Danica Maksimović: Otvoreno govorim o svim problemima, ne guram ih pod tepih, kao neki

U svojoj bogatoj umetničkoj karijeri sarađivala je sa najvećim glumačkim i rediteljskim imenima sa ovih prostora, govoreći o profesionalnom iskustvu, lepim i ružnim stranama umetnosti glumica Danica Maksimović se prisetila nekih  događaja koji su uticali na njen život...

Otkrijte nam šta se desilo sa vama i rediteljem Vatroslavom Mimicom? Pozvao vas je da igrate glavnu ulogu u filmu “Banović Strahinja” i više se nikad nije javio?

– Samo mogu da pretpostavim da se umešala gospođa Mimica. Ne znam kako je ona promišljala, ali verujem da je to bio glavni razlog. Gospodin Mimica i ja smo se upoznali u Puli, ljubio mi je ruku, bio je veoma rešen da ja igram pored Dragana Nikolića i Franka Nera. Izabrao me je pošto me gledao u polučasovnoj emisiji “Podijum” gde sam imala monologe, pevala. Sve je bilo dogovoreno, uzeli su mi i meru za kostim. Bila sam presrećna, otkazala sam sve obaveze, rezervisala kartu za Zagreb, spakovala kofere i čekala. Iz novina sam saznala da je počelo snimanje i da nigde nema mog imena. Sedam dana sam imala temperaturu na nervnoj bazi. Ali, to nije jedini slučaj, dešavalo se to i ranije.

Zaista?

– Da, i to bar četiri puta. Mnogim rediteljima sam verovala na reč, nismo potpisivali ugovore. I, jednostavno, nakon prvih pregovora nikada više se nisu javili. Posle je do mene stizalo kako su me zvali, ali sam ja bila prezauzeta, što, naravno, nije istina.

Ko vam je to još uradio?

– Bora Drašković. Sa njim sam čak snimila neke kadrove, da bih tek kasnije saznala da u kameri nije bilo trake, sve je rađeno na blef. A prvu nepravdu sam doživela još na fakultetu, kad me profesor na drugoj godini nije pustio da igram glavnu ulogu u filmu “Mećava” sa Slobodanom Cicom Perovićem. Ko zna kakva bi mi bila sudbina da sam imala tu čast da kadar podelim sa velikim Cicom Perovićem. A pošto su me kasnije zvali da nadsinhronizujem glumicu koja je umesto mene igrala u “Banović Strahinji” jer nisu bili zadovoljni njom, dvostruko sam im naplatila.

Pravda je zadovoljena?

– Ona uvek stigne, samo je nekad nije lako dočekati. Oduvek sam se pridržavala onog ko tebe kamenom, ti njega hlebom. Pravdoljubiva sam, držim do istine i otvoreno govorim o svim problemima, ne guram ih pod tepih, kao neki. Jer, sve se zna o svakome. Verujem u karmu, kao i da treba imati cilj i težiti njegovom ostvarenju, ali ne po svaku cenu, već predanim radom, časnim odnosom, u skladu sa pravim vrednostima.