Dragan Jovanović: Posebna je radost biti sa ćerkom na sceni || Hello Magazin!

Predstava "Šaka" Martina Makdone (režija Marko Sopić), na sceni Zvezdara teatra okupiće sutra mladu autorsku ekipu i u njoj Dragana Jovanovića - prvi put u komadu poznatog irskog pisca, ali i sa ćerkom Anđelom na sceni.

- Postoji malo te posebne radosti, što imamo priliku da kao kći i otac igramo na sceni. Inače, ponašam se prema njoj kao prema svim drugim kolegama - kaže za "Novosti" Dragan Jovanović.

- U glumi je najvažnija posvećenost, mislim da je to najbolji savet koji sam joj dao. Nažalost, danas se posvećenost sve više gubi i ono što bi trebalo da bude umetnost prerasta u posao. A bez stalnog istraživanja i rada na sebi, nema ni kreacije.

Popularni umetnik posle duže pauze ponovo je samo u ulozi glumca, jer je publika navikla da uživa u njegovim atorskim radovima poput predstava "Dobrodošli u Srbiju" i "Smešna strana istorije" (i muzike), bendu "Kugarsi" i "Džiberi". U matičnom teatru, JDP, trenutno na repertoaru nema njegovih predstava, ali ćemo ga ubuduće gledati u "Šaci" Zvezdara teatra.

- Zanimljiv mi je Makdonin crni humor, koji je u SAD došao sa braćom Koen i Tarantinom. Nama je, svakako blizak, sa svojim pomerenim smislom - kaže na početku razgovora Dragan Jovanović.

- Inače, siže priče je veoma čudan i mračan. Ovaj lik je u mladosti izgubio šaku, ide okolo i pokušava da je pronađe. Momak i devojka preko oglasa saznali su da je traži i hteli bi da ga prevare. Tu je i recepcionar hotela na društveno korisnom radu.

Jovanović ističe da je u ovom komadu pisac otvorio mnogo tema i problema. Rasizam, pre svega:

- Ali i pohlepu nekog polusveta koja ih pretvara u zle ljudi, spremne na sve, pa i da nekome odseku šaku da bi je drugom prodali. U bolesnom društvu ljudi ne prezaju ni od čega kao bi stigli do para. Radnja komada odvija se u Americi, a mi smo je smestili u staru Jugoslaviju, krajem osamdesetih godina.

Ipak, vreme "radi" za Makdoninu priču. U savremenom svetu sve se ubrzava i umnožava, a posebno apetiti za bogaćenje:

- Stvari su postavljene tako da ljudi postaju robovi novca, deo procesa u kome se od čoveka stvara mašina koja treba da zarađuje, da troši i, ako može, u međuvremenu živi.

- Reč je o globalnoj pojavi koja je objedinila sve religije i podredila jednoj - religiji novca. Danas ljudi najviše veruju tom bogu... Pre deset godina napisao sam `Dobrodošli u Srbiju` i do danas nisam promenio ni reč! Mislio sam da će predstava biti otvorena za promene, ali je sve ostalo isto. `Mašina` besprekorno funkcioniše, ljudi su hipnotisani i ne znaju šta im se dešava. Jedini problem vide u tome što nemaju dovoljno novca. Nažalost, živimo u svetu u kojem se narodima oduzima sloboda i to sa opravdanjem da ne znaju šta je i da im to treba objasniti! Laž, licemerje i interes stoje iza svega. tačnije, potreba da se nečiji posedi i `latifundije` još više prošire.

U podeli su i Rade Ćosić (ovu dramu preveo sa engleskog) i Nenad Heraković. Scenograf i kostimograf je Ilija Višnjić, a autori muzike Novak Ašković i Milan Vranešević.