Mirka Vasiljević: Spremna sam da žrtvujem posao zbog ljubavi prema Vujadinu || Hello Magazin!

Glumica Mirka Vasiljević je ljubav prema modi i lepim stvarima nasledila od majke i tetke, i njeno jutro počinje sređivanjem za dan koji sledi, a mnogobrojne obaveze koje ima nikada je nisu sprečile da povede računa o svom izgledu.

Majka troje dece, petogodišnjeg Andreja, trogodišnje Andrijane i jednogodišnjeg Mihajla, trudi se da na svoje mališane prenese navike koje je stekla u porodici.

Posle nedavnog prvog izvođenja nove predstave “Voli me do kraja”, atraktivna glumica sprema se da krajem aprila, posle godinu dana razdvojenosti, otputuje sa decom kod emotivnog partnera, fudbalera Vujadina Savića u Moldaviju. U iskrenom razgovoru za naš magazin, Mirka nam je priznala da su joj emocije važnije od karijere i da je spremna da se odrekne posla zbog ljubavi.

Koliko vodite računa o svom izgledu?

- Smatram da svaka osoba nezavisno od toga koliko ima godina i čime se bavi treba da vodi računa o svom izgledu, a tu pre svega mislim na ličnu higijenu. Kada smo čisti, odmah izgledamo svežije i lepše. Još ako čovek na vreme počne da se neguje, u poznijim godinama će sigurno biti zadovoljniji svojim izgledom jer koža sve pamti. Meni je vrlo važno kako izgledam, malo zbog toga što sam takva po prirodi, a malo i zbog okruženja u kome sam odrasla. Na moj izgled i stil odevanja najviše su uticale majka i tetka, koje su uvek bile žene sa lepom frizurom, urednim noktima i obučene u skladu sa svojim godinama i prilikom. Posmatrajući njih, još kao devojčica volela sam da imam lepe stvari, interesovala sam se za šminku i imala potrebu da budem zadovoljna svojim odrazom u ogledalu. I danas je tako, bez obzira na to što imam troje dece i dosta posla, ne dozvoljavam sebi da se zapustim ni fizički, ni duhovno. Volim da budem zadovoljna sobom, jer ću samo tako biti ispunjena i srećna, a samim tim to utiče i na moju decu i ostale ljude iz okruženja. Budući da u poslednje vreme mnogo vremena provodim u pozorištu, a svi znamo da je to prljav posao, jer osim što je scena puna prašine, često ostajemo da radimo i do kasnih noćnih sati kada smo svi na izmaku snage. Međutim, ja se i tada trudim da izgledam lepo. Često se kolege, kada ostanemo do kasno na probama, šale na moj račun i pitaju me da li je moguće da sam i u takvim situacijama sređena, dok oni sa kojima prvi put radim obično komentarišu da su mislili da sam doterana samo na javnim događajima i da im je neverovatno da u svakoj prilici vodim računa o svom izgledu. Ali, to sam jednostavno ja. Svakog jutra, čim ustanem iz kreveta, volim da se doteram jer se tako lepše osećam. To ne znači da ću preko dana nositi štikle, već samo da se trudim da što bolje izgledam u odnosu na priliku.

Da li je jutro vreme koje odvajate za sebe i svoj izgled?

- Ujutru obavezno izdvojim vreme za sebe, ali kada sam u prilici, bavim se sobom i tokom dana. Međutim, pošto se često desi da moje obaveze počinju kada odvezem decu u vrtić i traju čitavog dana potrudim se da izaberem odevnu kombinaciju koja će biti prikladna i za obavljanje dnevnih obaveza, ali i za eventualni odlazak na piće uveče sa drugaricama. Naravno, pod uslovom da uspem da ugrabim vreme za to. Zato i kada kupujem garderobu, vodim računa da to budu praktične stvari.

Volite li šoping?

- Svaka osoba voli da počasti sebe novim stvarima, osim možda malog broja ljudi koje moda nimalo ne interesuje. Naravno, volim kupovinu i obično kada sebi priuštim nešto novo prvih dana sklapam odevne kombinacije tako da tu stvar mogu što češće da nosim i uživam u tome.

Kupujete li često više garderobe nego što vam je potrebno?

- Ne spadam u žene koje kupuju samo da bi kupovale. Još kada sam bila mlađa, kupovala sam samo komade koje znam da ću iznositi i za koje je prikladan odnos cene i kvaliteta, zbog čega sam često dobijala pohvale od mame. To ima i svoju lošu stranu jer kod mene šoping traje duže, pošto dugo razmišljam pre nego što kupim neku stvar, ali zato svaki komad lepo iznosim.

