Jelisaveta Orašanin: Čovek nikad nije spreman za ljubav, ali kada bude trebalo da se desi, desiće se || Hello Magazin!

Glumica Jelisaveta Orašanin pravi je primer snažne savremene devojke koja samostalno donosi odluke i ume da ostvaruje svoje snove. Ipak, atraktivnu umetnicu to ne sprečava da često “otputuje” u sopstveni svet mašte iz koga je, samo kada je potrebno, vraća njena starija sestra.

Atraktivna brineta, koju smo zavoleli u seriji “Vojna akademija”, a sada je rado gledamo u hit sitkomu “Andrija i Anđelka”, u susret predstojećoj dodeli “Oskara” priznaje da kao svaka glumica sanja o Holivudu i šansi da snima najkvalitetnije filmove, a svaku novu ulogu posmatra kao veliki izazov kome se daje do kraja.

Iako su je posle raskida petoipogodišnje veze sa kolegom Vukom Kostićem povezivali sa mnogim muškarcima, Jelisaveta nam je otkrila da radi na čak četiri projekta i da joj je posao trenutno prioritet.

Osim što se javnosti nametnula kao jedna od najtalentovanijih glumica svoje generacije, poznata je i po jedinstvenom stilu odevanja, koji devojke rado komentarišu.

Kako se najčešće oblačite?

- Za mene je karakteristično da volim da menjam stilove, zato sam uvek srećna kada se slikam za modne editorijale jer na svakom fotografisanju otkrijem neku novu kombinaciju koju mi stilisti odaberu, a ja se nikada ne bih setila da te stvari iskombinujem. Preko dana najčešće nosim farmerke i patike u kombinaciji sa udobnim džemperima i majicama, a kada dođe leto, uglavnom sam u šortsevima i majicama. Spadam u osobe koje su stalno u pokretu, pa sam tome prilagodila i svoj stil odevanja. Ipak, jako se dobro osećam i u cipelama sa visokim potpeticama i elegantnim haljinama, što samo govori u prilog tome da volim sve da nosim i u svemu mi je prijatno.

Dešava li vam se da morate da kupite komad odeće koji vam se dopada bez obzira na cenu i spoznaju da je ta stvar precenjena?

- Da, jer, ako mi se neki komad odeće mnogo sviđa, onda i vredi.

Spadate li u žene koje uživaju u šopingu?

- Kao svaku ženu, šoping me relaksira. Međutim, ranije sam više uživala u kupovini garderobe nego sada. Sve češće mi se dešava da mi se ne ide u kupovinu odeće i da odustanem od šopinga. Osim toga, novac koji zarađujem štedim kako bih mogla što više da putujem i zbog toga se često odričem kupovine.

Koliko su mama i starija sestra uticale na vaš stil odevanja?

- Sigurno jesu, jer se obe vrlo lepo oblače. Međutim, sa roditeljima sam živela do sredine fakulteta i to je bio period kada još nisam imala izgrađen stil odevanja. Tek pred kraj studija moj modni ukus se iskristalisao. Naime, u srednjoj školi nisam se oblačila “fensi”, zbog čega je moja sestra često bila tužna. Nismo mogle da razmenjujemo stvari. Sada je situacija drugačija, nas dve često menjamo garderobu i imamo veliki sreću da nosimo isti konfekcijski broj.

Da li se vaš odnos sa sestrom promenio od kada se ona, pre dve godine, udala?

- Ne, nas dve smo i dalje vrlo bliske. Iako smo uvek bile najvažnije jedna drugoj, tek kada sam ja upisala fakultet, počele smo intenzivno da se družimo, pa osim što smo sestre, sada smo i najbolje drugarice. Ona je najvažnija osoba u mom životu koju mogu da pozovem usred noći i da mi bude na raspolaganju. Uvek mogu da odem da prespavam kod nje ili da ona dođe kod mene, funkcionišemo kao najbolje prijateljice. Počele smo i da putujemo zajedno, a s obzirom na to da obe mnogo radimo, svaki zajednički trenutak provodimo kvalitetno.

Slušate li uvek savete starije sestre?

- Da, uvek, bez obzira o kojoj je temi reč i bez obzira na to što nam se mišljenja često ne podudaraju. Inače, spadam u osobe koje samostalno donose odluke, ali kada osetim i najmanju moguću nedoumicu, odmah je zovem “u pomoć”. Svejedno da li se premišljam da li da kupim cipele ili o nekoj mnogo ozbiljnijoj stvari. Moram da kažem da se uvek ispostavi da je njeno mišljenje ispravno, jer je ona ipak racionalni doktor stomatologije, dok sam ja umetnička duša i veliki maštar.

U poslednjih nekoliko meseci bili ste na Ibici, u Njujorku i na Sejšelima. Koliko vam ta putovanja znače i spremate li se da uskoro krenete u otkrivanje neke nove destinacije?

- Uvek sam spremna za odlazak na neku novu destinaciju. Mnogo maštam, a nešto od te mašte se i ostvari. Već sam rekla da sav novac koji zaradim štedim za putovanja, jer je to nešto što mi najviše prija. Ona proširuju naše vidike, a ja sam oduvek volela da putujem. Uživam u različitim kuhinjama, volim da se izgubim u tuđem gradu, da slušam drugi jezik ili da usred zime odem na more, kao što se desilo prilikom moje nedavne posete Sejšelima. I ubuduće ću se truditi da putujem najviše što više budem.

Relativno mladi počeli ste da živite sami ,što nije karakteristično za beogradsku decu, u kojoj meri vam je odlazak iz roditeljskog doma pomogao da se osamostalite i sazrete kao osoba?

