Važna poruka glumca Miloša Đuričića: Recite nekom da ga volite i da je dobar pre nego što umre

Smrt. Deo života svakako. U stvari jedini konačni, definitivni i konstantni "deo" života. Kraj, ende, nema više. OK. Takva su pravila igre, to svi znamo. Ali zašto je potrebno da neko umre da bismo se sećali svega onoga lepog i dobrog što je taj neko ostavio iza sebe? Većina ljudi živi na putu od tanatofilije do tanatofobije. To se pogotovo može videti po selima Timočke krajine.

Možda zvuči bizarno, ali zašto većina ljudi koji su to zaslužili, ne vide svoje komemoracije? Doduše, na komemoraciji Bati Stojkoviću je jedan čovek šapnuo onom do sebe na uvo: "Bata da je živ, ne bi znao o kome pričaju". Naravno, uvek ima preterivanja. "O pokojniku sve najlepše".

Budite face, prevalite preko svojih sujetnih usta i recite nekome da je dobar, da je uspešan, da vam se sviđa, da je lep (deliti komplimente nije muvanje ili flert, aman). Kolege, recite nekom našem kolegi kako vam se mnogo svidela njegova/njena uloga.

Recite svom stolaru kako ste oduševljeni nameštajem koji vam je napravio. Recite. Nemojte čekati da neko umre. Tada mu to zaista više ništa ne znači. Kako reče Carl Sagan: "We’re made of star stuff. We are a way for the cosmos to know itself." Ali dok smo ovde, na ovoj planeti. Recite! Izgovorite! Ne čekajte da neko umre. RECITE!

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +