Aleksa Perović: Svako oseti trenutak kada je spreman da zasnuje porodicu

Kada smo se sredinom jula, neposredno posle njegovog trijumfa u “Zvezdama Granda”, sreli sa Aleksom Perovićem i njegovom izabranicom Milicom, mladi pevač nam je otkrio da mu je devojka bila najveća podrška tokom višemesečnog takmičenja, ali i da mu prija život udvoje. Godišnjicu zabavljanja Aleksa i Milica obeležavaju srećniji i zaljubljeniji, ne krijući oduševljenje što će u aprilu naredne godine postati roditelji devojčice, za koju su složno, kao što sve rade, izabrali ime Luna.

- Ovo je zaista bila posebna godina. Pamtiću je po pobedi u “Zvezdama Granda”, ali pre svega po tome što smo Milica i ja saznali da ćemo dobiti bebu. Vest nas nije mnogo iznenadila jer smo planirali i želeli da imamo dete baš sada. Bog nam je pružio tu šansu i jako smo srećni. Naša veza je od prvog dana bila toliko skladna i stabilna da smo znali da vodi ka nečemu velikom i ozbiljnom - kaže Aleksa, koji je sa Milicom započeo zajednički život neposredno posle upoznavanja.

- Pre nego što smo se sreli tri godine živeo sam u Beogradu. Međutim, pošto sam rodom iz male sredine - Kraljeva počela je da mi nedostaje ušuškanost na koju sam navikao, smirenost pri pomisli da, gde god da krenem, mogu da stignem na vreme, čak i ako idem peške. Novi Sad je delovao kao savršena opcija. Onda sam upoznao Milicu, koja je Novosađanka, i nije bilo nikakve dileme u kom gradu će nam biti zajednička adresa.

Već posle nekoliko minuta provedenih u njihovom društvu ne možete da se otmete utisku da su Milica i Aleksa srodne duše. Rečenicu koju jedno od njih započne drugo završi. Nežni dodiri i zaljubljeni pogledi deo su njihove svakodnevice. Porodice su im, tvrde, kao “preslikane”.

- Moja mama ima petoro braće i sestara, baš kao i Aleksina. Obe su izgubile svoje majke kada su imale jedanaest godina. Čak se poklapaju rođendani članova moje i njegove porodice - priča nam simpatična “jutjuberka” i voditeljka i dodaje da se u međuvremenu ispostavilo da su Aleksa i ona u više navrata bili na istom mestu u isto vreme, ali su se nekako mimoišli.

- Od sudbine niko pobegao nije, pa ni nas dvoje. Suđeni smo jedno drugom. Čim sam ga videla, znala sam da je on dečko o kakvom sam maštala. Nekoliko meseci ranije pričala sam sa mojim najboljim drugom, koji je rođen istog datuma kad i Aleksa, kako zamišljam svoju budućnost. Tada sam napisala idealne psihičke i fizičke karakteristike dečka kakvog želim da upoznam. Bukvalno sam opisala Aleksu. Kada sam mu pokazala taj papir, nije mogao da veruje. Želju da počnem da živim sa Aleksom moja mama je prokomentarisala: “On je divan, mnogo mi se sviđa, ali mislim da to neće funkcionisati.” Nije prošlo mnogo vremena pre nego što je priznala da je pogrešila. Savršeno funkcionišemo, bez preterivanja. Oboma nam je važno da prostor u kojem živimo bude reprezentativan, lep i uredan. Ne moram da ga opominjem da skloni svoje stvari, niti da ga podsećam da uradi nešto što smo se dogovorili. Prva tri meseca trudnoće imala sam jake mučnine zbog kojih sam morala da mirujem. U tom periodu u potpunosti sam mogla da se oslonim na Aleksu, koji je preuzeo sve kućne poslove - hvali Milica svog partnera.

Iako su oboje tek zakoračili u dvadesete, roditeljstvo spremno dočekuju.

