Kolege se opraštaju od legende: Batino mesto trajno ostaje upražnjeno, jer on je nezamenljiv

Legenda našeg glumišta Velimir Bata Živojinović napustio nas je u nedelju uveče, ali kako je i sam izjavio pre nekoliko godina, on nikada neće umreti, samo će nas posmatrati sa nekog lepšeg mesta.

Duhovit, kakvog će ga svi pamtiti, izjavio je da veruje da će kada napusti ovaj svet otići na neko rajsko mesto, a mi verujemo da se sada tamo i nalazi.

- Isto će biti kao ovde, rajski! Samo ću da vas gledam šta radite. Ajde da maštamo ovako ako hoćeš. Jer ja nikada neću umreti -rekao je pre pet godina Bata. Nije laž! Nemoguće je da preko 300 filmova i uloga snimljenih od 1955. godine nestane. I posle Bate živeće Valter, i još mnogo, mnogo likova.

A nije krio da je rad na filmu bio njegov život:

- Meni je rad prešao u životnu naviku, ali pored snimanja imam i neke prateće obaveze, pre svega razgovor s vama novinarima, a onda i prisustvovanje raznim manifestacijama, proslava vojske, MUP-a, prosvete… I ništa ne odbijam. Zašto bih? Što da odbijem intervju, ovde u kafani, pa da onda opet dođem i da sedim ovde. Ovako, lepo pričamo… To sebi nisam nikada dopustio. Nikoga nisam odbio za intervju, ja izuzetno cenim svaku profesiju, pa i vašu - pričao je naš najpoznatiji glumac.

Planirao je da se sa svojom životnom saputnicom Lulom venča u crkvi, ali se to nije dogodilo, jer mu je planove pokvarila bolest.

- Sigurno će biti crkvenog venčanja. Treba samo čekati lepo vreme, nema smisla sada preko zime. Goste ne biram, nek dođe ko hoće. Kumove biram, kumovi će nam biti oni koje sam ja venčao, a i oni su mene - šalio se Valter, a pričao je i kako je jurio Lulu.

- Ušla je u moj život u njenim ranim godinama. Bili smo komšije, ja sam je pratio, viđao svaki dan. Pratio sam je kako raste, razvija se, formira, da bih jednog trenutka rekao: `E, sad te navike promeni, svoje ambicije promeni`, i to traje do danas. I trajaće, jer kao što sam rekao, ja neću umreti. Deca su išla sa mnom na snimanje u početku, bili smo svi non-stop zajedno. Kada su krenuli u školu, Lula je preuzela vaspitavanje, vođenje porodice, a tako je i dan-danas. Za nju su deca i sada mala - iskren je bio glumac, koji zbog svog posla često nije bio kod kuće. Dok se snimala "Neretva", bio je na terenu 18 meseci, piše alo.rs.

- Nije me bilo, ali ja se osećam kao gazda! Evo, ja ne znam koliko imam para, Lula zna. Pare ne nosim sa sobom, tako da ja nju ne koštam ništa! Ne nosim ih sa sobom, već sa predsobljem - nikada nije prestajao Bata da se šali, ali je više nego jasno koliko mu je Lula značila. Imao je puno partnerki tokom karijere koju mnoge njegove kolege mogu samo da sanjaju. Kako je pričao, sve ih je voleo i cenio.

- Sve su mi bile na srcu, ali se nikada nisam zaljubljivao u njih. Pokazao sam da je i to moguće. I one su to znale. Sve ih volim i cenim. Ne družim se s glumcima. Ja nemam prijatelje ni u privatnom životu. Jer imao sam loše iskustvo, vrlo loše, s najboljim prijateljima. Imam dvojicu prijatelja iz detinjstva - govorio je Bata, koji je objasnio kako je dobio ulogu čuvenog Valtera.

- Prethodno sam bio snimio neke filmove i Šiba Krvavac me je pozvao u Sarajevo. Nije tražio probno snimanje, dao mi je tekst i pitao hoću li da igram. Kasnije sam igrao u svim njegovim filmovima - rekao je Bata.

- Ima jedan grad u Kini, Boding, novi grad koji još nije završen. Tamo će biti kulturni centar `Valter`, spomenik Valteru, ja sam počasni građanin Bodinga, i idem tamo jer žele da dođem. I to je lepo. Ja bih uzeo to kinesko državljanstvo. Ali po njihovom zakonu ne možeš imati dvojno državljanstvo, a ovog našeg malog nikada se ne bih odrekao. I treća stvar zbog koje uskoro idem u Kinu jeste biznis, iako ja nisam za to. Sada je neko pomodarstvo da svi oni koji izvoze nešto u Kinu proizvod zovu Valter. Ja sam zaštitio Valtera, moju interpretaciju Valtera. Imam svoj logo i niko neće moći da nešto nazove Valter bez mog odobrenja - pričao je pre nekoliko godina glumac.

Živojinovićeve kolege i prijatelje pogodila je vest o odlasku najvećeg glumca eksjugoslovenskog prostora i s tugom se opraštaju od Bate.

- U šoku sam, ne znam šta da kažem. Svi smo smrtni, a on je bio veliki glumac kojeg ćemo dugo pamtiti. Ostavio je veliki trag, pogodila me je vest o njegovoj smrt, čovek sa kojim sam radila u najboljim godinama svog života je otišao. Učila sam od njega, bio je veliki. Nadam se da će nove generacije ići njegovim stopama i da će uspeti da postanu glumci kakav je on bio - rekla je Sekla Sablić.

Radoš Bajić kaže da je otišao najveći srpski filmski glumac.

