Nikola: Svakako, to smo znali od početka. Volim neobične stvari, a mislim da ne postoji ništa lepše od toga da prisustvuješ trenutku kada tvoje dete dolazi na svet.

Ko će vam cepati majicu, s obzirom na to da ćete biti u Americi kada postanete otac?

Nikola: Pocepaću je sam sebi. Šalu na stranu, imamo mnogo prijatelja u Los Anđelesu koji su iz Srbije, a slavlje svakako neće izostati. Najverovatnije će biti kod našeg velikog prijatelja Gage Antonijevića, koji je odličan kuvar, i kod koga stalno odlazimo i organizujemo druženja.

Hoćete li imati pomoć u prvim danima roditeljstva?

Bojana: U periodu mog porođaja kod nas će doći naše majke i sa nama će provesti mesec dana. Da nije tako, ne znam da li bih se usudila da nas dvoje sami prolazimo kroz prve nedelje roditeljstva, jer nemamo iskustvo. Verovatno bismo morali da potražimo pomoć sa strane.

Savetujete li se često sa Nikolinom snahom Sarom o trudnoći i porođaju, s obzirom da je ona nedavno postala majka?

Bojana: Svakako, htele ili ne, svaki naš razgovor svede se na priče o trudnoći i majčinstvu. Sara je pametna žena koja ume koncizno da objasni i ne zamara nebitnim stvarima, pa su mi njeni saveti dragoceni. Volim i sama da radim svoja istraživanja na internetu, a onda sve savete prenosim sestri koja je dva meseca posle mene ostala u drugom stanju.

Kada planirate da dođete sa bebom u Srbiju?

Nikola: Doći ćemo u Srbiju kad naša kćerka bude imala oko dva meseca, jer je to najraniji period kada će moći da podnese tako dugačak let.

Bojana: Zaključili smo da nam je mnogo bolje da prvih godinu dana deteta provedemo u Srbiji, jer ćemo imati pomoć naših porodica. Jeste da će nam u Americi u prvom periodu pomoći majke, ali one ne mogu da ostanu sa nama toliko, a i neprirodno je da živimo na taj način. Osim toga, ja u tom periodu neću imati posla, dok je Nikolin posao vezan za Srbiju, pa je besmisleno da budemo u Americi i čuvamo dete, a da niko od nas ne radi.

Muškarci koji dobiju dete često postaju nešto ambiciozniji, da li se u vama polako stvara takav osećaj?

Nikola: Svakako, sada planiram da objavim jednu ili dve nove pesme koje će takođe biti u pop-maniru, ali nešto drugačije od numera na mom poslednjem albumu jer volim da iznenađujem publiku. Želim da dam sve od sebe da svom detetu obezbedim što konforniji život, a pre svega kvalitetno obrazovanje, kada za to bude došlo vreme.

Imate li plan o tome gde će biti vaša stalna adresa?

Bojana: Za sada imamo jednogodišnji plan, što je za način na koji živimo nešto najdugoročnije što možemo da isplaniramo, a posle ćemo videti. Jedno je sigurno, više se nećemo odvajati i svuda ćemo biti zajedno.

Maštate li o velikoj porodici?

Nikola: Da, što se mene tiče, voleo bih da imam najmanje troje dece.

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +