Nataša Pavlović: Volela bih da dobijem još jedno dete || Hello Magazin!

Svakodnevni životni izazovi naučili su voditeljku Natašu Pavlović da postane praktična žena, a svoja iskustva odlučila je da prenese na gledaoce njene prve autorske emisije.

Šarmantna četrdesetogodišnjakinja najveći podršku za svoj novi projekat na televiziji “Prva” dobila je od supruga, televizijskog producenta Predraga Pavlovića, sa kojim ima petogodišnjeg sina Olega.

Mada porodicu uvek stavlja ispred posla, Nataša priznaje da su njeni najbliži u poslednje vreme često bili zapostavljeni zbog snimanja emisija “Praktična žena”, pa je sada u potrazi za pravim rešenjem u postizanju ravnoteže između poslovnog i privatnog.

Je l' vaša autorska emisija “Praktična žena” proizašla iz vaše svakodnevne praktičnosti?

- Praktična strana mene proizašla je iz godina i iskustva. Dvadesete sam provela u manekenstvu, tako da sam tu stekla razna modna i iskustva u vezi sa ulepšavanjem. U tridesetima sam se udala i rodila dete, postala sam domaćica koja kuva, ali nisam želela da zapostavim svoju žensku stranu. Praktičnost se nametnula kao jedino pravo rešenje, jer sve je u balansu.

Da li je ovo format u kome se u potpunosti osećate kao "svoj na svome"?

- U potpunosti se osećam kao svoja na svome, sasvim ste u pravu. Samim tim, ne pretvaram se dok vodim emisiju, što se ispostavilo kao jedan od važnijih razloga dobrog prijema kod publike. Najčešće čujem slične pozitivne komentare, koji me veoma me raduju, jer sam dugo, čak nekoliko godina, razmišljala o ovakvoj emisiji.

Jeste li očekivali odličan rejting već na početku ili su vas pomalo iznenadili?

- Prezadovoljna sam reakcijama. Tokom stvaranja emisije nisam razmišljala o rejtingu već o publici i drugim ženama. Nema kiča i neukusa, a imam prilično izražen stav protiv predimenzioniranih trendova kada je reč o izgledu žena. Presrećna sam što vidim da devojke i žene pod uticajem naše emisije počinju da brišu izraženo nacrtane obrve, usne, iskvarcani ten i da se vraćaju svojoj individualnosti i lepoti koju imaju. Srećna sam i što nas pitaju za savete i šalju svoje predloge i ideje, što se osećaju kao da je naša scena i njihova kuća.

Vaš suprug je televizijski producent, koliko vam je njegovo mišljenje bitno i razgovarate li često o poslu kod kuće?

- U ovom slučaju najdragoceniji su mi bili njegovo poverenje i podrška. Radio je mnogo različitih emisija i ima ogromno iskustvo, ali nikada nije radio emisiju ove vrste i rekao mi je da se ne razume u te naše ženske teme, ali da mi veruje. Da je bolje da probam, čak i ako pogrešim. To mi je mnogo značilo, jer sam bila sama u procesu razvoja ideje.

Da li se bolje snalazite u kuhinji ili ispred ogledala?

- Nekada sam se mnogo bolje snalazila ispred ogledala, dok me kuhinja nije viđala ni u prolazu, a onda su se vremena promenila i postadoh ne tako loša kuvarica. Ogledalce sada pitam ko pravi najbolji ručak, umesto ko je najlepši. Šalu na stranu, istina je da je ogledalo precenjeno. Lepše smo ako smo ispred njega umereno.

Koliko je novi posao promenio vašu svakodnevicu?

- Mnogo toga se promenilo jer više nemam slobodno vreme. Nadam se da ću uskoro uspeti da uspostavim nešto uravnoteženiji ritam. Porodica je malo trpela, ali ne želim da to bude trajno stanje, tako da upravo smišljam praktičan način da to i ostvarim.

Da li je danas teško biti uspešna poslovna i porodična žena?