Čitate li nekada komentare u medijima o svom stilu odevanja?

- Nikada se nisam trudila da zadovoljim ukus medija, odnosno ljudi koji javno komentarišu moj način odevanja, svejedno da li me hvale ili kritikuju. Najvažnije mi je da ja budem zadovoljna onim što nosim. Takođe, ne pratim modu po svaku cenu jer smatram da nije svaki stil za svakog. U to sam imala priliku da se uverim kroz kostime za razne uloge, a najdrastičniji primer bio je u predstavi “Hot lajn”, u kojoj sam bila veoma oskudno odevena. Sećam se koliko mi je trebalo vremena da se naviknem na taj kostim, tako da me ne sprečava u glumačkim zadacima, jer je bio potpuno drugačiji od svega što bih ja privatno ikada obukla. Na tom primeru sam možda i najbolje iskusila kako je biti u garderobi u kojoj se ne osećaš prijatno i uverila se koliko je bitno da budemo odeveni u skladu sa našom ličnošću, jer nam to daje sigurnost kada komuniciramo i predstavljamo se drugim ljudima. Spoljašnjost može i te kako da utiče na našu unutrašnjost, baš kao što i ono što nosimo iznutra utiče na naš izgled spolja.

Posle premijere predstave “Hot lajn” vaš atraktivan izgled bio je tema mnogih komentara, čemu dugujete vitku liniju?

- Smatram da je hormonalni status žene od presudnog značaja za izgled njenog tela. U to sam imala priliku da se uverim kroz svoje životno iskustvo, koje nije veliko, ali sam prošla kroz period kada sam od devojčurka postala devojka. Imala sam tri trudnoće, a sada imam dvadeset pet godina i moje telo je zapravo tek sada završilo sa formiranjem. Pošto je moj hormonalni status sada u redu, lako mogu da postignem željenu kilažu ukoliko se disciplinovano hranim i malo povedem računa o namirnicama koje konzumiram. Nisam osoba koja je rob zdrave ishrane, i često sebi dozvolim da pojedem nešto nezdravo ili da količinski pojedem više nego što je potrebno, ali u načelu vodim računa da imam izbalansiranu ishranu.

Kada ste imali probleme sa hormonima?

- Svaka žena prolazi kroz tri životne faze i od presudnog je značaja da prihvati sebe u svakoj od njih. Prva je pubertet, kada iz devojčice prelazi u devojku, druga faza su trudnoća i rađanje dece, kada se telo takođe menja i neke žene nikada ne uspevaju da povrate staru liniju, a treće doba, za koji trenutno imam primer kod kuće, jeste period menopauze. Kao devojčica bila sam prilično mršava i vižljaste građe, dok sam u pubertetu počela da se gojim jer su mi hormoni divljali. Možda to ne bih ni primetila, ali sam već tada bila javna ličnost i stalno sam u novinama čitala članke o sebi i svojoj kilaži. U tom periodu posećivala sam i nutricioniste i homeopate i svi su mi rekli da je potrebno vreme za postizanje hormonalnog balansa. Naravno, moguća su i brza rešenja, ali ona dovode i do jo-jo efekta. Trudnoće su mi mnogo pomogle da prirodnim putem rešim svoj hormonalni status i zato sada lako održavam vitku liniju. Smatram da bi svaka žena koja ima probleme sa viškom kilograma trebalo da proveri svoj hormonalni status, jer ako ima probleme sa hormonima, može da jede samo salatu, pije vodu i da svakodnevno vežba, ali neće postići fit formu.

Da li vam je važno da se vaša deca hrane zdravo?

- Vodim računa o njihovoj ishrani, ali u granicama normale. Ne spadam u roditelje koji smatraju da bi njihova deca trebalo da jedu samo organsku hranu i koji naručuju zdrave namirnice iz inostranstva. Mislim da je važnije da se hrane namirnicama sa našeg podneblja, jer smatram da smo genetski predodređeni da jedemo ono što su jeli i naši preci. Jesu zdravi i mango i suši, ali naša ishrana ne bi trebalo da se bazira na njima. Deci dajem istu hranu koju i ja jedem i rano sam počela da im uvodim namirnice koje koristimo u svakodnevnoj ishrani.

Kuvate li svakog dana?

