Zoran Kesić: Porodica je neuporedivo uzbudljivija od momačkog života || Hello Magazin!

Emisija “24 minuta sa Zoranom Kesićem” ponovo je zauzela mesto u programskoj šemi televizije “B92”, pa su gledaoci proteklog vikenda konačno dobili nedeljnu dozu duhovitih opaski, otrežnjujuće satire na temu očiglednih nebuloza srpske svakodnevice.

Više od dve decenije novinarske karijere poznatog voditelja naučile su strpljenju, a tromesečno odsustvo sa malih ekrana iskoristio je da zajedno sa kolegama iz “Njuz neta” neemitovani sadržaj publici saopštava uživo, na tribinama i priredbama, koje je organizovao širom zemlje.

Uz tvrdnju da ga popularnost nije promenila, tridesetdevetogodišnji televizijski autor priznaje da je to učinilo roditeljstvo, ističiću da je porodica najbolje što je od života dobio.

Iako je nesuđeni fudbalski as, Kesić je pouzdan igrač svog porodičnog tima, u kojem na životnom terenu uspešno manevriše sa suprugom Ivanom, sa kojom je pre dve godine ekipu uvećao novim članom - sinom Aleksom.

Predan suprug i posvećen otac razgovor za “Hello!” počinje najaktuelnijom temom, povratkom “otpisane” emisije i nastavkom borbe za pravo glasa javne kritike u medijima.

Jeste li u nekom trenutku pomislili da je emisiji “24 minuta” “odzvonilo”?

- Nisam. Ovoj emisiji još dugo neće odzvoniti. Uvek ćemo naći način da dođemo do naših gledalaca. I svakako da niko osim nas koji stvaramo ovu emisiju ne može da odluči o njenom ''odzvonavanju''. Ili, što kaže mudri kineski narod, ''Kad odzvoni u pirinčanom polju, pređi u drugo pirinčano polje''.

Doživljavate li sebe ponekad kao medijskog hazardera?

- Naprotiv. Čini mi se da smo moja ekipa i ja ziheraši. Znajući da će naši gledaoci najbolje reagovati kada obrađujemo tabu teme i tabu ličnosti, mi svesno igramo na tu kartu. Emisija ovog tipa ne bi ni imala smisla ukoliko bi bila ''soft porn'' varijanta. Ako bismo igrali na sigurno i bavili se bezopasnim temama, ko bi pa gledao našu emisiju. Dakle, ''24 minuta'' mora da bude oštra i, u duhovitoj oblandi, direktna emisija. Meke ili blaže varijante neće biti.

Prethodna tri meseca bili ste van studija. Čime ste “održavali formu”?

- Moj tim i ja formu smo održavali putujući po Srbiji i praveći tribine i priredbe. Bili smo u Šapcu, Trsteniku, Beloj Crkvi, Smederevskoj Palanci, Novom Kneževcu, Čačku... Uskoro idemo i u Niš i u Pančevo, a sigurno to neće biti kraj naše turneje. Pošto tri meseca bez emisije znači i tri meseca bez plate, potrudili smo se da od ovih putovanja nešto i zaradimo. Nije loše. Prepune sale, nasmejani ljudi, fotkanje sa nama posle priredbi, obavezna večera u kafani nakon događaja, to su baš lepa poslovna putovanja.

Svojevremeno ste bili predsednik "Fajront republike". Možete li sebe da zamislite kao aktivnog člana političke scene u Srbiji? Imate li političkih ambicija?

- Nemam političkih ambicija, imam samo televizijskih ambicija, i zabavljačkih. Pa i na ovim našim ekskurzijama po Srbiji često držim “političke govore''. Ali to su zafrkantski, smešni govori. Naš slogan je ''Duvaj, Srbijo''. Ko bi uopšte glasao za stranku takvog blesavog slogana? Mislim da bi mi bilo dosadno kada bih morao da budem ozbiljan. A moja dosada tačno bi se videla na mom licu i odbila potencijalne simpatizere i birače.

Šta biste prvo pitali premijera da sedne u vašu vruću stolicu u studiju?

- S obzirom na naš stav o ne dovođenju političara, ovo bi bio jedini mogući početak intervjua u “24 minuta”: “Da li vam nedostaje premijerska funkcija i kako ćete organizovati vreme sada kada se više ne bavite politikom?”

