Alen Stevanović: Dunja mi je nadoknadila sve što nisam imao tokom odrastanja || Hello Magazin!

Nakon teškog odrastanja bez roditeljske ljubavi, fudbaler Partizana Alen Stevanović pronašao je sreću kraj supruge Dunje koja mu je uz kćerku Nevu pružila osećaj sigurnosti kome je oduvek težio.

Dvadesetpetogodišnji sportista i njegova četiri godina starija životna saputnica upoznali su se preko zajedničkih prijatelja i već nakon nekoliko sedmica shvatili su da su stvoreni jedno za drugo, pa su se veoma brzo odlučili za zajednički život, brak i potomstvo. A kako priznaju, nijednog trenutka se nisu pokajali zbog toga.

- U trenutku kada smo se upoznali Alen je živeo u Torinu i nakon prvog susreta nastavili smo da se čujemo telefonom, a kada je posle nešto više od mesec dana došao ponovo u Srbiju, zbog obaveza sa reprezentacijom, počeli smo i da se zabavljamo. Odmah smo se jako zaljubili tako da nismo previše razmišljali već smo počeli sa planovima o zajedničkom životu, jer nismo želeli da se razdvajamo. Iako sam mislila da će moj život ići u potpuno drugom smeru pošto je to bio period kada sam završila studije ekonomije, a potom i master, i želela sam da počnem da radim, sve se promenilo kada sam srela Alena - počinje priču Dunja dok njen suprug dodaje:

- Tokom prvih mesec dana kada smo bili razdvojeni, non stop smo se čuli i svi u klubu su primetili da sam “odlepio” za njom. Osvojila me je svojom toplinom i blagom naravi, tako smo vrlo brzo odlučili da se preseli kod mene u Italiju, a nakon manje od tri meseca našeg zabavljanja iznenada sam odlučio i da je zaprosim. Samo sam jednog dana prošao pored jedne zlatare u Torinu i nešto u meni se prelomilo. Shvatio sam da želim da ona bude majka moje dece, ušao sam unutra i kupio prsten. Kada sam stigao u stan i zaprosio je, bila je u šoku, ali je pristala da se uda za mene. Ubrzo je usledilo i venčanje, a i njena trudnoća.

Osim što je za kratko vreme osvojio srce svoje supruge, uspešni fudbaler je brzo stekao i poverenje njenih roditelja koji su ga prihvatili kao svog sina i sa kojima od prvog susreta ima odličan odnos.

- Kada smo odlučili da se preselim kod njega u Italiju, morao je najpre da se upozna sa mojim roditeljima i da ih pita za dozvolu. Oni su bili u šoku kada sam im rekla svoje planove, jer svi znamo kakve predrasude postoje o fudbalerima, međutim, on se odlično snašao pri prvom susretu iako je imao samo dvadeset i jednu godinu - priča Dunja, a Alen dodaje:

- Imao sam teško detinjstvo, oca nikada nisam upoznao, dok sam majku viđao jednom ili dva puta godišnje. Rođen sam u Cirihu, a već kao tromesečnu bebu odveli su me kod babe i ujaka u Bečmen, i oni su se brinuli o meni. Dali su mi svu ljubav ovog sveta i večno sam im zahvalan na tome, ali nisu mogli da mi nadoknade roditeljsku pažnju. Upravo zbog te teške situacija, bio sam dete koje je stalno bilo na ulici i šutiralo loptu. Kod kuće sam se osećao usamljeno i zato mi je najlepše bilo dok igram fudbal. Srećom, Dunja mi je nadoknadila sve što nisam imao tokom odrastanja i sada imam podršku i sigurnost koja mi je falila čitavog života.

Kako su za kratko vreme prepoznali da su stvoreni jedno za drugo, Dunja i Alen su već tokom prvih meseci zajedničkog života odlučili da postanu roditelji, a rođenje kćerke Neve, koja sada ima dve godine i četiri meseca, još više ih je zbližili, ali i uozbiljilo.

- Kada smo odlučili da imamo dete, nismo bili ni svesni šta to znači. Jednostavno bili smo mnogo zaljubljeni jedno u drugoga sa željom da nam se sve lepe stvari odmah dese. Slučaj je hteo da smo tokom moje trudnoće morali da se preselimo iz Torina u Palermo, gde je naša devojčica i rođena, a kasnije smo živeli i u Bariju i Speciji. Bio je to teži deo života, jer selidbe tokom trudnoće i sa malom bebom nimalo nisu lake, ali kada se ljudi vole i međusobno podržavaju onda se sve to nekako izgura. Naravno, postoje usponi i padovi i dani kada ste nervozni, ali imam sreću da je moj suprug sve vreme bio uz mene, a i pored napornih treninga koje svakodnevno ima, nije propustio ni jednu Nevinu neprospavanu noć i sve vreme je bio uz mene - iskrena je atraktivna brineta, a njen suprug nastavlja:

- Naša kćerka je veoma nestašna i puna energije tako da prvih godinu dana gotovo nijednu noć nije prespavala i često je plakala. Sećam se da smo tada živeli u kući i da je bilo perioda kada sam sa njom u rukama trčao stepenicama gore-dole ne bi li je smirio. U jednom perioda spavao samo po dva sata dnevno i kada pogledam sa ove distance ne znam kako sam uopšte imao snage za treninge. Sada je situacija mnogo bolja, ali je Neva i dalje vrlo živahno dete kome moja supruga sve popušta, dok sam ja autoritet koga mora da sluša - priča Alen, a njegova životna saputnica nam otkriva da uskoro planiraju još jedno dete.

- Želimo da Neva uskoro dobije brata ili sestru i nadamo se da ću već ove godine ostati u drugom stanju.

Posle mnogo selidbi širom Italije, pre skoro osam meseci Stevanović je potpisao trogodišnji ugovor sa “Partizanom”, tako da se sa porodicom vratio u Beograd, a posle perioda prilagođavanja navikli su se na ponovni život u Srbiji.

- Iako život u rodnom gradu ima svojih prednosti jer mi je ovde porodica koja mi pomaže u svemu, kao i prijatelji, trebalo nam je vremena da se naviknemo. Tamo smo vodili jedan uredan život, gde je svaki dan bio isplaniran u skladu sa Alenovim obavezama, dok nas je ovde sačekalo društvo što sa sobom nosi i izlaske i jedan drugačiji tempo. Trebalo je vremena da se naviknemo, ali je sada došlo sve na svoje - objašnjava atraktivna dvadesetsedmogodišnkjakinja.

Alen nam je otkrio svoje poslovne ambicije, kao i kakvo iskustvo nosi iz saradnje sa čuvenim trenerom Žozeom Murinjom.

- Imao sam veliku sreću da sam već sa devetnaest godina išao sa “Interom” i Žozeom u Abu Dabi na pripremen, a nakon toga sam debitovao i u “Seriji A”. Trenirao sam sa njim četiri meseca i mogu da kažem da je on čovek ispred svog vremena koji poseduje neverovatnu inteligenciju i harizmu. Ipak, sve moje ambicije su trenutno vezane za “Partizan”, jer mi je pružio odličnu priliku u trenutku kada mi je istekao ugovor sa “Torinom”, i imam potrebu da mu se odužim - zaključuje Stevanović.