- Nisam od onih žena koje stalno razmišljaju o tome šta ćemo jesti, ali sam već sa devetnaest počela da živim sa Vujadinom u inostranstvu i već tada sam počela da kuvam. Vaspitavana sam tako da mi je bilo normalno da bi kao žena trebalo da spremim obrok za svoju porodicu, a nisam se plašila da probam različite vrste jela. Spremala sam po svom osećaju, a ne tako što su mi mama ili neko iz porodice diktirali recepte preko „Skajpa“, i brzo sam se izveštila. Danas, kada sam u Srbiji, obično kuva neko drugi od ukućana, mada ni meni nije strano da pripremim obrok za porodicu, a kada smo kod Vujadina, pripremam doručak, ručak i večeru za sve nas.

Da li je zahtevno pripremati obroke za sportistu?

- Ne, Vujadin jede isto što i mi, jedino što može neuporedivo više da pojede i najveći je izazov pripremiti veliku količinu hrane. Da bi sportista bio poletan na terenu, potrebni su mu vitamini iz povrća i proteini iz mesa, a to su namirnice koje svako ko želi da se hrani zdravo jede. S druge strane, pred svaku utakmicu ili kada je u pripremnom periodu, on se hrani u klubu, gde ima nutricionistu koji mu određuju šta će, koliko i u koje vreme da pojede.

Spremate li se da uskoro otputujete kod Vujadina?

- Planiramo odlazak krajem aprila, jer pre toga nije moguće zbog mog posla. To je period kada je već lepo vreme i kada pozorišta slabije rade, jer ne želim da uskratim svoju ekipu za igranje predstava kada smo već napravili jednu lepu priču koja funkcioniše dobro već dve godine. S druge strane, to je vreme kada je Vujadinu kraj sezone, on će biti u treningu, što je i za njega olakšavajuća okolnost jer, kada je u pripremnom periodu i ne zna gde se nalazi od posla, a dođe kući gde ga nas četvoro čekamo, svako sa svojim zahtevima, nimalo nije lako. Ostaćemo kod njega oko mesec dana, a potom, kada mu se završi sezona, bićemo zajedno i tokom njegove pauze. Ovo će biti prvi put kada ćemo sve petoro živeti zajedno, jer smo poslednji put zajedno živeli pre Mihajlovog rođenja. To će biti odlična proba da vidimo da li možemo da funkcionišemo i u odnosu na to ćemo se od septembra organizovati. Ukoliko odlučimo da od jeseni živimo zajedno, mene će čekati veoma zahtevna organizacija vremena, jer ću zbog posla morati često da dolazim ovde.

Da li je brak na daljinu veliki izazov?

- Ja ne znam za drugačiji brak, jer smo od početka razdvojeni. Ne bih mogla da se stavim u poziciju žene koja ne radi i po ceo dan može da bude sa suprugom kada to nikada nisam imala. Ne razmišljam o toj temi, već se trudim da rešavam svakodnevne situacije i izazove. Naravno da ne bih mogla da se pomirim sa činjenicom da do kraja života budemo razdvojeni, ali, srećom, Vujadinova karijera ima rok trajanja i on će moći da se bavi fudbalom do neke trideset pete godine. Nas u narednom periodu očekuju veoma bitne odluke, jer Andrej uskoro polazi u školu, tako da tada više neće biti prilike da budemo malo ovde, a malo sa Vujadinom, već ćemo morati da se stacioniramo na jednom mestu. Još ne znamo da li ćemo ga ovde upisati u školu ili će to biti u zemlji u kojoj Vujadin u tom trenutku bude igrao. Ako odlučimo da živimo zajedno, ja ću morati da odlučim šta ću sa svojim poslom, jer se vodim mišlju da su emocije ipak najvažnije, ali, s druge strane, ne želim ni da ugasim karijeru.

Hoće li vam biti teško ako budete morali da se odreknete karijere zbog porodice?

- Mislim da su emocije, ljubav i poštovanje koje Vujadin i ja imamo važniji od bilo koje karijere, jer je to jedino trajno, a sve drugo prolazi. Za sada sam našla model da funkcionišem na oba “fronta”, a videćemo kako će biti u budućnosti. Kada bude došlo vreme za odluku, moraću da prelomim. Naravno, Vujadin ne može da se odrekne svoje karijere, jer zahvaljujući njegovom poslu mi se u najvećoj meri izdržavamo i zbog toga svoje obaveze prilagođavam njegovim.

Pada li deci teško česta razdvojenost od tate?

- Sada već više od godinu dana nismo zajedno i po njihovim komentarima i opaskama primećujem da im mnogo nedostaje. Zbog toga jedva čekam da ponovo budemo na okupu jer su mi važne potrebe dece.

Ko je od njih troje najviše “mali Vujadin”, a ko “mala Mirka”?

- Oni su miks nas dvoje, svako na svoj način. Još su mali i tek se formiraju, tako da još ne mogu da dam odgovor na ovo pitanje.