Ima li političara u Srbiji koje poštujete?

- Ima. Sve poštujem. Legitimna je svačija težnja za uspehom, moći, položajem, vlašću i što dužim ostankom na vlasti. Legitimna je i promena mišljenja i retorike. Kao što je legitimno i pravo svih nas koji se bavimo satirom i kritikom da raskrinkavamo i ismevamo laž, glupost, demagogiju, patetiku, foliranje, i sve ono što nam se učini štetnim po građane. Poštujem pravo političara da im se nimalo ne dopadaju naše šale. I zahtevam od njih da nam omoguće da ih kritikujemo još više i jače.

Koje televizijske sadržaje vi najradije gledate?

- Volim da gledam vesti i prenose fudbala, košarke, tenisa... Na televiziji odavno već ne gledam filmove i serije. Kada uopšte imam vremena za to, skinem sa interneta šta me zanima, pa gledam i uživam.

Da li je satira vaše glavno oruđe i za “okršaje” u privatnom životu?

- Nije. Imam bejzbol palicu. Šalim se, nemam. Oduvek sam voleo da se šalim, lupetam, budem u centru pažnje. Ne mislim da mi je to glavno oruđe, prosto sam takav kakav sam. I naravno, nisam uvek ni raspoložen za zezanje. Ali srećna je okolnost što sam uopšte u prilici da od talenta za humor, satiru, nazovite to kako hoćete, već dugo živim i zarađujem. E, to se zove spojiti lepo i korisno. U mom slučaju smešno i korisno.

Koliko vam prija popularnost i šta je najbolje što vam je ona donela?

- Mnogo. Recimo kad dođemo u neki restoran, konobari nas sa posebnom simpatijom i posvećenošću usluže, a neretko donesu turu pića ili nešto slatko, rekavši ''kuća časti''. Onda ja glasno odgovorim ''Ooooo, živela kuća'' ili tako nešto, tako da dobar deo gostiju restorana može da me čuje. Moju ženu malo nervira kada tako privlačim pažnju i pravim spektakl, ali šta da joj radim. Jedan čovek iz Užica što pravi balone, nije hteo da nam naplati balone ''24 minuta'' jer kaže, veliki je fan emisije i poštovalac mog rada. Možda sad iz ovoga ispada da popularnost služi samo da nešto dobiješ džabe i ko to pomisli nije daleko od istine.

Popularnost i uspeh stavljaju na test karakter. Jeste li bili u situaciji da padnete na nekom od “pitanja”?

- Obično se misli na situaciju u kojoj se, nekada ljubazna, spontana i draga osoba, sticanjem slave i uspeha transformiše u osionog, uobraženog, sujetnog skota. Meni se ta transformacija, srećom, nije dogodila. Oduvek sam bio osioni, uobraženi, sujetni skot.

Supruga je deo vašeg porodičnog, ali i poslovnog tima. Jeste li u međuvremenu naučili da vežete kravatu ili će vam i dalje biti neophodna njena pomoć?

- Kada je moja žena nedavno bila na poslovnom putu, a ja se spremao za nastup u Čačku, bio sam primoran da na “Jutjubu” gledam uputstvo za brzo i lako vezivanje kravate. I naravno, nisam uspeo da je vežem. Onda mi je, u trenutku moje nepažnje, sin oteo kravatu i sakrio je u teglu. Eto, kad žene nema, sinovi kravate u teglu sakrivaju.

Kako usklađujete poslovne i roditeljske obaveze?

- I kad imamo emisiju ja sam posvećen i brižan roditelj. Kada bi svi roditelji bili ovakvi kao što smo moja žena i ja, ne bi nam deca rasla u barabe nego u fine mlade ljude. Odličan otac - takav sam. Vrlo dobar, ako pitate moju ženu, kad je dobro raspoložena. Nedovoljan, kad je loše volje.

Mnogim damama je privlačan vaš smisao za humor i vaša pojava. Da li dobijate "nepristojne ponude" i kako reagujete na njih?

- Drago mi je ako se dopadam mnogim damama i ovom prilikom ih srdačno pozdravljam. Ipak, u mom životu ima mesta samo za jednu damu. Kada je reč o ''nepristojnim ponudama'', dame verovatno znaju moj stav o tome, tako da mi još nijedna nije ponudila da se učlanim u stranku.