- I baš kao u finalnim sekvencama filmova u kojima je briljirao, čovek koji je obeležio epohu srpskog i jugoslovenskog filma je otišao u večnost. Kao poslednji, u koloni velikana koji nas u poslednje vreme neumitno napuštaju. Njegovo mesto će trajno ostati upražnjeno – jer je on nezamenljiv. Kao mladi glumac učio sam od njega, sarađivali smo i družili se godinama. Poslednji projekat na kojem smo zajedno radili je film `Led`, moje ćerke Jelene, u kojem je Bata maestralno tumačio ulogu dede Životija – to je bila veličanstvena kreacija velikog umetnika. I čoveka. Neka mu je večna slava i hvala - rekao je Bajić.

Svetlana Bojković kaže da je sa Batom otišla jedna epoha:

- Bio je uvek raspoložen i pre svega veliki profesionalac. Njegovim odlaskom otišla je jedna epoha, njemu nema naslednika, ne vidim ga u perspektivi. Snimao je sa lakoćom i uvek je bio perfektan. Mnoge riskantne scene, gde bi glumci tražili kaskadere, Bata je snimao sam. Nikada nije dozvoljavao da neko drugi radi njegov posao i sve je radio sam bez zamene. Rizikovao je život i uvek je bio profesionalac.

Branislav Lečić smatra da je Bata vanserijska pojava našeg filma.

- Ova godina je veoma čudna, neka od najvećih glumačkih imena su nas napustila. Ime Bate Živojinovića je vezano za film i istoriju, ali 100 godina neće biti čoveka koji je uticao i koji je učinio za naše živote i za kinematografiju koliko je to Bata. On je jedna vanserijska pojava, priča o njegovom životu je priča o našoj državi i kinematografiji. Voleo bih kada bi domaći film bio sačuvan i negovan sa onolikom ljubavlju sa kojom je to Bata radio i sa kojom ga je negovao.

Glumac Mima Karadžić rado se priseća rada sa Živojinovićem:

- Bata je bio veliki glumac i kada je on radio projekat, to je mnogo značilo ekipi. Bio je duhovit čovek, uvek spreman za šalu. Jednostavno je znao šta da kaže u datom trenutku, a što je bilo užasno bitno za glumački posao. Drago mi je što sam poznavao takvog borca i što sam radio sa njim nekoliko filmova kao što su: `Tri karte za Holivud`, `Majstor i šampita`… Mislim da je Bata otišao ponosan, a i ponosni su svi oko njega koji su ga poznavali. Imao je jedan bogat i kompletan život.

I Gorica Popović priseća se lepih trenutaka saradnje sa velikim glumcem:

- Znao je da napravi šalu. Nije postojalo nešto što ne bi mogao da uradi, znao je da uđe u ledenu vodu i da glumi bez problema. Meni kao mladoj glumici u tom vremenu davao je mnogo saveta, upravo zbog toga je bio veliki čovek. Velika mi je čast što sam radila sa njim i teško mi je zbog gubitka, izgubili smo veličinu od čoveka.

Mira Banjac s tugom kazuje da će Batu pamtiti dok je živa:

- Zaista je umro veliki među najvećima. Izuzetan i neponovljiv u mnogo čemu, čestit čovek, veoma human i veoma radan. Kada god je dolazio na snimanja, uvek je unosio jedan pozitivan duh, bio je neverovatno šarmantan. Nikada se nije žalio, a ceo vek je radio sam bez dublera. Naravno da je poslednica ove bolesti i to što je pregazio toliko hladnih reka, snegova i brda, sve je to na kraju platio. Umro je od tuge, društvo mu je ostalo dužno. Sramota je to što nije mogao da vidi svoje dete, to je strašno. Bolest je završila svoj posao, a on je umro od tuge što nije video sina. Lula je žena koja je njemu samo produžila život - rekla je Mira, a mladi kolega Gordan Kičić dodaje:

- Bata je bio prava i istinska legenda. Imao sam tu čast i zadovoljstvo da radim sa njim, da se zezam sa njim, da učim od njega i pratim kako radi. To je veliki gubitak za našu kinematografiju, ali s druge strane, on je toliko toga ostavio iza sebe, da će to biti za generacije i generacije primer, da gledaju i uče, kao i da vide kakvog smo mi velikog glumca imali.

Glumica i pevačica Snežana Savić:

- Izražavam najdublje saučešće njegovoj supruzi Luli, koju poznajem, poštujem i izuzetno cenim, kao i celoj Batinoj porodici. Veoma mi je žao što je otišao najveći scenski glumac svih vremena, ali on zapravo nikada neće otići, jer je otišao u legendu.

Jelica Sretenović nije mogla da govori koliko joj je teško:

- On je moj komšija, moj Vračarac. Pamtiću ga po njegovom duhu i po velikom talentu, kao i po tome što nije odbijao uloge. Bio je pravi glumac, njegov odlazak je veliki gubitak za sve nas. Sećam se kad smo glumili u filmu `Majstorska radionica` kod Šotre trebalo je da mu nalupam šamare. Bojala sam se da ga ne udarim jako, a on je rekao: `Lupaj, samo napred!`. Bio je pravi laf. Saučešće njegovoj porodici, njegovoj supruzi Luli, koja je veliki borac. Borila se za njega kao lav da ga održi u životu što duže.

Andrija Milošević kaže da je otišao simbol jedne zemlje:

- Otišao je simbol jedne zemlje, jednog neba, jedne kulture, civilizacije, jedne sjajne prošlosti. Otišla je najveća zvezda jedine naše bajke. Počivaj u miru.

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +