Marko Grujić, nova zvezda Liverpula: Emotivac sam i brzo se vežem, samo još nisam upoznao devojku koja me je osvojila || Hello Magazin!

U finišu prošle godine u medijima je odjeknula vest o višemilionskom transferu devetnaestogodišnjeg fudbalera “Crvene zvezde” Marka Grujića. Mladi vezista sa “Marakane” potpisao je ugovor sa engleskim fudbalskim gigatnom “Liverpulom” i postao deo sportske porodice koja na terenu ukršta koplja sa najvećim svetskim borcima na travi.

Nesporan talenat u kombinaciji sa upornošću i verom da se snovi ostvaruju učinili su ga zvezdom prelaznog roka i doveli u predvorje evropskog fudbalskog raja, u kome će za četiri meseca početi da pokazuje i nadgrađuje svoje umeće.

Rođeni Zvezdarac sa diplomom „Sportske gimnazije“ u januaru je potpisao petogodišnji ugovor, ali mu je odobrena pozajmica do kraja sezone, zbog njegove velike želje da sa saigračima iz “Zvezde” na kraju ovogodišnjeg prvenstva na terenu ponosno podigne pehar.

Skroman, ali odvažan, vlasnik ugovora vrednog sedam miliona evra, koliko je engleski prvoligaš izdvojio za njegov transfer sa Balkana na Ostrvo, velika nada evropske fudbalske scene govori za magazin „Hello!“ i otkriva koliko mu je lični poziv harizmatičnog trenera “Liverpula” Jirgena Klopa promenio život, kako su njegovi najbliži reagovali na vest o prelasku u engleski klub, ali i želju da uspehe na terenu upotpuni uspesima na emotivnom planu.

Na početku razgovora Marko s ponosom otkriva gde je i kada napravio prve fudbalske korake i ističe da se posle mnogo godina odricanja i usredsređenosti na treninge konačno isplatilo.

- Rođen sam i odrastao u Beogradu, na Zvezdari. Tamo sam išao i u osnovnu školi i siguran sam da ću tamo živeti i kada budem završio karijeru. Voleo bih to, jer tamo imam dosta prijatelja i ljudi koji mi pružaju veliku podršku, a to mi mnogo znači. Moj stariji brat je bio fudbaler, a tata sportski novinar, tako da se u kući uglavnom gledao fudbal, pa je sve to povezano sa odlukom da se bavim tim sportom. Počeo sam da treniram kada sam imao osam godina, s tim što sam u devetoj godini napravio malu pauzu od nekoliko dana, jer sam se razočarao u trenera. Hteo sam da eksperimentišem sa košarkom, pošto sam visok sto devedeset tri centimetra i imam predispozicije, ali mi to nije išlo, tako da sam se vratio onome u čemu sam najbolji.

Koliko je odricanja iza vašeg uspeha?

- Ljudi uglavnom ne vide pozadinu svega toga što se sada dešava, ali zaista je bilo puno odricanja. Slava i popularnost su došli sada, ali pre toga je bilo mnogo rada. Nije bilo lako izboriti se za to. Mnogo je igrača prošlo kroz “Crvenu zvezdu”, a ja sam prošao sve te prirodne filtere, da ih tako nazovem. Zbog toga sam sada ponosna i osećam se veoma posebno.

Čega ste se najteže odrekli?

- Bilo mi je izuzetno teško kada drugari idu zajedno u provod ili na neku proslavu, a ja to nisam mogao, jer trening ne može da trpi moja tri, četiri sata sna prethodne noći. U sportskoj gimnaziji nisam išao ni na jednu ekskurziju. Bilo je stvari koje sam želeo, a nisam mogao. Ali imao sam cilj i put koji sam odabrao i sada mi se to isplatilo.

Trener “Liverpula” vas je lično pozvao u njegov klub. Kako ste se osećali u tom trenutku?

- Da, to je bilo posle utakmice u Nišu. Video sam pozivni broj iz Engleske i bio sam u šoku, mislio sam da neko želi da se našali sa mnom. Međutim, ubrzo sam shvatio da je sa druge strane zaista Jirgen Klop. Razgovor je trajao otprilike jedan sat i to je bilo neverovatno. Osetio sam da je on neko ko sa igračima ostvaruje tu neku bliskost.

Kako su reagovali vaši najbliži?

- Svi su ponosni i srećni zbog mene, ali u početku je bilo malo neverice, jer se sve desilo brzo. Ja sam mlad momak i za godinu dana sve se promenilo. Roditelji su mislili da je nemoguće da se tako nešto desi, sumnjali su, međutim, kako je vreme prolazilo uverili su se da je zaista sve tako kao što izgleda. Sada su svi u nekoj euforiji, i roditelji, i stariji brat, i prijatelji. Vlada uzbuđenje, žao im je što odlazim, ali su i presrećni zbog mene.

Vaš otac je nešto teže podneo potpisivanje ugovora sa “Liverpulom”.

- Da, njegov omiljeni klub je “Mančester”, pa nije bio najsrećniji zbog mog odlaska u “Liverpul”, koji im je najveći rival. Ali zbog sina je pristao da sada bude navijač “Liverpula”.

Kako je proslavljeno potpisivanje ugovora?

