Sin Bate Živojinovića otvorio dušu: Samo želim još jednom da zagrlim tatu || Hello Magazin!

Legendarni glumac Velimir Bata Živojinović (82) već izvesno vreme boravi u bolnici, usled pogoršanja zdravstvenog stanja. Njegov sin Miljko Živojinović (55) više od devet godina je daleko od porodice, budući da mu nije omogućen ulazak u Srbiju, i teško mu pada što u ovim trenucima ne može biti blizu svojih najmilijih i pružiti im podršku.

Miljkov poslednji susret sa ocem dogodio se u Parizu, gde i živi, pre više od pet godina, kada nije ni slutio da će se ovako odvijati situacija.

– Ko je mogao i da pomisli da će nam to biti poslednji susret? Bili smo veseli i raspoloženi, kao što je celog života bilo u našoj porodici kada se okupimo, i pored velike nepravde koja nas već čitavu deceniju pritiska. Bata je zaista jedinstven čovek u svakom pogledu, brižan otac i deda, nežan suprug, odgovoran domaćin. Porodica mu je uvek bila na prvom mestu. Kod njega je najlepše to što najvažnije stvari ne iskazuje rečima – izjavio je Miljko za magazin "Story".

– Takvo njegovo stanje je privremeno i siguran sam da će ubrzo i to prebroditi. U poslednje tri godine, krize su se dešavale nekoliko puta. Majka to najbolje zna, ona se s tim najdirektnije suočavala i svaki put ga spasavala… Otkako sam van Srbije, već devet i po godina, nije bilo dana da se nismo čuli, bar nakratko - priča naslednik legendarnog glumca i dodaje:

– Ponekad bi to bilo preko Skajpa, kada bi držao neizbežnu cigaretu dok se gledamo i pričamo, a uglavnom preko Vajbera i Vatsapa. Teško je razumeti tu količinu duha i optimizma koju on poseduje. On je čovek pobednik, dečje duše i čelične volje, koji nesebično isijava toplinu svuda oko sebe. Dovoljno je da samo čujete njegov glas i odmah steknete utisak da je sve u najboljem redu.

Živojinovićev sin žali što ne može da provede više vremena sa svojim ocem, jer ima još mnogo toga da mu kaže.

– Praktično, ceo jedan život proveli smo odvojeno i to u najvažnijim, najzrelijim godinama. Za puno toga smo ostali uskraćeni, za mnoge slave, zajedničke proslave rođendana i sve one mirne trenutke kada otac i sin uživaju jedan u drugom. Porodični album je ostao prazan i propušteni su mnogi važni momenti. To niko i nikada ne može da nam vrati. Znate, telefonom ne možete jedan drugome da kažete ono što biste želeli. Jednostavno, to je drugačiji i nekako usiljeniji način razgovora. Ono što se nadam da ću mu ipak reći, čuvam u sebi kaonajveće blago – ispričao je Miljko Živojinović.

Miljku i danas u glavi odjekuju neke očeve reči, a kada bi mu se ovog trenutka ispunila jedna želja, bilo bi to – očevo ozdravljenje.

– Dok smo nedavno razgovarali o ovoj porodičnoj golgoti kroz koju prolazimo, rekao mi je u svom stilu: `Oni koji su hteli da nam pomognu nisu mogli, a oni koji su mogli da nam pomognu nisu hteli`. Mi smo verujući ljudi. Svakodnevno se, pre svega, molimo za zdravlje i mir, kao i da otac što pre ozdravi – navodi Miljko.

Jasno je da Miljkova majka Lula Živojinović prolazi kroz teško razdoblje i da je njoj zapravo najteže dok je Bati najveća podrška, čega je i njihov sin svestan. Ipak, zna kako bi utešio majku da je pored nje.

– Upravo onako kako to moja sestra Jelena čini. Bez mnogo priče i konkretnim postupcima. Njoj je neophodna pomoć, kako u emotivnom tako i u fizičkom smislu, da se izbori s očevim narušenim zdravljem. Iako je žena lav, nije ni ona od kamena – zaključuje Miljko Živojinović.