Tamara Grujić: Nevaspitanost smanjuje stvaralačku i ljudsku vrednost čoveka

Tamara Grujić, autorka i voditeljka emisije “Sa Tamarom u akciji”, koja pomera granice humanosti, uspešnu poslovnu godinu zaokružuje ovenčana prestižnom titulom “Žena životnog stila”. Nagrada joj je pripala odlukom žirija koji su činile dvadeset četiri osobe od integriteta u svojim profesijama, a šta za nju znači takav vid priznanja, kojim parametrima se vodi kroz život, ali i kako izgleda rad na terenu, gde je samo u 2017. godini provela osam meseci, doduše, u tandemu sa suprugom Vukom Đokovićem, priča u intervjuu za magazin “Hello!”.

Uz koje reči obrazloženja vam je uručena nagrada, a sa kakvim osećanjem ste je primili?

- Iznenadio me je poziv Vesne Mandić, idejnog tvorca ove inicijative koja se održava sedmu godinu zaredom. Pojasnila mi je da je reč o manifestaciji čiji je cilj da istakne ličnosti koje nisu na naslovnim stranama, a svojim radom i ponašanjem, gradeći karijeru “nelaktanjem” i nesamopromovisanjem, zaslužuju epitet “ličnost životnog stila”. Kada sam čula ko je sve u žiriju, nisam mogla da verujem da su tako značajni udruženi ljudi odlučili da bi ja trebalo da dobijem nagradu. Kako sam se osećala tokom svečanosti ne mogu da opišem.

Živimo u vremenu kada je pojavno važnije od suštinskog. Šta za vas znači “živeti sa stilom”?

- To pre svega znači imati kućno vaspitanje. Živeti kao sav normalan svet, biti kulturan i odmeren. Kad je reč o javnim ličnostima, kako raste njihova popularnost, tako bi trebalo da raste i njihova skromnost. Pravi učitelji životnog stila su, za mene, veliki dramski umetnici Milena Dravić i njen pokojni suprug Dragan Nikolić.

Poslednjih godina izgubili su se mnogi kriterijumi na kojima su generacije odrastale. Šta vam najviše nedostaje na svakodnevnom planu?

- Kućno vaspitanje. Kad je čovek nevaspitan, stvaralačka i ljudska vrednost mu se smanjuju upola. Džaba ako si talentovan, a budala, što bi rekao moj otac. Nedostaje mi ljudska toplina. Javljanje u liftu, držanje vrata, prijatno ophođenje prodavačice, ljubaznost u gradskom prevozu. Male, a velike stvari.

Otvara li lepa reč zaista sva vrata?

- To je moj životni moto. Kad sretnemo osobu koja nam se od srca osmehne ili se ljubazno obrati, iznenadimo se jer je to postalo nesvakidašnje. Emitovanjem pozitivne energije privlačimo pozitivne reakcije, ali da ne filozofiram na temu zakona privlačnosti i raznih afirmativnih učitelja, što je poslednjih godina postalo popularno. Ljubav prema bližnjima, prema strancima, prema prirodi, prema životinjama... Sve je to oduvek postojalo, to su mudrosti iz “Biblije”. Ako imate čisto srce, ne možete da nailazite na zatvorena vrata.

Vaš posao je atipičan utoliko što ne možete da ga radite “hladne glave”, ostavljajući emocije postrani. Kad vam je bilo najteže?

- Najviše me pogađaju susreti sa decom koja nisu birala da li će doći na ovaj svet, a prinuđena su da žive u užasnim uslovima. Kad ne mogu da imaju srećno detinjstvo, normalne roditelje, osnovne higijenske uslove, čist krevet, dele par čizama... To su strašne stvari.

Šta svi možemo da naučimo gledajući “Sa Tamarom u akciji”?

- Upućeni smo na ljude koji imaju mnogo manje od prosečne porodice u Srbiji, a bogati su za normalnu, lepo vaspitanu decu. Liberalni kapitalizam potpuno urušava porodične i životne vrednosti. Sve postaje konzumacija, a bes je sve izraženiji. Trudimo se da u svakoj epizodi promovišemo ljudske vrednosti, prirodne lepote zemlje, narodnu kulturu i tradiciju.

Kako, pri pogledu u retrovizor, izgleda vaša 2017. godina?