- Svi stavljaju u prvi plan naše godine, pitaju se da li smo mladi za tako veliku odluku, ali ja ih ne krivim zbog toga. Takvo je vreme da ljudi stalno nešto čekaju; da završe fakultet, da nađu posao, da steknu finansijsku stabilnost. Prilično se pomerila starosna granica u kojoj se parovi odlučuju za potomstvo. Ne kažem da je naše vreme pravo, niti da njihovo nije, ali smatram da svako oseti trenutak kada je spreman da zasnuje porodicu - jasan je Aleksa, kome je pobeda u “Zvezdama Granda” pružila priliku za profesionalni napredak.

- Radim više, lakše i lepše, pa i za veći honorar. Sad mogu da izdržavam porodicu. Sve se odvija spontano, baš kako treba.

Da će biti posvećen otac može se zaključiti već sada. Sa Milicom je prošao edukaciju za mlade roditelje.

- Naučio sam kako treba negovati bebu, maziti je i paziti. Menjanje pelena još nisam savladao, jer nemam na kome da vežbam, ali siguran sam da ću se snaći kad za to dođe vreme. U svakom slučaju, daću sve od sebe da što spremniji dočekam rođenje ćerke. Nameravam da prisustvujem porođaju, ali verovatno ću tom prilikom pasti u nesvest - iskren je.

- Rekla bih da on ne veruje dovoljno u sebe - nasmejala se buduća mama na Aleksine reči. - Kada su njegove sestre bile trudne, plašio se da im pipne stomak. Sad je opušteniji. Inače, beba se “oglasi” svaki put kad Aleksa pomiluje moj stomak ili kada čuje njegov glas, a često joj peva i priča. Pre nego što nam je ultrazvuk otkrio pol bebe, Aleksa je bio siguran da nosim devojčicu. Oduševljen je što će dobiti ćerku, a ime Luna izabrali smo zajedno, jer oboje volimo mesečevu svetlost.

- Milica je sada u petom mesecu trudnoće. Termin za porođaj je 10. april, uoči njenog rođendana, što i nije tako loše, jer ubuduće nameravam da prolazim sa jednim poklonom i jednom rođendanskom zabavom - šali se Aleksa, uz opasku da ga pomalo brine što će živeti sa dva Ovna u horoskopu. - Meni, kao Vagi, ne preostaje ništa drugo nego da balansiram između dve vatre. Možda je bolja ideja da se povučem i gledam fudbal.

Planove za venčanje još ne prave, ali svadbe će svakako biti.

- Milica i ja želimo da to bude dan u kojem ćemo uživati, bez strepnje da li je sve u redu sa bebom u stomaku i bez bojazni da će Milica prespavati slavlje. Sačekaćemo da stigne Luna, a onda ćemo razmišljati o odlasku pred matičara. Nama je najvažnije da se volimo i da smo srećni zajedno.

Da mladost i zrelost idu zajedno, uverili smo se i kada nam je Milica iznela njihove stavove o podizanju deteta.

- Od kada sam u drugom stanju, u meni se probudila nova nežnost, ali i neka vrsta strogoće koja proističe iz odgovornosti. Na nama je da jedno malo biće podignemo i pripremimo za samostalan život. Detetu činite uslugu ako ga pustite da padne dok uči da hoda, ako mora da se pomuči da dođe do nečega što želi, a kasnije ga usmerite na neki honorarni posao da stekne radne navike. Ni Aleksi ni meni ne pada na pamet da detetu kupujemo firmiranu garderobu, ne patimo od pomodarstva. Oboje smo odrasli u skromnim uslovima, deleći sobu sa braćom i sestrama. Izrasli smo u ljude na koje naši roditelji mogu da budu ponosni. Nije nam strano da odemo kod Aleksine bake na selo, gde on kosi i cepa drva, a ja obilazim živinu. Naše dete sigurno neće nositi najskuplje patike i poslednji model mobilnog telefona, ali će znati šta su nežnost i ljubav.