Marko Janketić: Odrastajući sa roditeljima glumcima naučio sam da razumem umetnost || Hello Magazin!

Talentovani mladi glumac Marko Janketić tumači jednu od glavnih uloga u novom filmu Olega Novkovića "Otadžbina", koji će domaću premijeru imao 3. marta u okviru programa ovogodišnjeg Festa. Sin proslavljenih dramskih umetnika Miše Janketića i Svjetlane Knežević deo je glumačke ekipe koja je oživela scenario Milene Marković, koji se bavi posledicama nemilosrdnog rata devedesetih i životom izbeglih i neprihvaćenih, što je dve decenije kasnije ponovo postala goruća tema današnjice.

Za magazin "Hello!" tridesettrogodišnji dramski umetnik osvrnuo se na saradnju sa rediteljem koji mu je pružio prvu filmsku priliku u karijeri, saradnju sa Nebojšom Glogovcem, ali i odrastanje u umetničkoj porodici, koje mu je, uz brojne izazove, otvorilo i mnoge mogućnosti.

Koliko je za jednog glumca značajno da prvo prikazivanje filma u Srbiji doživi na Festu?

- Prvi Fest održan je 1971. pod sloganom "Hrabri novi svet". Četrdeset pet godina kasnije vidim novi svet, ali ne i hrabriji. Fest je nekada bio festival u koji se mnogo više ulagalo i koji je bio više cenjen i u svetu i kod nas. I pored toga, za mene je značajno što film u kome sam učestvovao ima domaću premijeru, baš pred publikom ovog festivala, jer je to publika posebnog profila.

Da li ste prisustvovali svetskoj premijeri u Varšavi i kako je publika reagovala na film?

- Nažalost, nisam bio na varšavskoj premijeri.

Na kojim festivalima će se film još prikazivati?

- Verovatno na većini domaćih filmskih festivala, ali ja za sada nemam nikakve informacije o tome.

Šta vas je najviše inspirisalo u liku koji tumačite?

- Način na koji Milena Marković piše i odnosi koje uspostavlja između protagonista u svojim dramama više su nego inspirativni za svakog glumca. Ona najčešće piše o običnim, malim ljudima, koji se ne pitaju baš mnogo o svojoj sudbini i životu. Lik koji tumačim u filmu misli da sve drži pod kontrolom, jer je starosedelac među došljacima, ali ispostavi se da nije baš sve tako.

Kakvo iskustvo nosite iz saradnje sa rediteljem Olegom Novkovićem?

- Oleg je reditelj čije filmove i način rada izuzetno cenim. Prvu značajnu ulogu na filmu odigrao sam upravo u njegovom filmu "Beli, beli svet". Ta uloga mi je omogućila da se kao glumac predstavim nekim drugim rediteljima, koji su me kasnije zvali da igram i u njihovim filmovima. Radeći i družeći se sa Olegom, mnogo sam naučio o filmu i stvaranju uloge na filmu, na čemu sam mu neizmerno zahvalan.

Nebojša Glogovac je mnogim mlađim glumcima uzoran kolega. Kako je izgledala vaša saradnja i šta ste od njega naučili?

- Za glumca je vrlo zahvalno da radi sa dobrim glumcima i kroz proces i saradnju sa njima uči, napreduje i širi svoj glumački dijapazon. To učenje kod dobrih glumaca traje dok su živi. Nebojša je jedan od najboljih glumaca svoje generacije i saradnja sa njim mi je vrlo značila.

Odrasli ste u umetničkoj porodici. Koliko je to olakšavajuće za nekoga ko se opredeli za umetnički poziv?

- Sigurno da jeste. Odrastanje u umetničkoj porodici omogućilo mi je pre svega da se upoznam sa različitim umetničkim žanrovima, da steknem naviku da odlazim u bioskop, pozorište, na izložbe i koncerte, a onda da zavolim i počnem da razumem umetnost. Da bi se bavio nekom umetnošću, moraš prvo da je osetiš i razumeš. Stvaranje pozorišne predstave ili filma, i mogućnost da u tome učestvuješ i izraziš svoje mišljenje i osećanja za mene je jedna od najvećih radosti u životu.