Lena Bogdanović: Razvedeni muškarci su naučili kako valja || Hello Magazin!

Lena Bogdanović, glumica i predavač glume u Maloj školi pozorišnih veština, koja u narednih mesec dana igra različite likove u Gradu bajki ustanove kulture "Vuk Karadžić", otkriva kakva buđenja očekuje tokom praznika, koje je opsesivno-kompulsivne radnje nasledila od oca i zbog.

Koji bi trend trebalo zabraniti?

- Za muškarce one tričetvrt pantalone kad nisu u blizini vode, a trenerku i patike ukoliko ne borave na nekom sportskom terenu. Kod žena mnogo toga: predimenzionirane kitnjaste nokte, šorts ako nisu na plaži, žutu kosu sa izrastkom i ceo taj trend odevanja kao za nastup u striptiz klubu.

Kad ste poslednji put poželeli da imate veliki pištolj?

- Pa ne baš danas, ali mislim da juče jesam. Svaki put osetim taj poriv kad se suočim sa prostaklukom, neprofesionalnošću, ljudima koji ne rade svoj posao kako treba, ako me neko potcenjuje zbog toga što sam žensko ili ima predrasude prema meni zbog profesije kojom se bavim, kad vidim da se neko iživljava nad nedužnim životinjama.

Šta je najveća prednost razvedenih muškaraca?

- Već su naučili kako valja, a šta ne valja. Dakle, know-how.

Uz koju muziku obavezno zapevate?

- Pripadam onim generacijama koje povuče neki dobar gitarski rif.

Šta najviše volite da vas probudi?

- Zagrljaj i miris nes kafe.

Šta prvo učite decu kao predavač u Maloj školi pozorišnih veština?

- Tome da pozorište nije samo igra, već i škola.

A čemu su vas deca naučila?

- Mnogo čemu, ali najpre tome kako bez straha treba prići zadatku.

Koji biste predmet uveli u škole?

- Sada postoji to neko građansko vaspitanje, ali mislim da je malo nekompletno. Uvela bih nešto što se zove društvene vrline ili društvene veštine, a obuhvatalo bi ponašanje u školi i uopšte prema drugima. Mislim da to najviše nedostaje današnjim klincima. Možda bi predmet trebalo da se zove – poštovanje.

Imate li neke svoje lične opsesivno-kompulsivne radnje?

- Nisam bolesno pedantna, ali izuzetno mi je važno da su mi detalji u kući na svom mestu koje se ne menja. U ovom periodu opsesivna sam kada je reč o novogodišnjem kićenju jer do detalja gledam koja boja ide na koju grančicu i poredim s onim kako je izgledalo prošle godine.

Da li je to nasledna ili stečena osobina?

- Od tate sam nasledila da slažem knjige kao da su u biblioteci, po vrstama, žanrovima, podžanrovima. Sve mora da je poređano sistemski. I garderober mi izgleda kao butik: džemperi sa džemperima, majice sa majicama, sve poređano po bojama, tako da je ovo oko novogodišnje dekoracije prava naiva.

Šta je vaša omiljena legalna droga?

- Čokolada.

Kako se pripremate za praznike?

- Pošto redovno treniram, već u decembru pojačano vežbam da bih posle mogla nekažnjeno da žderem. Računam da je bolje da prvo odem u minus i posle se vratim u normalu, to je kao neko avansno plaćanje.

Omiljeno novogodišnje jelo?

- Moja mama ima poseban recept za sarme, a mom suprugu Darjanu i meni to je prvog januara doručak, ručak i večera. Naredni dan je za drugu vrstu neumerenosti: nalazi se isključivo žensko društvo koje gleda reprize na televiziji. Isto se jede sarma, ali tu umem da se izblamiram pošto zaboravim da kupim hleb.

S kojom se strip-junakinjom najlakše identifikujete?

- Iako sam pre dog person nego cat person, najlakše se identifikujem sa Ženom mačkom, zbog onih njenih asesoara.

Koga biste najradije izabrali za prve komšije?

- Volela bih Džoan Kolins u komšiluku, od nje sigurno svašta može da se čuje na kafi, Karla Lagerfelda iz istog razloga, kao i Kita Ričardsa, on sigurno ima super priča.