- Tih dana je bila puna kuća, došli su i ljudi iz “Zvezde”, moji prijatelji, bilo je to opšte oduševljenje. Kasnije smo, naravno, proslavili i izlaskom, ali je nekoliko dana kasnije slavlje moralo da se stiša i da se nastavi sa radom.

Iako vas je “Liverpul” želeo odmah, vaša želja bila je da ostanete u “Zvezdi” do kraja sezone.

- Opredelio sam se da ostanem još šest meseci, jer mi je želja da kao dete iz Beograda koje je ceo život uz svoj klub, da kao igrač osvojim titulu, pa tek onda krenem dalje. To je moj san.

Šta vas očekuje u Liverpulu?

- Pripreme su već počele, dobio sam program, detaljan plan ishrane i treninga. Sve je na najvišem nivou i to je poptuno drugačije od igranja u domaćem klubu. Pridržavam se svega i nestrpljivo čekam da se pridružim timu.

Plašite li se neizvesnosti od onoga što vas tamo očekuje?

- Znam da je to totalno drugi fudbal u odnosu na onaj koji se igra ovde, ali nekako sam totalno samouveren. Siguran sam da se neću izgubiti u svemu tome, verujem u sebe i poginuću na terenu.

Ima li i sujete među vašim saigračima u Srbiji?

- Nema, svi su srećni zbog mene i sa svima sam u super odnosima, sada kao i pre potpisivanja ugovora. Moj transfer je i njima otvorio vrata za odlazak dalje, i oni su toga svesni, tako da ih je vest o mom prelasku obradovala. Klub je imao finansijske probleme, dugovale su se plate i mnogi igrači pretili su odlaskom. Zaposleni u klubu dobili su platu koju su zaradili i klub je ponovo stao na noge. Zbog toga mi je veoma drago. Svi su oni deo kluba i samim tim zaslužni za moj uspeh, jer da nije “Crvene zvezde” ne bih ni ja bio u mogućnosti da pokažem šta znam.

Sa devetnaest godina potpisali ste milionski ugovor. Kakav je osećaj?

- To jeste neka vrsta pritiska, jer se od mene očekuje da odskačem od svih, ali ne opterećujem se tim finansijskim delom, kada izađeš na teren, to sve ostaje po strani i ti si tu da pružiš najbolju partiju. Na terenu smo svi jednaki.

Pokazujete veliku skromnost za uspeh koji ste postigli.

- Tako sam vaspitan. Mnogi fudbaleri krenuli su pogrešnim putem, dosta mojih drugara je sa manje godina odlazilo u inostranstvo, ali se ispostavilo da je bilo prerano. Ja sam ipak sačekao da se sve kockice sklope i sada u dvadesetoj godini pravim taj korak. Desio se poziv i siguran sam da se nije slučajno desio sada. Sa porodicom mnogo razgovaram o svemu, pripremaju me za odlazak, savetuju me kako da se prilagodim novoj sredini i adaptiram na novu klimu, i u klubu i onu drugu. Zaista, i roditelji i brat se trude da mi skrenu pažnju na neke stvari koje bi mogle da se dese, ukazuju na to da ostanem skroman i da se ne menjam u zavisnosti od cifre. U tim ligama se vrte velike sume, ali ja sam tu da igram fudbal. Dosta ljudi mi govori da će promena biti velika, da me tamo čeka tmurno vreme, ali ja to prihvatam kao nešto normalno. Na meni je da dam sve od sebe u klubu, a sve ono što se dešava pre i posle toga okolnosti su koje prihvatam takve kakve jesu. Trebaće mi sigurno neko vreme da se adaptiram, ali mislim da neću imati nekih problema. Tamo je i nekoliko Balkanaca, pa sam siguran da ću ubrzo imati i dobro društvo, upoznaće me sa ostalim igračima, klubom, ali i gradom, pa će biti i opuštenih trenutaka, siguran sam.

Šta će vam najviše nedostajati kada odete?

- Piće sa drugarima posle treninga. Nedostajaće mi saigrači iz “Zvezde” sa kojima sam godinama svakodnevno delio svlačionicu. Ali to je naš posao, i oni će otići negde, ali ćemo sigurno nastaviti da se družimo.

Kako će devojke da reaguju zbog vašeg odlaska?

- Nemam devojku. Voleo bih da se zaljubim, ali polako, ne žurim. Ima vremena za to, dolaziću u Beograd kad god budem u prilici, pa će se valjda i tu nešto desiti.

Dakle, prednost imaju Srpkinje?

- Naravno.

Kakve devojke vas privlače?

- Sa popularnošću veća je verovatnoća da se dopadneš devojkama, ali biću veoma oprezan i istraživaću na sve načine o kakvoj devojci se radi kada mi se dopadne. Nisam imao ozbiljne veze do sada, ali emotivac sam, brzo se vežem, samo još nisam upoznao devojku koja me je osvojila.

Volite li noćni provod?

- Volim kada imamo vremena za to, kada imamo slobodan dan sutradan. Ne volim da preterujem, ali ne mogu da kažem da ne izlazim.

Ostvarili ste jedan veliki san. Koji je naredni?

- Da uđem u reprezentaciju, nadam se pozivu u martu, a voleo bih i da u Liverpulu budem deo standardne postave. Taj klub ima neverovatnu tradiciju i navijače koji žive za klub i mislim da bih tamo mogao i da završim karijeru. Ne znam šta će vreme doneti, ali to su neke želje i tome se nadam u budućnosti.