Suzana Petričević: Predivno je biti baka || Hello Magazin!

Uvek nasmejana, glumica Suzana Petričević svojoj okolini šalje pozitivne vibracije, i u njenom društvu teško je biti neraspoložen. Scena je mesto gde do punog izražaja dolazi njena neobuzdana energija koju maestralno kanališe u zavisnosti od role koju tumači.

Poseban elan i motiv pruža joj uloga bake, u kojoj se nedavno ostvarila po drugi put. Njena kćerka Dorotea posle sina Matije na svet je donela i kćerku Manju, čemu se Suzana silno obradovala.

Kada joj profesionalni angažmani dozvole, svaki slobodan trenutak koristi da uživa sa svojim najmilijima, a šetnja i igra sa unukom Matijom u Tašmajdanskom parku savršen je način da regeneriše snagu za nove izazove. U razgovoru za magazin “Hello!” ponosna baka otkriva koliko je srećna što ima unuke.

- Stiglo proleće i Tašmajdan je naš. Matiju ljuljam na onom istom mestu na kome sam i njegovu mamu pre samo dvadeset jednu godinu. Zamislite kako je to proletelo. Njena soba je u mom stanu još uvek dečja soba, samo što sada Barbike čekaju Manju, moju unuku koja ima tek dvadeset dana. Brzo će to - kroz osmeh počinje razgovor glumica, koja opisuje kako se oseća pošto je po drugi put postala baka.

- To je sreća kojoj nema kraja. Ja, eto, postadoh baka na kvadrat. Posle Matije, stigla je i Manja. Srećna sam i ponosna na svoju ćerku, koja je odlučila da se uda dok je još na fakultetu, kao i zet, i da tako mlada, u današnje vreme kada svi znamo kako se žene teško odlučuju na taj korak, najviše zbog materijalne sigurnosti, rodi dvoje dece. Njih dvoje su se odlučili za ljubav, prvu ljubav, i ja im želim svu sreću ovog sveta. Na kraju, pesnik je rekao: “Prva ljubav zaborava nema”. To je to - nadahnuto govori Suzana, koja se u potpunosti prepustila uživanju sa unucima.

- Bez obzira što sam glumica ili, zvanično, dramski umetnik privatno spadam u obične, vredne, pitome srpske žene. To podrazumeva sve one lepe, tradicionalne osobine koje nas krase, od očuvanja porodice do uređenja svog doma. Naravno i one u kojima mi, majke sa ovih prostora, umemo i da preteramo, a to je briga za svoju decu koja za nas ostaju deca ceo život. A tek kada dođu unuci, poludimo u najpozitivnijem smislu reči.

Iako je njena kćerka u ranim dvadesetim, Suzana kaže da se njena jedinica odlično snalazi u ulozi majke, a njen i studentski status njenog izabranika primorao je starije članove porodice da se više nego ikada angažuju u svojim poslovima.

- S obzirom na situaciju, bake i deke rade punom parom, sa najlepšim motivom koji se može zamisliti - da se nađemo našoj deci dok ne stanu na svoje noge. Dorotea je oduvek bila dovoljno vredna i pametna da se uspešno izbori sa školom, gimnazijom, fakultetom i obavezama. Ne sumnjam da će iz ove situacije izaći kao pobednik, mlada žena sa dvoje dece i mužem koga voli. Nek su samo živi i zdravi - iskrena je ponosna baka, koja je zarad kćerke i unuka sopstvene želje stavila u drugi plan, čemu doprinosi i više nego gust poslovni raspored.

- Igram u toliko predstava da mi često nedostaje vremena za sebe. Predstava ,,Plastika” po tekstu Stevana Koprivice spada u najtraženije predstave od premijere do danas. U Beogradu je igramo u ”Akademiji 28”. Igram je sa zadovoljstvom, jer sam je i režirala, tako da je ,,sve po mom,” čak me i podela čini zadovoljnom, jer igram sa Nelom Mihajlović, koleginicom i snajom. Spojile smo profesionalno i privatno i porodica je ponovo moj pokretač. Ali to sam vam ja - kaže Suzana, koja će osim beogradske, obradovati publiku širom Srbije.

Uprkos fizičkom naporu, stalnoj članici “Narodnog pozorišta” u Beogradu ne silazi osmeh sa lica, kojim lako zarazi sve oko sebe. Za kraj razgovora, šarmantna sagovornica otkriva kako izgleda njen savršen dan.

- Moj savršen dan je svaki u kome nađem vreme da se poigram sa unucima. I samo ću to da radim. Roditelji neka ih vaspitavaju, a ja ću da se trudim da ih razmazim. S obzirom da imaju po dvadeset dve godine, ovako kako je, to vam dođe kao da deca vaspitavaju decu. Smejem se kad na to pomislim. I bez obzira koliko brinem, presrećna sam što je sve baš tako.