- Moj profesionalni rad obeležile su nagrade. Proletos sam dobila nacionalno priznanje “Statuetu kapetan Miša Anastasijević” za dobročinstvo, humanost i društvenu odgovornost. Na internacionalnom festivalu reportaže “Interfer 2017” naša emisija dobila je prvu nagradu “Zlatna Nika”, u kategoriji društveno odgovorne reportaže, a, evo, pre nekoliko dana dobila sam i ličnu nagradu kao “žena životnog stila”. Na privatnom planu radovala sam se uspesima mojih prijatelja, nekolicina njih proširila je porodice. Lepo je kad svi napredujemo.

Da li ste, u godini za nama, više vremena proveli na terenu, po Srbiji, ili u svom domu u Beogradu?

- Mi smo, otprilike, osam meseci godišnje na terenu, mesec dana odvojimo za godišnji odmor, a samo tri smo u Beogradu.

Kad kažete “mi”, mislite na vas i supruga Vuka, sa kojim delite poslovnu svakodnevicu. Neke žene vam na tome zavide, druge su sklone komentarima: “Svaka joj čast, ja ne bih izdržala da sam po ceo dan sa mužem.”

- Ne govore mi to samo žene, nego i moji muški prijatelji. Uglavnom, svi se slažu da partneri koji zajedno žive ne bi trebalo zajedno i da rade. To je lako ako se bavite različitim profesijama, ali ako ste oboje u televizijskoj produkciji, kao što je slučaj sa nama, besmisleno bi bilo da ne radite zajedno bar iz dva razloga: pre svega, mnogo vremena provodimo van kuće, a drugo, moj suprug je odličan producent i ozbiljno vodi našu firmu. Trebalo nam je dobrih godinu dana da usaglasimo način na koji se ophodimo prema poslu i da se, s tim u vezi, manje prepiremo. Nisam samo ja uspešna, a on suprug uspešne žene, već zajedno delimo i dobro i loše.

Često se u medijima, uz vašu zajedničku fotografiju, provuče natpis: “Ovo je suprug Tamare Grujić.” Kada biste vi dopisivali tekst, šta biste rekli o Vuku?

- On je moj najbolji drug, najveća podrška, moj kompanjeros, mi smo kao Paja i Jare. Zajedno radimo, živimo, putujem, uživamo. On je stamen, realan, objektivan, veliki profesionalac i odličan domaćin i kuvar.

Ko je u vašem domu zadužen za “radnu akciju”, bilo da je reč o kućnim poslovima ili nekim većim poduhvatima kao što je krečenje?

- Kada bismo sada bilo šta u stanu želeli da renoviramo, pozvala bih moju ekipu majstora, koja je za svaku preporuku. Ne bi mi palo na pamet da sama nešto radim, najiskrenije. Sve ostale poslove delimo pravično, osim što je on mnogo bolji kuvar.

Naslov jednog vašeg intervjua od pre tri godine glasi: “Uvek sam na dijeti”. Da li je vaša linija, koja je za svaku pohvalu, rezultat neke dijete ili ste u međuvremenu naučili kako da se hranite zdravo i pravilno?

- Prihvatila sam svoje godine i promene koje one nužno podrazumevaju. Ne mogu sebi da dozvolim da se opustim na nekoliko dana, uz izgovor da ću to posle da sredim. Zahvaljujući mom prijatelju Marku Petroviću, kondicionom i fitnes-treneru, naučila sam da ne prihvatam termin “dijeta”, da pazim šta jedem i kako se osećam. Kada sam u Beogradu, treniram svaki dan po dva sata. Na terenu, nažalost, ne stižem. To mi je sledeći izazov, da nateram sebe da odvojim jedan sat dnevno za vežbanje i kada sam na snimanju.

Jeste li za novogodišnji doček pripremili neku elegantnu haljinu i visoke potpetice?

- Suprug i ja isplanirali smo da za novogodišnje praznike otputujemo na jednu udaljenu destinaciju, gde je toplo preko zime. Novogodišnju noć obeležićemo u jednom lepom restoranu, koji zahteva dres-kod. Na svu sreću imam haljinu moje drage Jelene Morfijum, za sva vremena i sve prilike. Štikle sam tri dana nosila na snimanju novogodišnjeg programa „Javnog servisa“. To mi je dovoljno do sledeće godine, pa ću za doček obuti baletanke.

Za vas kažu da ste dobra vila koja snove pretvara u javu. Kada biste vi od neke vaše dobre vile mogli da tražite ispunjenje želje, kako bi ona glasila?

- Što sam starija, imam samo jednu želju, da budem zdrava. Bukvalno ništa drugo nije važno. Kad imate zdravlje, imate i možete sve. Dakle, tražila bih dobro zdravlje za sebe, svoju porodicu i prijatelje. Da što duže poživimo zajedno.