Koji je najveći kompromis koji ste napravili u životu?

- Odustao sam od obećavajuće karijere prosečnog fudbalera nižih beogradskih liga, kako bih se posvetio čarima novinarskog života. U jednom trenutku sam paralelno trenirao fudbal i radio na televiziji. A novinarstvo i sport idu zajedno, baš kao i šest piva posle uspešnog snimanja i šest krugova trčanja oko fudbalskog terena.

Da li je porodica vaše utočište od svega negativnog?

- Jeste. Moja žena Ika, sin Andrej, moji roditelji Ljiljana i Milan i njeni Svetlana i Radomir, zatim moja bratanica Iva, ženina sestričina Petra i bratanac Vuk, potom moj brat Igor i snaha Vesna, kao i suprugina sestra Ana i zet Zoran, brat Ivan i snaha Aleksandra, utočište su nam od svega negativnog. Pogotovu tokom i odmah nakon bogatog porodičnog ručka.

Koliki ste emotivac i kako podnosite životne poraze?

- Ogroman emotivac, ekplozivnog temperamenta koji se lako ljuti, ali brzo ga i prođe.
Teško podnosim poraz i neuspeh, i uglavnom za svaki fijasko, bilo privatni bilo poslovni, krivim druge. Retko kad sam kriv za bilo šta, ali pošto sam emotivac, svejedno mi je teško, iako nisam kriv. Naravno, kada posle poraza dođe pobeda, to mi je dvostruki razlog za slavlje. Veoma volim da slavim. Najčešće u društvu prijatelja u kafani uz hranu, piće, pesmu i šalu. I kafetin posle slavlja, a pre spavanja.

Jeste li zadovoljni sobom kao suprugom i ocem?

- Ja sam vrlo zadovoljan, ali moja supruga jednom mesečno nije. Ali to traje samo dan, dva, pa je posle opet zadovoljna sa mnom kao suprugom i ocem. Neobično, ali mnogi moji prijatelji poverili su mi se da su i njihove supruge jednom mesečno nezadovoljne njihovim “muževskim” i očinskim performansama. Sigurna kuća na par ''onih dana'' za nas muževe i očeve, to bi bilo pun pogodak da se napravi. Naziv tog projekta mogao bi da bude ''Dok ne prođe''. Značilo bi nam.

Koliko vas je porodični život promenio?

- Promenio me je nabolje. Porodica utiče pozitivno na razvoj muškarca. Tačnije od klinca pravi čoveka i postavlja pred njega nove, mnogo bitnije i čini mi se, jedine zapravo važne prioritete. Ukoliko je još porodica takva, a moja jeste, da taj čovek može istovremeno da sačuva najbolje od onog klinca u sebi, to je prava stvar. Zalažem se za porodicu. Kada to kaže čovek sa uzbudljivim i živopisnim momačkim stažom iza sebe, treba mu verovati na reč. Porodica je neuporedivo uzbudljivija.

Da li biste poštovali odluku vaše sina ukoliko bi želeo da postane političar?

- Pokušao bih prvo da mu objasnim da to nije prirodno i da se ugleda na ostale njegove drugare koji biraju normalne poslove. Odveo bih ga kod psihologa da čujemo stručno mišljenje. Možda je to samo prolazna mladalačka faza, eksperimentisanje, bubice koje smo svi imali. Ali ako bi se pokazalo da je to zaista u njegovoj prirodi i da to svim bićem želi, poštovao bih njegovu odluku da posatane političar. Uostalom, to od pre koju godinu i zvanično više nije bolest.

Priželjkujete li da uz frazu "tatin sin" uskoro izgovarate i onu "tatina princeza"?

- Priželjkujem, ali retko se dešava, možda samo jednom u istoriji, da samo priželjikivanje dovede do tog radosnog događaja. Ali evo, čim se supruga i ja budemo usaglasili oko tog projekta, obavestićemo vaše čitaoce. Red je da oni to prvi saznaju.

Zbog čega je sjajno biti Zoran Kesić?

- Upravo gledam dva razloga. Oba su još uvek u pidžamama.