- Ako gledamo u procentima, pola-pola je teško ostvarivo, možda i nepotrebno. Svako u sebi nosi rešenje, samo ga treba pročačkati. Znam mladu ženu koja je doktor matematike, radi na nekoliko poslova tokom dana, a slobodno vreme provodi sa decom. Ne stiže da kuva i sprema, pa ima pomoć za to. Uspela je da se organizuje i srećna je. Druga žena više voli da mesi kolače i pravi pite, dok na posao ide tek da bi malo izašla iz kuće i promenila sredinu, da bi se doterala, i ona je, takođe, srećna. Najgore je kada radite ono što ne volite, živite s pogrešnim partnerom i nemate prave ljude oko sebe. Onda je teško biti i porodična i poslovna žena.

Imate li rituale sa suprugom koje ne biste menjali ni za šta na svetu?

- Da, kad ne radimo, lenčarimo za “sve pare”, a ako nam je dete kod moje mame, ceo dan smo u krevetu, jedemo picu i gledamo dobre filmove.

Ko u vašim bračnim razmiricama prvi popušta?

- Kako kad, zavisi ko je više kriv, taj prvi i popusti. Moj muž zna da sam mnogo ljuta kad sa njim počnem da pričam na ijekavici, jer tada valjda nemam samokontrolu. Doduše, to mi se dešava i kada sam izraženo srećna.

Da li vas je bračni život promenio?

- Nije me promenio, samo mi je dodao spokoj i punoću življenja. Osećam se kao da sam stigla u pravu luku.

Jeste li romantični u ljubavi?

- Jesam romantična, ali ne očekujem cveće svaki dan.

Šta vam je najvažnije u vaspitavanju sina?

- Da mu ulijemo hrabrost da bude ono što mu je Bog dao. Da razume i sebe i druge, da ima volju da voli život, da ga naučimo kako da bude srećan, da se ne rukovodi strahovima i korišću, ali da bude dovoljno mudar i vispren da razaznaje stvari kako bi opstao u ovom društvu kakvo je danas, ne samo kod nas već i u ostalim materijalno opterećenim zemljama. Vaspitavanje je ubedljivo najteži zadatak.

Uočavate li kod njega više svojih ili suprugovih osobina?

- Ima podjednako od oboje. Ipak, najdraže mi je kada vidim neke samo njegove osobine.

Da li biste voleli da se još jednom osvarite u ulozi majke?

- Svakako da bih volela.

Kako najradije provodite vreme sa Olegom?

- Gledamo predstave, čitamo knjige, idemo u bioskop, mnogo trčimo i čekamo lepše vreme da idemo na karting. Igramo se „šuge“, skačemo po livadama, pravimo piknik, često okupi pola vrtića u našoj kući.

Čemu vas Oleg uči?

- Radosti i životu u trenutku. Naučila sam da stanem kada vidim zanimljiv kamen i da je bolje zakasniti na trening nego zakasniti u vremenu provedenom u uživanju i ljubavi. Prestala sam da ga vučem za ruku uz ono obavezno: “Ajde, ajde”.

Da li ste zbog bračnog zapostavili društveni život?

- Drugarice nikada i ni u kom životnom periodu nisam zapostavila. One velikim delom čine moju ličnost i drago mi je što su takve da mi je čast što sam njihov odraz. Sve što želimo i činimo sebi, želimo i činimo jedne drugoj. One su među prvima po uspešnosti u mom životu.

Postoji li tokom dana vreme koje posvećujete samo sebi?

- Nema određenog dela dana, ali kad god uhvatim tih pet minuta, hvatam knjigu brzinom svetlosti.

Da li se nešto promenilo u vašem životu od kada ste proslavili četrdeseti rođendan?

- Posle dobrog i dugotrajnog noćnog provoda, više mi ne pada na pamet da izađem i sledeće večeri. Mada se to promenilo i pre četrdesete. Sve drugo je prilično isto. Za sada još ne kukam da me bole leđa.