- Celog života sam bila, možda bi pravilnije bilo reći - polusamostalna. Tako se kod mene želja da se odselim iz roditeljskog doma rodila još u osmom osnovne. Kada sam to rekla mami, kazala je: “Slobodno, ljubavi, ali od čega ćeš živeti?” Tada sam shvatila da moram da ostanem kod kuće, gde mi je bilo prelepo, jer obožavam svoje roditelje. Ipak, nekako sam najviše želela da budem samostalna. Zanimljivo je da sam u trenutku kada sam se preselila iz roditeljskog doma postala još bliža sa mamom i tatom. Naime, sada uvek kada se vidimo, kvalitetno provodimo vreme i posvećeni smo jedni drugima, a kada živite sa roditeljima, uglavnom se to zajedničko vreme podrazumeva i ne trudite se da ga učinite toliko zanimljivim. S druge strane, odlazak iz roditeljskog doma mi je pomogao da sazrim kao osoba. Naučila sam mnogo toga, od kuvanja, do raspolaganja kućnim budžetom i njegovim planiranjem. Osamostalila sam se i presrećna sam zbog toga. Volim svoj dom i to što živim sama. Kod kuće imam svoju malu oazu u koju uvek mogu da “pobegnem”.

Iskusili ste i život sa partnerom, koliko vas je to naučilo da pravite kompromise?

- Sigurno da jeste. Život sa partnerom podrazumeva potpuno drugačiju organizaciju života od onoga kako živite kada ste sami u svom stanu. Kompromisi su tada neophodni, ali eto sazrela sam i u tom smeru.

Poznato je da ste sa Vukom Kostićem ostali u prijateljskim odnosima i posle razlaza, mislite li da samo posle iskrene ljubavi ljudi mogu da ostanu prijatelji?

- Apsolutno.

Da li je bilo teško da posle razlaza prevaziđete sujetu i postanete prijatelji?

- Naš odnos je od starta bio veoma pošten. Mi smo uvek bili fer jedno prema drugome, nikada se nismo međusobno lagali, pa je situacija između nas dvoje uvek bila čista. Upravo zbog toga sada imamo divan odnos.

Uživate li u novoj, devojačkoj fazi života, u kojoj uvek možete negde da otputujete i radite sve što želite?

- I dok sam bila u vezi mogla sam da putujem i radim stvari koje mi prijaju, pa u tome nema bitne razlike u mom životu.

U poslednje vreme povezivali su vas sa mnogim muškarcima, da li je to za vas traumatično iskustvo, budući da se sa takvim situacijama prvi put susrećete, ili vas priče koje kruže samo slatko nasmeju?

- Sve što se poslednje vreme piše o meni nimalo mi nije zabavno. Razumem da to što sam javna ličnost podrazumeva da ljude interesuje moj privatni život, ali ne razumem potrebu da se izmišljaju stvari. Iskreno se nadam da je toj lavini došao kraj i da me više neće povezivati sa muškarcima sa kojim nisam u vezi.

Jeste li spremni za novu ljubav?

- Čovek nikad nije spreman za tako nešto, ali kada bude trebalo da se desi, desiće se.

Kakvi vam se muškarci dopadaju i šta očekujete od partnera?

- Nemam određeni tip muškarca, a i ne razmišljam o tome šta očekujem od njega. Trenutno sam u životnoj fazi kada mi je posao na prvom mestu. Pripremam tri nove predstave i snimam seriju, to mi je prioritet.

Koje premijere vas očekuju ovog proleća?

- Imaću čak dve pozorišne premijere u martu. U Beogradskom dramskom pozorištu pripremam komad “Moje dete” sa rediteljkom Anom Đorđević. Zanimljivo je da u predstavi igram čak četiri različita lika. Glumim službenicu, policajku, doktorku i socijalnu radnicu. To je potpuno novo iskustvo za mene i veliki izazov. Tekst je dosta težak, ali se nadam da će se dopasti publici. Druga premijera me čeka u Ustanovi kulture „Palilula”, gde sa mojim profesorom Draganom Petrovićem Peletom, drugaricom sa klase Tamarom Dragičević i Slobodanom- Bodom Ninkovićem spremamo komediju “Jedan gram života”. Osim toga, sa kolegama sa klase radim na dečjoj predstavi “Velika pljačka dvora”, u kojoj glumim kraljicu. Premijera će biti u “Akademiji 28”, tekst je vrlo zanimljiv, a autor je moj kolega sa klase Mateja Popović.

Koliko vam prija uloga zavodnice Danke u seriji “Andrija i Anđelka”?

- Mislim da Danka nije nikakva zavodnica, već potpuno normalna devojka, ali je Anđelka doživljava kao zavodnicu.

Kada publika može da očekuje nastavak serije “Vojna akademija”?

- Pripremamo se za početak snimanja novih epizoda.

Šta su vaši glavni ciljevi u poslu?

- Svaka nova uloga mi je izazov i svakoj pristupam sa istim žarom. Cilj mi je da stalno dobijam nove uloga.

Maštate li o saradnji sa nekim od velikih reditelja današnjice ili Holivudu?

- Svi maštamo o tome. Ne bih mogla da izdvojim neke posebne reditelje, niti kolege sa kojima bih volela da radim, jer je spisak zaista dugačak. S druge strane, kada krajem februara dođe ta dodela “Oskara”, svaki glumac poželi da prošeta tim crvenim tepihom, ali ne da bi izneo glamuroznu toaletu, već da dobije šansu da igra u kvalitetnim filmovima kakvi se prikazuju na toj prestižnoj filmskoj smotri.