Ana Dabović: Pronašla sam srodnu dušu || Hello Magazin!

Jedna od najboljih domaćih košarkašica Ana Dabović, osim po odličnoj igri u reprezetaciji, osvojila je simpatije javnosti i svojom pozitivnom energijom i širokim osmehom po kome je prepoznatljiva.

Odrastajući uz oca, koji je košarkaški trener, i uz starije sestre Jelicu i Milicu i brata Milana, koji su svi igrali košarku, kao najmlađi član osvedočene sportske porodice i sama je krenula njihovim stopama.

Veliki sportski uspesi nisu izostali već na početku karijere, a pošto je promenila nekoliko klubova širom Evrope, od prošle godine postala je deo američkog „WNBA“ tima “Los Anđeles Sparks”, čije će boje braniti i naredne sezone.

- Gledajući starije sestre i brata, još od najmlađih dana zavolela sam košarku, pa se često u porodici šale da sam ja prvo naučila da driblam loptu, pa tek onda da hodam. Već sa pet godina počela sam da treniram i jako sam zahvalna što su me stariji ukućani usmerili ka sportu, jer je košarka nešto što zaista najviše volim i u čemu istinski uživam. Poslednjih nekoliko sezona imam sreću da u reprezentaciji igram sa sestrom Milicom, što mi mnogo znači jer znam da uvek pored sebe imam nekog najbližeg na koga mogu da se oslonim, a nas dve smo se kroz zajednički angažman i zbližile pošto smo prethodno često bile razdvojene zbog poslovnih obaveza. S druge strane, naša najstarija sestra Jelica je na mene imala najviše uticaja u vreme početaka. Dok sam bila jako mlada, ona me je bodrila pri svakom padu, svejedno da li se radilo o sportu ili privatnim problemima - kaže Ana kroz široki osmeh i otkriva da već krajem meseca putuje u Ameriku, gde će nastaviti karijeru.

- Prošle godine sam dva i po meseca provela u Los Anđelesu i bila sam oduševljena uslovima, tako da planiram da već krajem ovog meseca produžim ugovor sa klubom. Klima i život u tom gradu mi prijaju, a osim toga reč je o najboljoj ženskoj košarci na svetu, pa sam tamo prvi put doživela da igram pred nekoliko desetina hiljada ljudi. Međutim, košarka se u Americi igra samo od maja do septembra, tako da sve igračice ostatak sezone provode u Evropi, pa sam i ja nedavno potpisala ugovor za „Spartak“ iz Moskve, gde ću otići po završetku sezone u Sjedinjenim Američkim Državama. To je klub za koji sam već igrala i za koji me vežu najlepše uspomene, pa verujem da ću i ovog puta poneti samo najlepša iskustva.

Iako je trenutno na vrhuncu karijere i punim plućima uživa u sportu kojim se bavi, šarmantna crnka priznaje da polako razmišlja o braku i zasnivanju porodice, pa je spremna i za pauzu u karijeri radi sreće koju bi joj pružilo ostvarenje privatnih snova.

Poznata košarkašica krajem prošle godine obnovila je vezu sa bivšim gradonačelnikom Beograda Draganom Đilasom, sa kojim je i fotografisana u zajedničkoj šetnji.

- Razmišljam o zasnivanju porodice i braku. Volela bih da se udam pre završetka profesionalne karijere i spremna sam da napravim pauzu ukoliko bih odlučila da postanem majka. Ali, videćemo šta će doneti život. Kao dete koje je odraslo u velikoj porodici i sama želim da imam takvu porodicu i bila bih najsrećnija kada bih imala petoro dece. Naš brat Milan je pre godinu i po dobio sina Vuka, a uskoro će dobiti i kćerku, pa se polako učim poslovima oko dece i verujem da ću ubrzo i sama biti spremna za taj korak - iskrena je Ana koja priznaje da joj zbog posla nije bilo uvek lako da bude srećna u ljubavi:

- Pronašla sam srodnu dušu, ali kada ste profesionalni sportista veoma je teško da imate vezu koja će lepo da funkcioniše. Nama je potrebna pažnja i neko ko će da nas prati, međutim, to je nemoguće kada i osoba koja je pored vas ima svoju karijeru. Zato je potrebno ogromno razumevanje i mnogo strpljenja, međutim, kada se dvoje ljudi nađe, onda je sve lakše i za sve može da se nađe kompromis. Ne spadam u žene koje stalno moraju da imaju partnera, smatram da je bolje biti sam nego u vezi sa lošim partnerom.

Kroz karijeru profesionalnog sportiste, lepa košarkašica naučila je da je motivacija najvažnija za uspeh u bilo kojoj oblasti života, pa kroz nekoliko godina sebe vidi kao motivacionog govornika koji će podsticati ljude da ostvaruju svoje snove.

- Pre nekoliko godina naučila sam da smo za sve što nam se dešava u životu sami krivi i to mi je pomoglo da mirno prolazim kroz mnoge izazove koji mi se dešavaju. Zato više ne tražim krivce u drugima, već se trudim da iz svake svoje greške naučim nešto novo i da je ne ponovim. Na tom putu najviše su mi pomogle knjige Robina Šarme, čuvenog motivacionog govornika koga sam imala priliku da slušam pre dve godine u Zagrebu. Volela bih da posle profesionalne sportske karijere i sama postanem motivacioni govornik i da podstičem ljude da ostvaruju svoje snove. S druge strane, ako budem odlučila da ostanem u sportu, želim da znanje koje sam stekla u Americi prenesem ovde, jer mnogo toga nedostaje evropskoj košarci, naročito u organizacionom smislu. Ima mnogo planova, a iako u narednih sedam ili osam godina ne planiram da prestanem sa aktivnom igrom već razmišljam o tome šta ću dalje jer ne bih volela da mi se desi da igram košarku do četrdesete samo zato što ne znam šta da radim po završetku karijere - zaključuje Dabovićeva.